Berba sunđera - nekada opasan, danas zanat koji odumire

30 Dec 2016
Autor Mirjana
630 pregleda

Većina sunđera koje danas koristimo napravljena je od sintetike, ali se sa svakog putovanja u Grčku vraćamo sa bar jednim suvenirom - prirodnim sunđerom iz mora. Njegov kvalitet je poznat, a vekovima ga garantuju tople vode jugoistočnog Mediterana.

Berba sunđera - nekada opasan, danas zanat koji odumire

Celokupna industrija prirodnih grčkih sunđera nekada se nalazila na egejskim Dodekanima, ostrvlju koje čini oko 160 ostrva. Davni berači sunđera su ronjenjem na dah prikupljali sunđer sa dna mora. Prisustvo sunđera na lokaciji se prethodno potvrđivalo osmatranjem pomoću cilindrične cevi sa staklom na donjem kraju. Ronioci su se na dno spuštali prikačeni za teg, kamen težine oko 15 kg. Brzina i preciznost spuštanja do odredišta je bila izuzetno bitna, jer su ronioci radili bez ronilačkog odela i boca sa kiseonikom. Na dubini od 30 metara su imali na raspolaganju 3-5 minuta da poseku i u torbe od mreže potrpaju što je moguće više sunđera.

Sredinom XIX veka desila se mala revolucija u industriji berbe sunđera sa pronalaskom ronilačkog odela, u Grčkoj poznatog kao „skafandro”. Ronioci su nosili odelo od gume, a disali kroz crevo čiji se drugi kraj nalazio u čamcu. To im je omogućilo da se spuštaju na veće dubine i duže zadrže na dnu. Produktivnost je višestruko porasla i donela bogatstvo ostrvljanima. Međutim, ronilačko odelo je donelo dramatičnu promenu u fiziologiju ronjenja. Umesto jednog dubokog udisaja u ronjenju na dah, ronioci su sada udisali vazduh pod pritiskom, koji se zbog velike dubine na kojoj su se nalazili brze rastvarao u krvi i stvarao mehuriće što je dovodilo do dekompresione bolesti (Morbus capsicus) poznate i kao aeroembolizam. Srećni su bili oni koji su se izvukli sa bolovima u zglobovima i glavoboljom, ali je veliki broj berača sunđera završio doživotno paralizovan. Mnogi od njih bi po izlasku iz vode kolabirali i umrli. Bez znanja o dekompresionoj bolesti, broj žrtava je rastao velikom brzinom. Samo na ostrvu Kalimnos, u periodu od 1866 - 1895. godine, 800 mladih ljudi je umrlo, a još 200 ostalo paralizovano.

Kako je gotovo svaku kuću pogodila ova nesreća, ljudi su lako povezali upotrebu primitivne ronilačke opreme tog doba sa stradanjem mladih i zdravih ljudi. Na zahtev porodica sa Kalimnosa, vlasti Otomanskog carstva su zabranile upotrebu ronilačkih odela 1882. godine. Zabrana je poštovana nekoliko godina, ali je i količina izvađenog sunđera drastično opala pa samim tim i zarada. Zbog ugrožene egzistencije, ostrvljani se vraćaju upotrebi zlosrećnog „skafandra” što ponovo dovodi do čestih stradanja ronilaca.

Krajem XIX veka, medicina je već prepoznala i opisala dekompresionu bolest, ali su prvi stolovi za dekompresiju koji su uspešno mogli da saniraju posledice ovog stanja napravljeni tek 1910. godine. Bilo je potrebno još nekoliko godina da stignu do udaljenih grčkih ostrva, ali i da se primene znanja koja će sprečiti nesreće - prvenstveno da se spreče serijska zaranjanja i ograniči vreme zadržavanja na morskom dnu.

Berače sunđera na grčkim ostrvima početkom XX veka stigla je još jedna nevolja. Vode istočnog Mediterana pogodila je bolest koja je uništila gotovo sve sunđere. Ronioci sa ostrva Kamlimnos, Halki i Simi su masovno migrirali u druge krajeve sveta za koje se znalo da su bogati sunđerom. Mnogi od njih su krenuli put Floride. Znanje i veština koju su doneli učinili su eksploataciju sunđera najprofitabilnijom pomorskom industrijom na istočnoj obali Amerike. Sredinom XX veka Floridu će zadesiti ista nevolja kao i Grčku pola veka ranije. Crvena alga je „pojela” sav sunđer Meksičkog zaliva. Od tada do danas, sporadična pojava crvene alge širom sveta sprečava da industrija prirodnog sunđera ponovo stane na svoje noge. Sa pronalaskom sintetičkog sunđera, i potražnja za njegovim prirodnim rođakom je značajno opala.

Na ostrvu Kalimnos je i danas moguće videti berače sunđera u akciji. Njihov rad je znatno olakšan modernom ronilačkom opremom, ali se u malim radionicama sunđer i dalje seče ručno. U Potiji, glavnom gradu Kalimnosa, nalazi se i muzej gde je moguće videti stara ronilačka odela i opremu koju su nekada koristili ronioci u poslovima eksploatacije sunđera.

izvor: Diving Heritage

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru