Zadnjih dana smo svedoci sve većih nemira po javnom gradskom prevozu. Od vređanja, tuča, pa do razbijanja prozora i uništavanja državne imovine. Beograđani su besni, uvređeni i potpuno nemoćni da bilo šta urade. Tretiranje naroda kao stoke je uzelo maha, pa iako neki nalaze opravdanost u represijama koje preduzimaju kontrolori gradskog saobraćaja, većina smatra da njihova bahatost prevazilazi sve mere.
Neminovno je da uvek postoji odeđeni broj građana koji jednostavno ne žele da prihvate ništa novo i svim silama se trude da se bore protiv toga. Ali isto tako je van pameti da država koja treba da organizuje taj gradski prevoz tretira svoje građane kao bića nižeg ranga. Glavni kuršlus je u međusobnom (ne)razumevanju države i dragih joj građana. Neće se voziti niko ko ne plati kartu. Podržavam. Naravno da ne treba. ALI... Ako platim kartu, neću da se vozim kao stoka. Naravno... Potpuno razumljivo. Neki kažu da je cena od tričavih 60 dinara za kartu suviše mala da bi ljudi gubili dostojanstvo... Međutim, ukoliko četvoročlana porodica reši da ode negde, pa još pri tome promeni dva prevoza, jedna obična šetnja će ih kostati preko 8 evra, što nikako nije zanemarljivo u ovoj jadnoj zemlji gde ljudi jedva spajaju kraj sa krajem. Sa jedne strane vlast traži od građana discplinu određivanjem na koja vrata smeju da uđu, a na koja da izađu, a sa druge strane zaboravlja (ili možda ne), da je u prevozu tolika gužva da ste u nemogućnosti da uopšte dođete do vrata za izlaz.
U Evropi, koju toliko pominju, zna se red...treba ga uvesti i ovde... Sjajno! Međutim, u toj Evropi postoje metroi koji rasterećuju gradski prevoz. Ali, zaboga...pa to je sasvim nebitno. Nećemo da pričamo o metrou koji je mogao i ovde da bude do sada gotov da se pametne vlasti nisu odlučile da taj novac koriste za ingeniozno smišljen projekat: "tramvajem u XX vek" , čime su Beograd vratili na palanački nivo, kada je u pitanju gradski saobraćaj. Svuda u svetu to funkcioniše ovako: ako ne platiš, nećeš dobiti ništa.... ako platiš, onda ćes dobiti šta treba. Kod nas vlast traži da se unapred plati ono sto ćete, oni tvrde, jednoga dana dobiti. Jednoga dana? Možda.... Ko to kaže?Kome to treba da verujemo? Onima koji su, u krajnjem slučaju i krivi što je sve tako kako jeste? I na kraju, zastrašivanje tipa: "linije na kojima se ne očitava dovoljno putnika će biti ukinute". Ima li koga sa mizernom količinom pameti da mi objasni šta ovo znači? Vi plaćajte, idite na posao, ali....ako ne povedete komšiluk i članove šire familije sa sobom, pa platite karte za njih, možda vaš autobus bude ukinut zbog manje putnika od odredjenog broja. Uostalom...šta taj narod uopšte hoće? Da se vozi? Gde? Na posao? Pa neka budu srećni ti neki što ga uopšte imaju. To je takva privilegija, da treba pešice da idu. A oni ostali što ne rade... šta oni kog đavola i ima da se voze?
