Podzemni hladnjak, moderna verzija tradicionalnog trapa

Autor EkonomijaVremeplovNauka i tehnologijaSvakodnevicaHobi

Generacije naših predaka su mnogo pre masovne upotrebe rashladnih uređaja skladištile namirnice pod zemljom, u nadzemnim ili podzemnim trapovima, da bi održali svežinu povrća i voća i sačuvali hranu za porodicu tokom meseci kada nije bilo svežih useva.

Izgradnja dobrog podzemnog trapa je zahtevala iskustvo i pogodan teren, a građeni su uglavnom na nagibima da bi se obezbedila drenaža zemljišta i oticanje podzemnih voda dalje od skladištenih namirnica. Između slojeva povrća se stavljao suvi pesak, da bi se sprečilo truljenje plodova i prenošenje bolesti. Ukratko, trapljenje povrća, najčešće krompira, kupusa, repe, šargarepe, peršuna, kruške i jabuke, nekada je bilo prljav i naporan posao sa neizvesnim ishodom. Uvek je postojala opasnost da će u trap ući padavine, ili ga poplaviti podzemne vode. Upravo taj nedostatak tradicionalnog podzemnog hladnjaka iskoristili su mladi inženjeri stvarajući dizajn modernog trapa, kojem podzemne vode ne smetaju, nego doprinose održanju optimalne temperature.

Holandska kompanija Weltevree, na čelu sa osnivačem Florisom Šonderbikom, predstavila je prošle godine projekat Groundfridge (podzemni frižider), izum koji je već u fazi prototipa pobrao mnoga svetska priznanja i nagrade za dizajn. Za njega su veoma zainteresovani mali farmeri širom sveta, koji ga vide kao odlično rešenje za čuvanje lično proizvedenog voća i povrća tokom zime, bez dodatnih troškova koje iziskuju klasični rashladni uređaji. Mogućnosti proširenja ovog dizajna uključile su alarm i kod komercijalnih proizvođača poljoprivrednih proizvoda, koji danas ulažu ozbiljna sredstva za čuvanje voća i povrća u ličnim ili uslužnim hladnjačama.

Šonderbik nije ni pokušao da mistifikuje svoj dizajn. Objasnio je da iskoristio svojstva modifikovane i PVC premazima ojačane plastike, koja je odličan materijal za zaštitu od vode, ali istovremeno loš termički izolator, što je u ovom slučaju prednost jer se na taj način iskorištava temperatura zemljišta i podzemnih voda. Štaviše, ako iskopate dovoljno duboku rupu i u nju ukopate svoju plastičnu dvorišnu kantu za smeće, imaćete prostu verziju Groundfridge-a. Ovo je svakako šaljiva demonstracija principa na kojem je zasnovan njegov izum, ali nije daleko od istine. Sve ostalo što vidimo na Groundfridge „trapu” su male modifikacije pomoću kojih se postigao lakši pristup namirnicama i komfornija upotreba.

Predstavljeni prototip ima zapreminu od 3000 litara, što je približno jednako kapacitetu 20 standardnih evropskih frižidera. U njega je moguće smestiti oko pola tone hrane. Jedna od dobrih strana ovakve hladnjače je što je tokom ugradnje moguće prilagoditi položaj klimatskim uslovima na terenu. U toplijim predelima ćete je potpuno ukopati u zemlju, pa će ulazna vrata izgledati kao šaht, dok će na hladnijim meridijanima biti samo blago ukopana i prekrivena debelim slojem zemlje i trave kao tradicionalni nadzemni trap, ili ako vam je ta asocijacija bliža, kao kuće Hobita.

Dizajn unutrašnjosti je dobro rešen praktičnim policama, čiju je gustinu i broj moguće prilagoditi u skladu sa prirodom namirnica koje ćete skladištiti. Dobar proračun dubine ukopavanja će obezbediti konstantnu temperaturu tokom cele godine, najčešće planiranu u rasponu od 2-10°C. U ovakvim uslovima, jabuke i kruške je moguće čuvati i do 8 meseci, koštuničavo i bobičasto voće nekoliko nedelja, banane oko mesec dana, limun, pomorandžu i kivi 6 meseci, a orašaste plodove čak godinu dana. Kada je u pitanju povrće, kupus, šargarepa, cvekla i celer će ostati sveži pola godine, luk oko 8 i krompir oko 10 meseci, a krastavac, paradajz, paprika, rotkvica i patlidžan 5 nedelja.

U kratkom videu koji sledi, Floris Šonderbik predstavlja svoj izum, jedan od načina ugradnje i izgled završenog Groundfridge-a, spremnog za korišćenje.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 12.11.2016.
Draga Mirjana, Kada bi ste samo bili svesni koliko mi ovaj prilog znači!? Ovako nešto, naravno u neuporedivo skromnijoj verziji, za suprugu i mene je neiscrpna ideja za razmišljanje! Dve godine razmišljam kako rešiti ovaj Prirodni fenomen tj. kako svoje ekološki proizvedene namirnice, sačuvati što duže i, po mogućstvu, u što svežijem stanju!? Ovaj video-zapis, biće inicijalna kapisla u daljoj razradi ideje i, nadam se, konačnog rešenja ovog ne malog problema, s kojim se susreće veliki broj seoskih porodičnih domaćinstava...
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Moje greške su moj život.

Samuel Beckett

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |