Stakloduvači, zaboravljeni majstori koji su darivali život staklu

05 Feb 2015
1155 pregleda

Starije generacije se dobro sećaju kakav ugled u svetu su uživale naše staklare, a posebno stakloduvači i graveri Srpske fabrike stakla iz Paraćina. Stručnjaci staklarske proizvodnje tvrde da kvalitet umetničkih predmeta rođenih u pogonu za ručnu obradu stakla ni malo ne zaostaje za svetski poznatim Murano staklom i čuvenim češkim kristalom.

Stakloduvači, zaboravljeni majstori koji su darivali život staklu

Nije bez razloga baš u Srpskoj fabrici stakla između 1978. i 1992. godine održavan Intenacionalni simpozijum umetnički oblikovanog stakla. Ovo je bio skup najviđenijih dizajnera stakla iz celoga sveta. Svakoj njihovoj zamisli i skici paraćinski čarobnjaci su darivali opipljivu dimenziju.

Paraćinska staklara se danas nalazi u vlasništvu Konzorcijuma „Glas industri” (Glass Industry) iz Bugarske. U cilju efikasnije proizvodnje izvršena je modernizacija i automatizacija obrade stakla. Mašine su zamenile čoveka i za paraćinske stakloduvače koji su decenijama kroz staklarske lule izduvavali umetnost, više nije bilo mesta. Početkom 2013. godine ugašena je poslednja peć u pogonu za ručnu obradu stakla.

Ma kakvih previranja je bilo tokom promene vlasničke strukture, potpuno je nejasno, degradirajuće i ponižavajuće što se u istorijatu Srpske fabrike stakla ni jednom rečju, ni jedim slovom ne pominju paraćinski majstori koji su svoje umeće prenosili sa oca na sina radeći u neljudskim uslovima, na korak od peći u kojoj je 1200°C, pijući i po 15 litara vode na dan. O tradiciji stakloduvača i gravera svedoče samo malobrojne fotografije i kolekcije koje se većinom nalaze u privatnom vlasništvu.

Budimo čuvari tradicije

Ukoliko posedujete neki primerak ručno duvanog ili brušenog stakla koji je nastao u paraćinskoj fabrici, pošaljite nam fotografiju, rado ćemo je objaviti. Svaki podatak vezan za predmet bi nam bio dragocen.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

 
Sopček Đura, 28 Dec 2016

Moj voljeni ujak, moj drugi otac, živi u Paraćinu. Davne 1957 godine, zaposlio se u srpskoj fabrici stakla i počeo da uči staklorezački zanat! Radio je sve do 1990 godine kada je, kao brigadir, otišao u zasluženu penziju. Nakon 33 godine rada, zbog otežanih uslova, zaradio je dodatnih sedam godina tzv. beneficiranog staža! Nebrojeno puta sam imao prilike da slušam od ujaka Živka o tajnama i majstorijama kojima su bili vični, njegove kolege i on, stvarajući, zaista, UMETNIČKA DELA! Pročitavši ovaj lep članak koji treba da podseti starije i ukaže mlađim generacijama na jedan DIVAN ZANAT, pozvao sam svog ujaka sa molbom da mi iz paraćinskog muzeja staklarskih eksponata, pošalju fotose nekoliko UMETNIČKIH rukotvorina sa željom da dobijem i propratni pisani materijal!? Ukoliko to ne bude realizovano, dajem sebi u zadatak, da prvi moj odlazak u Paraćin, iskoristim tako što ću se potruditi da spremim potreban materijal za, eventualno, jedan lep članak koji bi bio javno publikovan...

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru