Nakon što je 1951. godine izdao svoj proslavljeni roman „Lovac u žitu“, američki pisac Džerom Dejvid Selindžer je objavio još nekoliko dela, a 1959. godine se definitivno povukao iz javnog života. Dokumentarac „Selindžer“ koji je svetsku premijeru imao na ovogodišnjem Telluride filmskom festivalu, nagovestio je da možemo očekivati skoro predstavljanje nikad objavljenih romana slavnog pisca koji je preminuo 2010, u 91. godini.
Dokumentarac kojeg potpisuje Šejn Salerno traje preko dva sata, a rad na njemu je trajao više od 10 godina, za koje vreme je autor održao 150 intervjua sa ljudima koji su bili deo Selindžerovog života; saradnicima, ljubavnicama, kolegama, novinarima i najvećim zaljubljenicima u njegovu književnost. Sam Selindžer, iako živ u vreme pripreme ovog filma, nije u njemu učestvovao, i više je nego sigurno da bi mrzeo svaki minut ovog ostvarenja. O radu na filmu i istraživačkom radu koji je prethodio Salerno je rekao:
„Ovo je najteži posao koji sam ikad uradio. Navesti ljude da govore je bio veliki izazov. Kao da se radi o projektu „Svi predsednikovi ljudi“, prvih par godina sam dobijao samo zalupljena vrata pred nosom. Zato sam bio veoma zahvalan kada su neki odlučili da podele sa mnom svoje priče. Osećao sam da samo ljudi koji ga poznaju, koji su sa njim bili u važnim trenucima i sa njim delili iskustva, mogu pričati o tome koliko je Selindžer kompleksna i kontradiktorna ličnost. Selindžer je imao zanimljivu matricu ponašanja po kojoj bi bio veoma blizak sa ljudima nekoliko godina, i potpuno fokusiran na njih, da bi potom usledilo naglo odbijanje i potpuno isključenje iz njegovog života. Bilo je teško navesti ljude koji su bili povređeni 30, 40 ili 50 godina da se otvore. Da budem iskren, svako od njih je rekao da ga iz vremena druženja pamti kao toplog i dragog čoveka, koji ničim nije nagoveštavao potrošivost njihovog prijateljstva.„
Salerno ističe da je rekonstrukcija Selindžerovog života bila utoliko teža jer ne postoje nikakvi zapisi o njemu. Nerado se slikao, nije davao intervjue, niti postoje TV prilozi o njegovom životu. Originalni zapisi čine samo 7 minuta ovog dvočasovnog filma, a sve ostalo su sećanja i iskustva njegovih savremenika.
„Drugi svetski rat je bio velika trauma za J.D. Selingera koja ga je potpuno promenila. Napravila je od njega umetnika, ali ga je slomila kao čoveka. Borio se sa sindromom post-traumatskog stresa dobar deo svog života, kao i brojni ratni veterani u Americi. Njegove kolege iz Četvrte divizije su mi mnogo pričale o tome. Duh preživljenog se nalazi i u njegovim delima. Kada sa tim saznanjima čitate „Lovca u žitu“, shvatate da je to jedan prikriveni ratni roman.“
Ove nedelje mediji su objavili da će u periodu od 2015-2020 biti posthumno objavljeno još 5 romana slavnog književnika, redosledom koji je najavljen u aktuelnom dokumentarcu:
Dnevnik kontraobaveštajca
Knjiga se bazira na iskustvu koje je Selindžer stekao služeći u kontraobaveštajnoj diviziji, gde je svakodnevno isleđivao zarobljenike tokom završnih meseci Drugog svetskog rata.
Ljubavna priča iz II svetskog rata
Priča inspirisana kratkim brakom Selindžera, ratnog veterana iz borbe protiv fašizma i Silvije, saradnice nacista, neposredno nakon završetka rata.
Religiozni priručnik
Priča o Selindžerevoj privrženosti hindu religiji koju je otkrio pred kraj života.
Kompletna hronika porodice Glas
Knjiga koja sadrži pet kratkih priča o njegovom junaku Sejmoru Glasu.
Poslednja i najbolja priča o Petru Panu
Nikad objavljeno delo koje je Selindžer napisao 1962. godine predstavlja još jednu priču pisanu iz perspektive Holdena Kaulfilda, glavnog junaka romana „Lovac u žitu“.
