Inteligencija se najčešće definiše kao sposobnost snalaženja u novonastalim situacijama na osnovu starog iskustva, a sposobnost da razumemo svoja i tuđa osećanja, da ih razlikujemo i koristimo pri planiranju sopstvenih aktivnosti se naziva Emocionalna inteligencija.

Da bismo osetili, razumeli i uspešno primenili moć emocija, kao izvor energije koju možemo da usmerimo u određenom pravcu, potrebno je uspostaviti emocionalu ravnotežu koja bi kao uslov bivstvovanja u svim sfrerama života doprinela stvaranju pre svega etičkih stavova pojedinca koja se odnose na:

• Samosvest – prepoznati emocije u trenutku kada se pojave i uspostaviti kontrolu u kojoj nećemo postati emocionalni zavisnici.
• Samokontrola – nadvladati emocije po principu svesno odabranih za dati trenutak, bez mogućnosti afekta.
• Samilost – racionalno obraditi osećanja na način koji će nam omogućiti da sačuvamo ljudskost i brižnost kako prema sebi, tako i prema onima koji nas okružuju.
• Odnos sa drugima – negovanje dobrih međuljudskih odnosa se bazira na veštini razumevanja tuđih emocija.
• Samomotivacija – usmeriti osećanja tako da vode ka motivisanju na rezultate, koji ne samo da prevazilaze lična, već i očekivanja drugih.

Pojam emocionalne inteligencije je 1995. uveo psiholog Danijel Goleman, kao bazu koja označava sposobnost razumevanja svojih i tuđih osećanja. Kasnija istraživanja su pokazala da opšta inteligencija ne mora nužno da bude povezana i sa emocionalnom. Uspostavilo se da nije redak slučaj da visoko inteligentne osobe na vodećim položajima nemaju osećaj razumevanja prema tuđim motivima, nastojanjima i težnjama.

Danas nam je neohodna kognitivna inteligencija, udružena sa emocionalnom inteligencijom, koja ume da savlada najveće neprijatelje racionalnog ponašanja, srdžbu i afekat. Trenutne emocije ne mogu biti alibi za neprimereno ponašanje.

"Oni koji su naučili da sarađuju i improviziju, su pobedili" - Čarls Darvin