Kada su se 1995. godine upoznali na Univerzitetu Stenford, Rus Sergej Brin i Amerikanac Lari Pejdž se nisu mnogo voleli. Zbog nepokolebljivih a različitih stavova skoro da nije postojala tema o kojoj bi diskutovali, a da se nisu posvađali. Konačno su se usaglasili u kompjuterskom svetu pretrage i najbržeg načina pronalaženja informacija. Zajedno su osmislili algoritam poznat kao PageRank, koji parametre pretrage bazira na linkovima, tako da ukoliko link koji se nalazi na stranici A vodi do stranice B, on će predstavljati jedan glas stranice A za stranicu B. Stranice sa većim brojem glasova postaju relevantnije a njihov glas teži. Ovakva formula pretrage je dala mnogo bolje rezultate od postojećih, koje su rangirale rezultate prema broju prijavljivanja traženog pojma na stranici.

Imali su ideju u koju su verovali, radili su na njoj i borili se iako nisu imali novac da je realizuju. Sergejeva soba im je bila prva kancelarija, dok su u Larijevoj sklapali hardver od jeftinih komponenata koristeći Lego kocke kao kućište za prvi štampač. Ubrzo su obezbedili malo sredstava, koja su im omogućila da Google zvanično krene sa radom 7. oktobra 1998. u jednoj garaži u Menlo Parku u Kaliforniji. U prvih 18 meseci postojanja nisu zaradili ni cent.

Danas Google predstavlja veliku američku javnu korporaciju, a Google pretraživač dnevno odgovori na preko 200 miliona upita. Dešava se da u vreme najvećeg opterećenja obradi nekoliko hiljada zahteva u sekundi. U njihovoj bazi podataka se nalazi preko 3 milijarde indeksiranih web stranica u svim formatima, milijardu Usenet poruka i 250 miliona slika. Sve relevantne kompanije se trude da se visoko kotiraju na Googlovim pretragama, a ako nekoga ne možete da nađete na Googlu, on definitivno u poslovnom svetu ne postoji.

Najpopularniji pretraživač Interneta današnjice, ime je dobio modifikovanjem reči googol, koji je u matematici zapisan kao 10¹⁰⁰, odnosno broj 1 sa 100 nula. Broj je toliko veliki da je praktično u upotrebi samo u teoriji matematike. Od ovog broja veći je samo googolplex, broj koji ima jednu jedinicu i googol nula. Pošto je domen prilikom registracije već bio zauzet, Lari i Sergej su napravili malu permutaciju slova, i tako je nastao Google. Danas se u mestu Mauntin Vju, nedaleko od Univerziteta Stenford nalazi i njihovo sedište, koje je logično dobilo ime “Googleplex”.

U dvorištu obojenom jarkim bojama koje su poput benetonovih jasne i prepoznatljive, osim što poseduju dinosaurusa koji je dobio nadimak Stan, među mnogim zanimljivostima se nalazi i replika "StarShipOne", džinovski model android telefona i naravno džinovska Lego statua čoveka i telefonske govornice. Sve ovo govori o tome da je život i rad u Googleplexu daleko od dosadnog.

Zaposliti se u Googlu znači postati “gugler”. Onaj ko to želi, za početnu eliminaciju je neophodno da njegov rezime bude nadprosečan kao i da sadrži mrvu genijalnosti za oblasti koje su za Google relevantne. Interna organizacija kompanije je specifična. Ne postoji klasična piramida na čijem se vrhu nalazi neki neprikosnoveni gazda iza koga je armija mrava. Rad je orjentisan na male timove koji imaju skoro neograničenu slobodu da realizuju svoju ideju, čime su stimulisani da eksperimentišu. Neuspešan projekat ne donosi negativne poene onima koji su učestvovali u njegovoj realizaciji, on će biti konvertovan u novo iskustvo. Ne postoji favorizovanje projekata, jedini sud je broj korisnika.

