Alternativni načini ishrane - Vegetarijanstvo

Da li je u pitanju samo trend, ili pridržavanje one stare poslovice da „zdravlje na usta ulazi“ nismo sasvim sigurni. Ono što je činjenica je da se sve više ljudi odlučuje za vegeterijanstvo kao stil života.

Razlozi za prelazak na vegetarijanski način ishrane su uglavnom zdravstvene prirode. U želji da produže životni vek i očuvaju vitalnost, pristalice vegetarijanske ishrane isključuju iz svojih obroka namirnice koje sadrže zasićene masti životonjskog porekla. U nekim slučajevima, motiv za isključivanje mesa iz ishrane je saznanje o nezdravom načinu uzgoja životinja, koje se neumereno hrane antibioticima i aditivima u cilju bržeg rasta i skraćenja perioda uzgoja.

Značajan broj pristalica vegetarijanskog načina života čine i ljudi koji vide širu sliku današnjeg sveta. Količina žitarica koje se troše na uzgoj stoke u razvijenim zemljama višestruko premašuje potrebe ljudi na našoj planeti. Kada bi se tov stoke za klanje značajno smanjiho, višak žitarica bi potpuno iskorenio glad u svetu. Takođe, količina metan gasa koji se svakodnevno oslobađa iz stajnjaka na farmama stoke višestruko premašuje stepen zagađenja koje emituju automobili u najprometnijim gradovima.

Ma koji da su razlozi, vegeterijanstvo kao način ishrane u proteklih pola veka je u stalnom porastu. Još u XVI veku, dr Džordž Herbert je rekao „Ma ko da je otac jedne bolesti, nepravilna ishrana joj je majka". I u svetu vegetarijanstva postoje brojne gradacije poštovanja vegetarijanskih principa, od najblažeg gde se ne konzumira samo crveno meso, do ishrane isključivo voćem, povrćem i žitaricama.

  • Ovolaktovegetarijanci - od namirnica životinjskog porekla konzumiraju  jaja, mleko i mlečne proizvode(ne jedu meso zaklanih životinja);
  • Poluvegeterijanci (semivegetarijanci) – jedu mlečne proizvode, jaja, živinsko meso i ribu (ne jedu crveno meso);
  • Laktovegetarijanci – koriste mleko i mlečne proizvode, ne konzumiraju nijednu vrstu mesa;
  • Pešovegetarijanci – jedu mlečne proizvode, jaja i ribu;
  • Ovovegetarijanci – koriste samo jaja od životinjskih namirnica, ne i mleko;
  • Vegani (stroga vegetarijanska dijeta) – jedu isključivo biljne namirnice (neki od njih jedu samo sirove, neki samo tzv. organski proizvedenu hranu).

Po rečima nutricionista, osnovna prednost ovakvog načina ishrane je u smanjenju koncentracije masnoća u krvi koje uzrokuju porast srčanog pritiska i slobodnih radikala koji su najveći krivci za starenje organizma. Najnovija istraživanja govore da je kod vegetarijanaca znatno manja učestalost pojedinih vrsta tumora: debelog creva, dojke i prostate. Zahvaljujući manjem unosu masnoća vegetarijanci imaju vitkije telo, manju sklonost ka srčanim oboljenjima i ređe oboljevaju od dijabetesa tip 2, bolesti štitne žlezde, duševnih bolesti, bolesti disajnih organa i organa za varenje. Ipak, treba dozvoliti i mogućnost da su za rezultate istraživanja koji pokazuju višestruko nižu učestalost velikog broja oboljenja kod vegetarijanaca zaslužne i životne navike, pre svega umerenost i odabir kvalitetnih namirnica, kojima se odlikuje najveći broj poklonika ovog načina ishrane.

Vegetarijanski način ishrane zahteva više pažnje u odabiru namirnica nego standardna ishrana da bi se izbegao nedostatak proteina, kalcijuma, vitamina D, vitamina b12, gvožđa i cinka.

