Crtajući svet, Kapor je veliki deo svog života proveo usavršavajući tehniku gluvarenja kroz šetnju gradovima i priču o tim putešestvijima. Skitao je i pričao poput čoveka koji stoji na uglu ulice i gleda kako život prolazi, a svaki njegov putopis je zapravo bio vapaj za povratkom kući. Sarajlija koji je sa 9 godina došao u Beograd i zavoleo ga toliko da je magija Beograda postala njegova nepresušna inspiracija, učinio je da svako ko čita njegova dela istinski oseti ritmove grada u kome se na svakom mestu bistri politika, srbuje i evropeizira.

U saradnji Zadužbine Mome Kapora i Turističke organizacije Beograda, prošlog vikenda je po treći put održan festival “Momin krug”. Osmišljen da otkriva magiju Beograda kroz životne priče o velikom boemu, slikaru i autoru romana koji predstavljaju nezamenljivo svedočanstvo o našim manama i vrlinama, ovaj festival nas je poveo Kaporovim tragom po Beogradu.

Sada već tradicionalno, Momin krug je počeo na Adi Ciganliji, mestu čije je čari i lepotu pisac i slikar davno otkrio i gde je 2011. godine, po njegovom crtežu i njemu u čast, podignuta skulptura “Dafne”. Pored trodimenzionalnog akta devojke oko kojeg se nalaze tri mlade breze, održana je likovna kolonija “Mali Momin krug” na kojoj su svoju kreativnost i slikarsko umeće pokazali mališani uzrasta od 7-16 godina. Potom je prikazan video zapis samog Kapora nastao na ovom mestu 1993. godine, predstava "Gala i Dali" pozorišta Madlenianum, a ovo veče se završilo veselim raspoloženjem propraćenim melodijama "Bajage i Instruktora".

Postoje gradovi čuveni zbog svoje lepote, ali nam ne znače baš ništa, jer ih nikad nije ozarila naša ljubav, neki tajni smisao. Koračamo kroz njih zevajući od dosade.

Krivica nije do tih gradova - ona je u nama.

“Gluvarenje” je u započelo sledećeg dana u Nebojšinoj 7, ispred kuće u kojoj je živeo poslednjih 15 godina, a koja je danas Zadužbina Mome Kapora, postavljanjem spomen-ploče jednom od naših najpoznatijih sugrađana. Potom je simbolično u ulozi vodiča, književnica Mirjana Bobić–Mojsilović, tragom tog "tajnog smisla" koji je Moma pronašao u Beogradu, okupljene povela između ostalog do:

Srpske književne zadruge - "Žao mi je što moj otac nije stigao da vidi da mi je knjiga štampana u plavim koricama SKZ-a, jer bi tek tada poverovao da sam zaista pisac"

Akademije gde je sa prosečnom ocenom 9,9 diplomirao 1961. godine

Kluba književnika - "Nа Zаpаdu pisci žive osаmljenički, svаko u svom svetu. Uglаvnom se i ne poznаju lično. Zа rаzliku od njih, pokrаj šаnkа Klubа književnikа u Beogrаdu, moguće je videti nаjveću koncentrаciju pisаcа nа kvаdrаtnom metru u Evropi"

Kalenić pijace - "Kаlenićа pijаcа je nekа vrstа lekovite bаnje, gde se uspešno leče rаvnodušnost i blаzirаnost belosvetskih tipovа, koji bi nа nju, kаo nа terаpiju, morаli dа dolаze bаr dvа putа nedeljno"

Konobe - "Posebno mesto nа Neimаru jer vrаćа poverenje u duh Beogrаdа, vrаćа veru u lokаlne kаfаne, mаle bistroe i bircuze"

Prаteći vidljive i nevidljive trаgove koje je Kаpor ostаvljаo za sobom, “Momin krug” nam je i ove godine otkrio mnoge beogradske kutke i podsetio na Momin karakterističan crtež, majstorsku pripovedačku veštinu, ali pre svega na to koliko je voleo Beograd.

Ne postoji niko ko je bolje pisao, lepše crtao i više voleo Beograd od Mome Kapora

Mirjana Bobić-Mojsilović