Nevidljivo nasilje nad ljudima za otpad

08 May 2014
Autor Tea
245 pregleda

Uzrok raznih oblika vidljivog nasilja i agresije, koji su globalno i svakodnevno prisutni, treba tražiti u „nevidljivom“ sistemskom nasilju koje sve ovo omogućava i dozvoljava i koje postaje ključna pretnja stvaranju egalitarnih ideala evropskog građanina.

Nevidljivo nasilje nad ljudima za otpad

Kada govorimo o nasilju, najčešće se vezujemo za ono koje je svakodnevno prisutno u našem okruženju poput porodičnog, poslovnog, medijskog ili administrativno-birokratskog. Da bi se sprečilo vidljivo nasilje, treba govoriti o onim manje uočljivim izražavanjima moći koje su kao rezultat skorašnjih istorijskih događaja nastale u obliku suptilne forme sektaštva i animoziteta prema određenoj zajednici. Tako na primer, na samo pominjanje Irske, Baskije i Srbije većina ljudi će kao prvu asocijaciju imati nasilje, terorizam ili etnički sukob.

Na ovoj bazi je nastao kontekst multidisciplinarnog međunarodnog projekta koji organizuje Muzej savremene umetnosti iz Beograda u koprodukciji sa Baskijskim muzejom – centrom za savremenu umetnost ARTIUM iz Vitorije. Projekat ima za cilj da ispita aspekte novih oblika nevidljivog nasilja koji je trenutno preovlađujući u celoj Evropi. Uzrok vidljivog nasilja treba tražiti u onim manje uočljivim iskazivanjima moći, a kako o njima zbog njihove nevidljivosti treba više govoriti, kustosi muzeja iz država koje predstavljaju evropske margine, Zoran Erić iz Beograda, Blanka de la Tore iz Baskije i Šejmus Kili iz Republike Irske su otvorili nova pitanja. Biroktratsko nasilje je svoju moć pokazalo još tokom rada na projektu, pa je Kili kao direktor „Modela“, vodećeg irskog centra savremene umetnosti, dobio otkaz.

Izložba „Nevidljivo nasilje“ će biti otvorena sutra u tri izlagačka prostora u Beogradu: Salonu MSU, Institutu Servantes i Kući legata, a konferencija će okupiti teoretičare i umetnike koji će raspravljati o tri tematska okvira projekta koji se smatraju ključnim simptomima “nevidljivog nasilja” unutar evropskog konteksta danas, a to su Retradicionalizacija, Birokratizacija i Eksploatacija.

Nadajući se da će izložba ukazati na nevidljive, ali svakako realne društvene uzroke nasilja, kustos Muzeja savremene umetnosti Zoran Erić je za NIN izjavio:

“Tu je, pre svega, pitanje retradicionalizacije evropskih kultura, koja se kod nas ispoljila, na primer, čudnom proslavom Milanskog edikta, a u Irskoj Šejmusovim otkazom. Druga važna tema je birokratizacija u evropskim okvirima, gde se omogućuje segregacija i stvaranje “građana drugog reda”, ili, kako bi filozof Bertran Ožilvi rekao, ljudi za otpad. Tu je, naposletku, i tema eksploatacije – prema radu i radnicima, koja dovodi do društvenog raslojavanja i hegemonizacije, širom Evrope, ali i u njenom centru. Kapital u takvim uslovima diktira gubitak svakog suvereniteta, pa Srbija, na primer, između ruskih, evropskih i arapskih sredstava zapravo i nema moć samostalnog odlučivanja”.

Za ovu izložbu su izabrani umetnici koji su se već bavili pitanjem najsuptilinijih oblika nasilja, tako da su u njihovim radovima na jedan savremen i aktuelan način zastupljene teritorijalne, nacionalističke i mitske teme.

Praćena filmskim programom, predavanjima, panel diskusijama i edukativnim radionicama, izložba “Nevidljivo nasilje” navodi posetioce na promišljanje o stvarnosti ali i onome što je ontologija, kao filozofska disciplina koja raspravlja o biću kao bivstvujućem. Norme o kojima se toliko vidljivo govori, a koje bi trebalo da obezbede harmoniju i zaštitu života, porodice i svojine, u svojoj nevidljivosti zapravo dovode do poremećenih odnosa i disharmonične slike današnjeg evropskog društva.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru