Divlji pustinjski konji, Namibija

09 May 2017
1771 pregleda

Divlji konj je za čoveka oduvek predstavljao simbol slobode, prostora i prirode, sve ono što je čovek razvojem civilizacije izgubio i za čim žudi. Očarani smo lepotom ovih životinja, grivama koje se vijore na vetru, mišićima koji blistaju na suncu, neukrotivom duhu koji slobodno juri nepregledim prostranstvima.

Divlji pustinjski konji, Namibija

Čak im pomalo i zavidimo, ali se to osećanje lako pretvori u sažaljenje onog trenutka kada priroda pokaže koliko ume da bude surova i kada, makar i na fotografiji, vidimo bilo koju divlju životinju gladnu ili izmučenu vremenskim uslovima, a posebno ako se radi o konju. Razumljivo je da čovek tada ima potrebu da preuzme kontrolu, interveniše i menja prirodni tok, ali pre svake intervencije treba da sagleda realnu sliku i da se zapita koji je konj srećniji: onaj koji živi u skladu sa prirodom i svojim instinktima, ili onaj koji dane tavori usamljen u mraku svoje štale. To, naravno, ne znači da konji treba da budu prepušteni sami sebi u kriznim situacijama, ali pomoć treba da bude umerena kako se podmladak ne bi odvajao od majki i kako bi ova autohtona vrsta opstala.

U najstarijoj pustinji na planeti, gde nema zaklona od sunca koje nemilosrdno prži, gde dnevne temperature dostižu i 45°C, gde je rastinje oskudno, a sušni i polusušni uslovi vladaju gotovo 80 miliona godina, krdo divljih konja je našlo svoj dom. Procenjuje se da ono broji između 90 i 150 grla koja se kreću u manjim grupama i jedna je od najvažnijih populacija izolovanih konja na svetu i jedino krdo divljih konja na afričkom kontinentu.

Ni do današnjih dana nije razjašnjeno kako su konji nastanili istočni obod pustinje Namib, a njihovo poreklo obavijeno je velom tajne. Zbog svojih fizičkih karakteristika je sigurno da oni nisu pravi divlji konji, već isto kao i lutajuća krda mustanga u Severnoj Americi i brambija u Australiji vuku korene od domaćih konja.

U početku se smatralo da su deo ergele nemačkog aristokrate barona Hansa Hajnriha fon Volfa koji je živeo u zamku udaljenom 250 kilometara od Garuba (male železničke stanice između Ausa i Liderica) gde su divlji konji primećeni i gde borave i danas. Ipak, nekoliko odbeglih konja ne bi moglo da bude osnov za formiranje krda sa tako raznovrsnim karakteristikama, a veličina sadašnjeg krda ukazuje na veliku početnu grupu. Kako u knjigama pronađenim u zamku koje su vođene sve do 1930. nije zabeležen nikakav nestanak konja, a divlji konji su primećeni već 1920. godine, ova teorija je odbačena.

Osim toga, bilo bi krajnje neobično da pređu tako veliku razdaljinu, jer je u prirodi konja da se drže poznatog područja, pa se pretpostavlja da su ovi divlji lepotani najverovatnije potomci konja nemačkih vojnika i oficira zarobljenih i smeštenih u logor kod Ausa tokom Prvog svetskog rata, ili južnoafričkih snaga koje su svoje uporište imale kod Garuba, dvadesetak kilometara dalje. Nije isključeno da su konji napušteni u vihoru rata pripadali obema zaraćenim stranama.

Napušteni ili odbegli, konji su se okupili u području oko Ausa i Garuba gde su postojali rezervoari sa vodom namenjenim za snabdevanje parnih lokomotiva. Vremenom su se prilagodili toplim uslovima i naučili da preživljavaju bez ljudske intervencije.

Tokom sušnih meseci kada je vegetacija oskudna, konji prelaze relativno velike razdaljine u potrazi za pustinjskom travom, prilično su spori i retko se igraju jer štede energiju, a posete pojilištu odgađaju što je duže moguće. U ovom periodu svoju ishranu dopunjuju sopstvenim izmetom koji je dragocen izvor proteina i masti, a ovo ponašanje nije neuobičajeno ni kod domaćih konja kada postoji neki neki deficit u ishrani. Namib konji su navikli da tolerišu određenu količinu dehidracije, pa tako tokom vrelih letnjih meseci (od novembra do marta) na pojilište dolaze u intervalima od 30 sati, a tokom svežijih zimskih meseci (od maja do septembra) bez vode mogu da izdrže čak 72 sata. Nakon obilnih kiša potraga za hranom postaje manje stresna, konji se hrane isključivo noću i ne udaljavaju se mnogo od pojilišta. Tada se i njihov broj znatno poveća.

Postoji još jedan faktor koji je možda bio i presudan za opstanak ovih pustinjskih konja. Kada je 1908. sasvim slučajno otkriveno nalazište dijamanata u blizini luke Lideric, nemačka kolonijalna uprava je stvorila zabranjenu zonu od 350 kvadratnih kilometara kojoj je pripadao i Garub. U narednih 100 godina konji su mogli da žive nesmetano bez interakcije sa ljudima, potpuno izolovani i zaštićeni. Generaciju po generaciju, kroz godišnja doba suše i izobilja, prirodnom selekcijom postali su posebna rasa, prilagođena pustinjskim uslovima.

Mnogo konja je dehidriralo i uginulo kada je rudarska kompanija zamenila parne mašine dizel motorima. Na inicijativu zaposlenih rudarska korporacija je postavila nove rezervoare sa vodom, specijalno namenjene konjima, a 1986. ceo taj predeo je postao deo Namib Naukluft nacionalnog parka, što je spasilo stanište i budućnost ovih predivnih životinja.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

 
Sopček Đura, 17 Jun 2017

Pre više od 1/4 veka, kada je moj sin bio dečak, igrajući lopte sa drugarima, često sam čuo kako se međusobno časte sa: Daj loptu konju jedan! Kada dođe kući, rekoh mu: Sine, kada ti neko od drugara kaže KONJU ili SLONE, nemoj da se ljutiš nego to primi kao kompliment! Konj i slon su veoma inteligentna i plemenita bića! Uostalom, kao i mnoge druge životinje, za razliku od većine ljudi!? Možda nisam u pravu?

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru