Recimo da student položi ispit iako na njega nije izašao, ili doktorira prepisivanjem tuđih radova, a profesori mu progledaju kroz prste, da li je to medveđa usluga? Kada jedan premijer na sopstveni zahtev biva podvrgnut poligrafu pred policijom koja mu je direktno podređena i dobije odgovor: „prošao si”, može li se za policiju reći da je učinila dobronamernu uslugu svom šefu? Ako novinar koji ima „šesto čulo”, javno upozori državnika da ne treba da ode na važan put, da li mu je učinio uslugu i kakvu ste sami sebi uslugu učinili onda kada ste izabrali modnog savetnika da vas oblači za diplomatsko putovanje u svet, pa ne samo da tom prilikom niste ličili na sebe, već se čini da ste promenili i veroispovest? Da li se sve ovo može svrstati pod pojam medveđa usluga?

Odakle potiče izraz koji koristimo kada najkraće želimo da kažemo da je neko najdobronamernije nekome učinio uslugu kojom je proizveo ogromnu štetu? Zbog čega je od svih životinja izabran baš medved?

Ovaj idiom je nastao po basni Ivana Andrejeviča Krilova (1768 -1844), ruskog basnopisca i komediografa, koji je veoma vispreno uspeo da ljudske mane i poroke kulturnih i političkih događaja pretopi u aktuelna društvena dešavanja.

Basna Pustinjak i medved govori o usamljenom čoveku koji je sreo medveda, životinju koja u ovom književnom žanru slovi za naivnu, tupavu i trapavu dobričinu, ali koja zbog krupnog stasa uliva strahopoštovanje. Vremenom se između njih razvilo takvo prijateljstvo, da je medved za svog prijatelja želeo da učini sve. Jednom prilikom kada je pustinjak legao da se odmori, pokušavajući da spreči upornu muvu koja je zujanjem oko čovekove glave ozbiljno pretila da mu poremeti san, medved je dugo bezuspešno mahao štapom i šapama. Najzad, shvativši da ona nema nameru da ode, medved se toliko naljutio da je uzeo veliki kamen i svom snagom je tresnuo baš u trenutku kada je ona sletela njegovom prijatelju na čelo. Dobronamerni medved je svoj zadatak „uspešno” izvršio - ubio je muvu, a prijatelju „obezbedio” večni san.

Ovaj pustinjak je naravno mogao da se sprijatelji i sa daleko korpulentnijim slonom, takođe nespretnim, ali bahatim grubijanom koji ruši sve oko sebe bez ikakvog osećaja da takvim ophođenjem prema okolini nekoga ugrožava, pa se za onog kome se mogu pripisati ovakve osobine žangrovski kaže da se ponaša kao slon u staklarskoj radnji.

Spoj dobrote, gluposti i nespretnosti često u životu dovodi do situacije koja uprkos dobrim namerama nekom nanese veliku štetu proizvevši potpuno suprotan efekat od željenog, pa se takvo činjenje naziva medveđa usluga.

Možda učinjeno iz najbolje namere, gore navedeno ponašanje pojedinih političara i uticajnih ljudi poput profesora i novinara, ozbiljno urušava kredibilitet ne samo njih koji su se osmelili da se upuste u takav pohod, već su ovo potezi koji nanose ogromnu štetu našim značajnim institucijama i državi koja ima dušu i kojoj treba sačuvati njen kulturni, društveni, verski i istorijski identitet.

Treba li sve žrtvovati da bi se od male ose, ili ogromnog slona, odbranio nečiji san?