Audio-vizuelno kulturno nasleđe Amerike u nuklearnom bunkeru

01 Dec 2016
Autor Mirjana
217 pregleda

Značaj očuvanja ove vrste umetničkog stvaralaštva na predlog Češke Republike potvrdile su 2006. godine i Ujedinjene nacije (UNESKO), proglasivši 27. oktobar za Svetski dan audio-vizuelne kulturne baštine. To je probudilo svest mnogih nacionalnih i regionalnih kulturnih ustanova da se zapitaju šta se dešava sa starim filmskim trakama kada se u izvornom obliku čuvaju suviše dugo i navelo ih na ubrzane programe digitalizacije svog filmskog umetničkog blaga.

Audio-vizuelno kulturno nasleđe Amerike u nuklearnom bunkeru

Audio-vizuelno nasleđe Srbije se danas čuva na tri mesta: U Filmskim novostima, Jugoslovenskoj kinoteci i Javnom servisu RTS-a. Dostupni podaci kažu da je sačuvana samo petina onoga što je na prostorima nekadašnje Jugoslavije snimano do 1920. godine, a manje od polovine materijala snimljenog od tada do 1950. godine. Pored toga, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi koliko je arhiviranog materijala još uvek upotrebljivo. Novije inicijative se kreću u pravcu saradnje država regiona i stvaranja jedinstvene audio-vizuelne arhive Jugoistočne Evrope.

Danas vam predstavljamo Univerzitetski grad Pakard (The Packard Campus), deo Kongresne biblioteke smešten u bunkeru podnožja planine Bluridž u američkom gradiću Kalperer (Virdžinija). U Kongresnoj biblioteci se čuva preko 160 miliona predmeta, uključujući 23 miliona knjiga, i više od 1,1 miliona filmova i igranih programa snimljenih od 1890-tih do danas. U njoj se, između ostalog, nalaze originalne trake filmova Velika pljačka voza (1903) i Prohujalo sa vihorom (1939), kao i modernih serija čije premijere gledamo danas. Više od sto godina istorije snimanja zvuka čuva se u ovoj „Nojevoj barci” kreativne prošlosti SAD-a na milionima zapisa u formatima od cilindra do magnetne trake na CD-u.

Pakard kompleks je sagrađen 1969. godine kao skladište Federalnih rezervi visoke bezbednosti u kojem je inicijalno čuvano 3 milijarde $ u novčanicama, novac koji je u vreme hladnog rata skladišten kao rezerva snabdevanja gotovinom za područje istočno od reke Misisipi za slučaj rata sa SSSR-om. Kao i druga nuklearna skloništa tog doba obezbeđen je zidovima od armiranog betona debljine pola metra, olovnim roletnama i naslagama zemlje koje su pokrivale objekat u nekoliko slojeva odvojenih ogradama od bodljikave žice. Bunker je mogao da obezbedi sklonište za 540 osoba za period do mesec dana. Pored smeštajnih kapaciteta, bio je opremljen zalihama dehidrirane i konzervirane hrane, heliodromom, sistemom za spaljivanje otpada i hladnjačom za smeštaj preminulih u okolnostima kada zbog visokog nivoa radijacije nije bezbedno napustiti sklonište.

Nakon završetka hladnog rata funkcija bunkera je izgubila smisao. Napušten je četiri godine pre nego što ga je za potrebe Kongresne biblioteke otkupila Fondacija Dejvida i Lusil Pakard. Skoro 250 miliona $ je potrošeno na prenamenu bunkera u vrhunsko skladište opremljeno sa više od 150 kilometara polica, 35 trezora sa specijalnim klimatskim uslovima za snimanje zvuka i bezbednost filma i video-trake, kao i 124 nitratna filmska trezora.

Samo u Univerzitetskom gradu Pakard čuva se preko 6,3 miliona video i audio zapisa, kao i 2,1 milion originalnih scenarija, postera, fotografija i drugog propratnog materijala. „Težina” digitalne arhive meri se milionima gigabajta. Svakog dana stiže preko 22,000 novih snimaka, od kojih se nakon obrade i selekcije na dnevnoj bazi sačuva preko 10,000. U bioskopskoj sali Univerzitetskog grada Pakard, opremljenoj sa 206 mesta, svakodnevno se održavaju projekcije filmova od kulturnog značaja.

izvor: Architect of the Capitol

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru