Smatra se da proslava Nove godine datira iz nekadašnje Mesopotamanije. Naime, prema nekim podacima Vavilonci su prvi, još pre 4.000 godina slavili Novu godinu i to 11 dana. Od tada do danas, slavljenje ovog praznika je religijski, društveni i kulturni obrazac u skoro svim delovima sveta.

Papa Grgur XIII je 1582. godine reformisao julijanski u gregorijanski kalendar, čime su ispravljene neke matematičke neusklađenosti. Danas, većina zemalja u svetu prihvata 1. januar kao prvi zvanični dan u Novoj godini. Izuzetak su pravoslavna Nova godina, koja se još uvek slavi po julijanskom kalendaru, pada 14. Januara i Kina u kojoj se početak Nove godine određuje u zavisnosti od položaja meseca, pa može da padne na bilo koji dan između 21. januara i 20. februara. Ovoga puta, Kina će u Novu godinu ući 10. februara.

Nova godina simbolično predstavlja obnavljanje života. Običaji vezani za taj dan u zemljama širom sveta imaju mnogo sličnosti ali i svaki narod ima nešto što je samo njemu svojsteven ritual na taj veliki dan.

U Grčkoj se proslava Nove godine poklapa s proslavom Svetog Vasilija, jednog od osnivača Grčke pravoslavne crkve pa se tada pravi torta svetog Vasilija, u koju se ubaci novčić i tako ispeče. Onaj ko u svom komadu torte pronađe taj novčić će biti posebno srećan u narednoj godini.

U Danskoj se tokom cele godine čuvaju stari tanjiri koji se tokom novogodišnje noći bacaju pred ulazna vrata prijatelja. Razbijeni tanjiri simbolizuju društveno bogatstvo – prijatelje.

Ljudima u Japanu tradicija nalaže oprost za sve nesporazume i nerazumevanje u porodici i među prijateljima kako bi se u Novu godinu ušlo potpuno "čisto". Običaj je da 31. decembra prvo zvona budističkih hramova zvone 108 puta kako bi oterala 108 ljudskih slabosti, a onda se svi smeju terajući smehom zle duhove.

U Kubi se tačno u ponoć pojede 12 grejpova. Svaki od njih simbolično predstavlja po jedan mesec u godini što donosi sreću u narednoj.

Sličan je običaj u Španiji, ali se u ponoć tamo pojede 12 zrna grožđa u 12 sekundi koje počinju da teku tačno u ponoć.

Na Filipinima je bitno pri otkucavanju ponoći na satu imati sto pun hrane, što osigurava blagostanje u nadolazećoj godini.

Stanovnici Ekvadora u novogodišnjoj noći spaljuju fotografije raznih osoba ili događaja kako bi se riješili prošlosti i u budućnost ušli bez opterećenja.

Danci se nešto pre ponoći popnu na stolicu kako bi skočili u januar i na taj način oterali zle duhove.

U Boliviji se do ponoći nosi žuto donje rublje koje se ulaskom u Novu godinu skida i menja za novo. Na taj način se menja njihova sreća (odnosno nesreća).

U Brazilu je običaj da se u novogodišnjoj noći nosi bela odeća za sreću i mir u godini koja sledi.

Čileanci odlaze na groblje i na stolicama dočekuju Novu godinu sa svojim pokojnima.

U Australiji se taj dan priprema sladoled od mentola u obliku deteline s četiri lista.

Norvežani se časte pudingom od pirinča u kojem je skriveno jedno zrno badema. Osobu koja pronađe badem pratiće sreća.

Italijani najbučnije proslavljaju Novu godinu, jer što je buka veća to će zlo brže pobeći. Iz kuće bacaju sve stare, nepotrebne stvari, od nameštaja do odeće, i to kroz prozor.

Ma koliko običaji bili različiti, svima je zajedničko da se ponoć dočekuje upućivanjem najlepših želja i poljupcem koji nije samo deljenje trenutka euforije, već i zavet bliskosti u dolazećih 12 meseci.

Srećna Nova godina!