Osnovni izvor prihoda su im reklame koje se plasiraju uvek u tekstualnom obliku, da brzina protoka informacija ne bi zbog njih trpela. Kada u pretrazi kliknete jedan pojam, Google će vam ponuditi reklame koje trenutno imaju najveći rejting za dati pojam. Svoje stranice neće zatpravati pojmovima koji nikom ne trebaju, bez obzira na finansijsku nadoknadu.

Ozbiljan projekat koji od starta prati duh šaljivosti, učinio je da ljudi jednostavno vole Google. Osim što korisnici pronalaze podatke koji su im potrebni, dolaskom na Google se uvek i oraspolože kada svakog dana vide novi logo, dobro osmišljen i tematski vezan za datum korišćenja pretrage. Ne izostaju ni njihove dvosmislene šale na sopstveni račun prvog aprila:

Google traži koze u zakup.

Od kompanije "California Grazing" Google će iznajmiti 200 koza kako bi na ekološki način očistile korov koji je počeo da se pojavljuje oko sedišta kompanije.

U istom duhu je glasio i prvi post na twiteru, februara 2009. godine:"I’m 01100110 01100101 01100101 01101100 01101001 01101110 01100111 00100000 01101100 01110101 01100011 01101011 01111001 00001010.” Za one koji su davno učili binarne brojeve, ova poruka je u prevodu i ona koju svakodnevno viđamo kada upalimo svoj kompjuter i kliknemo na Internet gde je Google označen kao početna strana pretrage, a dole u ćošku piše "I’m feeling lucky".

Dva momka koja su imala različite stavove o svemu, osim o Internetu, i dalje veruju u svoj san. Lari je zadužen da čuva tajne sistema pretraživanja, dok se Sergej bavi finansijama. Nemaju nameru da prodaju svoju kompaniju. Još uvek su opsednuti svojom idejom: napraviti mašinu koja će umeti da pronađe, obradi i klasifikuje i poslednji delić informacije, a sve uz moto:

"Posao bi trebao da bude izazovan, a izazov treba da bude zabavan."

Kompanija Google nije postavila nove (i nedostižne) standarde samo u obimu poslovanja, već i u načinu na koji do rezultata dolaze. U uobičajenom poslovnom okruženju multinacionalnih kompanija direktori su ponosni na unifomnost svojih kancelarija širom sveta koje uređuju identično, u skladu sa svojim ustanovljenim standardima. Google je sa prezirom odbacio taj koncept i uveo dizajnersku praksu u kojoj je moto „da naši zaposleni ne žele da odu kući“.

Ne treba se iznenaditi ako u Googlu zateknete programere koji rade udobno zavaljeni u lazy bag fotelje razbacane po podu, dok pored njih leži njihov pas. U pauzama su im na raspolaganju bazeni, trim staze, teretane, razni organizovani programi rekreacije i restorani unutar kompanije u kojima se služe specijaliteti iz celog sveta. Svaka kancelarija u svetu je prilagođena lokalnim potrebama zaposlenih i uređena tako da se osećaju udobnije nego kod svoje kuće. Male lucidnosti poput ljuljaški, tobogana, bilijar stolova i dr. uopšte nisu retkost. Obdaništa za decu zaposlenih, perionice veša i slični servisi u krugu kompanije su odavno uobičajena praksa Googla.

Iako nama, koji smo već 20 godina zaglavljeni u surovom tranzicionom kapitalizmu, ovo može izgledati kao nepromišljeno navođenje zaposlenih na nerad, gubljenje vremena i sveopšti javašluk, u praksi nije tako. Vodeći se tezom da je samo zadovoljan radnik maksimalno produktivan, Google od svojih zaposlenih očekuje mnogo i pred njih postavlja teške i komplikovane zadatke, ali im zauzvrat omogućava zavidan nivo komfora i odličnu finansijsku kompenzaciju za rezultate koji ih drže u samom vrhu najmoćnijih multinacionalnih kompanija.