  • Proteini - neophodni za obnovu i izgradnju svih tkiva u organizmu, uključujući mišiće, kosti, kožu i kosu. Ljudi koji ne konzumiraju meso, izvore proteina mogu naći u jajima, pasulju, grašku, soji, semenkama i orašastim plodovima
  • Kalcijum - i dalje su aktuelne debate o tome koliko ljudsko telo uopšte može da iskoristi kalcijum iz odavno najpriznatijeg izvora - kravljeg mleka. Pristalice stroge vegetarijanske ishrane tvrde da ne postoji logično objašnjenje zašto bi čovek bio jedino biče na planeti koje bi kad prestane da sisa majku moralo da počne da „sisa” kravu. Izvor kalcijuma neophodnog za izgradnju kostiju, zuba i nervnog tkiva nalaze u prerađevinama od soje, bademima, brokoliju i smokvama.
  • Vitamin D - ovaj vitamin uz vitamin B12 predstavlja najveći „kamen spoticanja” u vegetarijanskoj ishrani. Najbogatije namirnice ovim vitaminom, masnije vrste ribe i žumance, mnogim vegetarijancime nisu na meniju. U tim slučajevima, nutricionisti preporučuju upotrebu vitaminskih suplemenata, naročito osobama starijim od 50 godina gde postoji povećana opasnost od osteoporoze.
  • Vitamin B12 - nalazi se isključivo u namirnicama životinjskog porekla. Danas se u namirnice poput sojinog mleka, cerealija i vegetarijsnakih hamburgera dodaje suplement ovog vitamina upravo da bi obezbedio dovoljne količine B12 ljudima koji ne konzumiraju meso, mleko i jaja.
  • Gvožđe - srećom, vegetarijancima su dostupni brojni izvori ovog elementa ključnog za sintezu eritrocita. Pasulj, sočivo, soja i celo zrno žitarica su bogati gvožđem. Da bi se poboljšala njegova apsorpcija, neohodno je unositi i dovoljne količine vitamina C dostupnog u citrusnom voću, brokoliju, paradajzu i svežoj paprici.
  • Cink - ovaj mineral je ključan za rast, razvoj, zarastanje rana i rad imunološkog sistema. Nalazi se najviše u mleku, siru, jogurtu u jajima, ali dobri zamenu za ove životinjske namirnice predstavljaju sirovi orašasti plodovi, žitarice i semenke.

Mnogi poznati naučnici, književnici, političari (Platon, Sokrat, Seneka, Pitagora, Leonardo da Vinči, Isak Njutn, Bendžamin Franklin, Čarls Darvin, Ričard Vagner, Lav Tolstoj, Rabindranat Tagor, Albert Ajnštajn, Mahatma Gandi) bili su pristalice baš ovakvog načina ishrane iz različitih motiva. Evo šta su neki od njih govorili na tu temu:

„Ništa neće toliko pomoći ljudskom zdravlju niti povećati izglede za opstanak života na Zemlji kao prelaz na vegetarijansku ishranu.”- Albert Ajnštajn (nemački fizičar)

„Verujem da je celokupan život sveta stvar. Na vegetarijanstvo gledam kao na prirodnu prehranu, koja može spasiti čovečanstvo odnasilničkih tendencija i pomoći nam da se vratimo u davno izgubljeni raj."- Ričard Vagner (nemački kompozitor)

„Životinje su moji prijatelji, a svoje prijatelje ne jedem."- Džordž Bernard Šo (irski pisac)

Vegetarijanska ishrana, kada je dobro planirana i balansirana, svakako predstavlja jedan od zdravijih alternativnih načina života. Bilo da se upražnjava trajno, ili periodično u cilju detoksikacije organizma, naročitu pažnju treba posvetiti kvalitetu hrane koja se konzumira. Ukoliko u našaoj ishrani preovladavaju industrijski obrađene namirnice, pune aditiva i šećera, to što se uzdržavamo od konzumiranja namirnica životinjskog porekla nam neće doneti očekivanu korist.

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Život je izbor,a ne sudbina, jer običan čovek živi kako mora, a pravi čovek živi kako hoće; život na koji bedno i bez otpora pristaje je bedno tavorenje, a izabrani život je sloboda. Čovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem.

Meša Selimović – “Krug”

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |