Leopold i Rudolf Blaška: umetnost u službi nauke

05 Jun 2017
674 pregleda

Nasledivši porodični zanat, Leopold Blaška (1822 - 1895) nije ni slutio da će njegove rukotvorine dobiti jedan sasvim novi smisao i da će predmeti, koje je sa mnogo ljubavi i pažnje stvarao da bi krasili raskošne odaje uglednih porodica, toliko uzbuditi naučni svet tog doba.

Leopold i Rudolf Blaška: umetnost u službi nauke

Rođen je u Bohemiji (Češka) u porodici koja se više od 300 godina bavila staklarskim zanatom, a svoje umeće usavršavala u Veneciji. Kako je još kao sasvim mali pokazivao umetničke veštine i izuzetnu nadarenost, roditelji su ga dali u šegrte kod zlatara i draguljara da izuči i te zanate. Kada je počeo da radi u očevoj radionici, pored modernih ukrasa pravio je precizna sočiva za optičke instrumente i laboratorijsko posuđe, a zatim je razvio je posebnu tehniku obrade stakla stvarajući proteze očnih jabučica.

U vreme kada je naučna revolucija harala Evropom i kada su muzeji bili dupke puni prepariranim zverima iz Afrike i sa drugih egzotičnih lokacija, ni Leopold nije ostao ravnodušan prema naučnom i sistematskom pristupu poimanja sveta. Krajem 1850. naoružan botaničkim knjigama sa ilustracijama biljnog sveta, on počinje da stvara modele egzotičnog cveća, uspešno kombinujući juvelirski zanat i talenat stakloduvača. Ubrzo je stigla i prva narudžbina koja je obuhvatala stotinak primeraka orhideja od stakla za privatnu kolekciju plemića Кamila Roana. Kvalitetom, lepotom i realističnim izgledom svojih radova uspeo je da se nametne kao vodeći majstor svog zanata.

Kada su mu 1853. zbog lošeg zdravlja lekari preporučili odmor i boravak na morskom vazduhu, Leopold kreće na dugu plovidbu Atlantikom i ne sanjajući da će to biti prekretnica u njegovom životu i radu. Tokom ovog prinudnog nerada, duh koji ne ume da miruje je našao način da se zabavi i prekrati vreme. Kako je celog života bio naklonjen prirodnim naukama, sa velikim oduševljenjem je skicirao stanovnike morskih dubina, posebno beskičmenjake. Bio je opčinjen prozirnim telima meduza, koje su njemu izgledale kao sazdane od materijala koji je on sa lakoćom oblikovao. Po povratku u Evropu, Leopold se vratio svom uobičajenom poslu, cveću i staklenim očima i tek kad bi ugrabio neki slobodan trenutak, napravio poneku školjku ili meduzu po skicama koje je načinio na putu za Ameriku.

Da bi obezbedio svom sinu Rudolfu (1857- 1939) bolje obrazovanje, Leopold se seli sa celom porodicom u Drezden 1863. i već iste godine, oduševljen njegovim radovima, direktor Zoološkog muzeja iz Drezdena naručuje 12 staklenih morskih anemona. Nakon toga Leopoldov ugled je naglo porastao i on je počeo da prodaje staklene figure morskih beskičmenjaka i drugim muzejima, akvarijumima i obrazovnim ustanovama zainteresovanim za vizuelna pomagala sposobnim da dočaraju bića koja ne mogu uspešno da se čuvaju u alkoholu ili formalinu, jer izgube oblik i liče na želatinastu masu. Leopoldovi modeli su bili mnogo verodostojniji i neuporedivo korisniji od knjiških crteža i modela napravljenih od voska, koji su se do tad koristili na univerzitetima.

Kako je vreme prolazilo Rudolf je odrastao i počeo da pomaže svom ocu. Zajedno su napravili 131 model školjki, meduza, lignji, puževa i ostalih morskih organizama za Prirodnjački muzej u Bostonu, gde se slučajno zadesio i profesor Džordž Linkol Gudejl koji je u to vreme osnivao botanički muzej pri Harvardskom univerzitetu. Nadajući se da će imati finansijsku podršku i da će se kolege sa Harvarda složiti da bi stakleni modeli bili mnogo uverljiviji od presovanog bilja i sušenih plodova, Gudejl odlazi u Drezden gde mu Leopold nudi već gotove primerke, što Gudejl odbija i postiže dogovor sa ocem i sinom Blaška da pošalju nekoliko sasvim novih primeraka na Harvard. Uprkos teškim oštećenjima koje je ta probna pošiljka pretrpela od strane američke carine, između Harvarda i Blaškovih je potpisan dugoročan ugovor o saradnji i postignut dogovor da pakete otvara isključivo osoblje muzeja u prisustvu carinika.

Kolekcija koji su otac i sin Blaška zajedno napravili za Harvard broji oko 4400 modela od bistrog i obojenog stakla, verne teksture i detalja, od kojih 780 prikazuju biljke i sve njene delove u prirodnoj veličini, od čega većina čini stalnu postavku Harvardskog muzeja. Za razliku od modela morskih životinja koji su prodati velikom broju institucija, kolekcija biljaka koja je rađena isključivo za Harvard je jedinstvena i ne može da se vidi na drugom mestu.

Kako Blaškovi nisu imali učenike, niti je Rudolf imao naslednika, tajne svog zanata nisu nikom preneli. U znak zahvalnosti, Univerzitet Harvard plaća održavanje i vodi računa o porodičnoj grobnici Blaškovih u Drezdenu.

Foto: Gardening Gone Wild

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

 
Sopček Đura, 06 Jun 2017

Savršenstvo veštine , talenta i rada! Jednom rečju, UMETNOST!!! Moj pokojni tast je radio u srpskoj fabrici stakla u Paraćinu i amaterski je od stakla pravio figurice raznih životinja... Ali, u odnosu na ovakvu umetnost, bio je to čist amaterizam.

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru