Kada je odrastao, Edip je krenuo na put prema Delfskom proročištu, ne bi li tamo saznao nešto više o sebi, odnosno o svom poreklu. Na tom putu se  sreo sa svojim ocem, kraljem Tebe, Lajem koji je bio sa svojim čuvarima. Kralj, misleći da je Edip razbojnik, nije mu dozvolio da produži put, pa ga je Edip tada napao i ubio ga (svog oca) isto tako i njegove čuvare, ostavljajući samo jednog živim. Ovim događajem se ostvario prvi deo proročanstva.

Međutim, pre ulaska u Tebu, Edip je naišao na Sfingu koja je terorisala grad. Sfinga mu je postavila zagonetku. Edip je uspešno rešio postavljenu zagonetku, a Sfinga se usled očaja bacila u more, čime je Edip spasio Tebu od terora. Kao nagradu za to, Edip je proglašen kraljem Tebe. Uz titulu kralja nasledio je i kraljicu Jokastu (svoju majku) koju je potom oženio. Tako se obistinio i drugi deo proročanstva.

Godinama su živeli u srećnom braku. Jokasta mu je rodila četvoro dece, dva sina blizanca, Etokle i Polinike, a zatim i dve kćerke, Antigonu i Izmenu.

Jednoga dana u Tebi se pojavila zaraza koju su bogovi poslali, pa je narod zatražio pomoć od svog kralja Edipa. Edip je poslao svog ujaka u Delfe da sazna  istinu o ovoj strašnoj zarazi koja je harala gradom. Proročanstvo u Delfima je reklo da sve dok se ne sazna ko je ubio kralja Laja, Teba se neće osloboditi zaraze.

Želeći da spase Tebu od nesreće koja ju je zadesila, Edip kreće sam da otkrije zločin. Nakon određenog vremena dolazi do saznanja da je upravo on bio taj koji je ubio kralja Leja, svog oca, te oženio rođenu majku. Kada je Jokasta saznala za to odmah se obesila, a Edip je sam sebi iskopao oči. Proteran iz Tebe, Edip je u pratnji svoje kćerke Antigone godinama lutao po svetu. Umro je u Kolonu, svetoj šumi pored Atine.