Alternativni načini ishrane - Makrobiotika

Makrobiotika je način života koji njeni pobornici upražnjavaju radi postizanja dobrog fizičkog i mentalnog zdravlja, koristeći udruženu snagu tradicionalne narodne mudrosti i modernih saznanja iz oblasti medicine i nutricionizma.

Ovaj vid unapređenja zdravlja nije klasična dijeta. Makrobiotika posmatra i izučava uticaj namirnica, okruženja, aktivnosti i stavova prema životu na zdravlje ljudskog tela i uma.

Sama reč potiče od grčkih reči „macro“ (veliki) i „bios“ (život), a filozofija makrobiotike počiva na teoriji da je telo sposobno za samoisceljenje, ukoliko čovek usvoji način života koji je u skladu sa prirodnim ciklusima. Makrobiotičari, svesni da je i smrt deo tog ciklusa, nemaju nerealna očekivanja o značajnom produžetku ljudskog veka, već žele da do duboke prirodne starosti očuvaju zravlje i vitalnost tela i oštrinu uma ne opterećujući organizam toksinima i otpadnim materijama.

Osnovni princip makrobiotike je uzdržavanje od nezdrave i industrijski obrađene hrane. Posebna pažnja se poklanja odabiru namirnica, koje treba da budu organskog porekla, ili gajene u kontrolisanim uslovima i na podneblju sa kojeg osoba potiče.

Verujući da sve što unosimo kroz hranu ima određenu količinu yin ili yang energije, makrobiotičari ne forsiraju nijednu, smatrajući da su za čoveka obe značajne. Ključ zdrave ishrane vide u njihovom balansiranju. Savremena ljudska ishrana obiluje namirnicama koje su nabijene yin ili yang energijom. Njihova stalna „borba“ u telu izaziva veoma štetno zakiseljavanje organizma, koje dovodi do brojnih oboljenja. Konzumiranje hrane po makrobiotičkim principima forsira upotrebu žitarica i povrća, koji imaju izuzezno nizak nivo yin i yang energije, što sprečava stalnu unutrašnju borbu energija i obezbeđuje sklad u telu.

Makrobiotika potencira i značaj umerenosti, što je, čini se, ključ uspeha svakog alternativnog načina ishrane. Konzumiranje kvalitetne hrane u količinama u kojima je neohodna za kvalitetan život samo po sebi sprečava nastanak gojaznosti, dijabetesa i srčanih oboljenja.

“Ima onih koji misle da makrobiotika nudi pravila ishrane. Kakva velika greška. Ima drugih koji veruju da to znači jesti integralni pirinač, koren čička, šargarepu i kombu algu. Ovo nije inteligentno. Ima, takođe, onih koji misle da to znači ne jesti šećer, kolače ni voće. Glupost!

Makrobiotika je proces menjanja nas samih kako bismo mogli da jedemo sve što volimo bez ikakve bojazni da ćemo se razboleti, ona nam omogućava da ostvarimo naš poslednji životni san, a da se u isto vreme zabavljamo i živimo radosno. Makrobiotika znači upoznati beskraj, živeti u beskraju, diviti se velikoj prirodi i beskraju - apsolutu kao deca koja uzdišu za svojom nežnom majkom.”

Žorž Osava (1893- 1966), tvorac filozofije savremene makrobiotike.

Cilj makrobiotičke ishrane pre sve ga je da što je moguće više konzumiramo namirnice koje nisu pretrpele teške termičke obrade. Zdravo izbalansiran unos ove hrane podrazumeva:

  • Integralna žita – najmanje 50% dnevnog unosa. Uzimaju se jela od integralnih žita - neglazirani pirinač, pšenica, hleb od celog zrna, testenine od integralnog brašna, ječam, proso, zob, zobene pahuljice, kukuruz, celo kukuruzno brašno, raž i raženo brašno, brašno od heljde.
  • Supe - 5-10% dnevnog unosa hrane čine supe koje se pripremaju sveže. Čorbe se prave od raznog povrća uz dodatak morskih algi.
  • Povrće – svakodnevno 25-30% dnevnog obroka treba da su jela od povrća i to: 3/4 kuvano povrće (dinstana sa malom količinom susamovog ili kukuruznog ulja, kuvano na pari ili pečeno), a 1/4 u obliku svežih ili ukiseljenih salata.
  • Mahunarke i alge – čine oko 10% dnevne ishrane. Mahunarke sadrže dosta proteina, ali malo minerala, pa im pri kuvanju treba dodavati alge, radi lakše probave.
  • Dodatne namirnice – 5-10% čine druge namirnice kao bela riba, deserti od voća koje uspeva na području gde osoba živi, pržene semenke kao zakuska ili dodatak jelu.
  • Napici – svakodnevno se pije čaj od sušenih grančica bilja blage arome (domaći čajevi), od prženog integralnog pirinča, ječma, kafa od maslačka i žita (ječma).

Veoma mali broj ljudi uspe da primeni sve principe makrobiotike odmah, već postepenim učenjem i navikavanjem usvajaju ovu filozofiju života. Obično, najbolji podsticaj za dalju naklonost ka makrobiotici predstavlja poboljšan kvalitet života kao rezultat poštovanja njenih principa.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

U pokušaju da izbegnu odgovornost, milioni ljudi svakodnevno pokušavaju da pobegnu od slobode.

Erih From

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |