Reka skriva svoju tajnu do kasnih popodnevnih sati. A onda se na površini vode pojavljuje nepregledna povorka larvi koje su u muljevitom dnu provele 3 godine. Za samo nekoliko minuta iz ružnih larvi nastaju predivni leptiri. Prvo će se izleći mužjaci od kojih će polovina biti žrtvovana kao hrana ribama, pticama i žabama. Druga polovina polno zrelih mužjaka će sačekati ženke i onda će započeti ljubavni ritual, čaroliju od koje posmatraču zastaje dah. Milioni insekata će se uskovitlati iznad površine reke gde će započeti parenje posle kojeg mužjaci brzo umiru. Ženke će poživeti tek toliko koliko im je potrebno da polože 6000-7000 jajašaca na površinu vode. A zatim, sa smirajem sunca, umiru i one. Njihova mrtva tela prekriće površinu reke.

Jajašca brzo potonu na dno i iz njih se posle 45 dana izlegu larve koje se ukopavaju u tunele, formirajući guste kolonije u mulju i do 3600 jedinki po kvadratnom metru. Ciklus se ponavlja. U mračnom i masnom koritu reke će provesti 3 godine, dok ne budu zrele da u svadbenom letu produže vrstu. Nekoliko godina pripreme za samo nekoliko sati leta iznad Tise.

Tiski cvet je prastara grupa insekata i bila je rasprostranjena u više reka Evrope, ali se nigde nije u takvim razmerama rojila kao na Tisi. U prvoj trećini prošlog veka izumrla je u rekama zapadne i skoro isčezla u srednjoj Evropi. Danas se može pronaći još samo u potisju i to u velikim rojevima jedino u njenom srednjem toku i u Kini na Velikoj žutoj reci.

Starosedeoci pamte da je rojenje ovih insekata nekada bilo tako intenzivno da se nije videla druga obala reke. Tisa nije cvetala 2000. godine kada je došlo do ekološke katastrofe izlivanja cijanida u reku Samoš u Rumuniji. Zagađenje se proširilo na reku Tisu i uništilo gotovo sav živi svet u njoj.

Tiski cvet je živi fosil, predstavlja reliktnu vrstu koja je naseljavala Zemlju još u tercijeru i zakonom je strogo zaštićena vrsta.

Od našeg dopisnika Nataše