Zemunac Branko Najhold, čovek kojeg bi svaki grad trebalo da ima

25 Jan 2017
4514 pregleda

Od dana davnih do dana sadašnjih sve priče koje su zaboravili ili sa sobom odneli i najstariji stanovnici grada pod Gardošem, sačuvao je u pedeset knjiga najpoznatiji hroničar Zemuna - pisac, esejista i izdavač Branko Najhold (1947-2016).

Zemunac Branko Najhold, čovek kojeg bi svaki grad trebalo da ima

Poreklom Nemac i Srbin, Najhold je po nacionalnosti bio Zemunac po ličnom opredeljenju. Generacije njegovih predaka po ocu i majci u svoje gene su upisivali duh Zemuna više od dva veka. Prohodao je na zemunskoj kaldrmi, prva slova naučio u zemunskoj osnovnoj školi „Svetozar Miletić”, produžio ka Prvoj zemunskoj gimnaziji i prešao reku samo do njene druge obale, do Ekonomskog fakulteta u Beogradu gde je diplomirao.

Prvu izložbu pod nazivom Zemun koga više nema otvorio je u sportskom centru Pinki 1981. godine, kada je izdao i knjigu koja je pratila postavku. Od tada, pa narednih 35 godina, Najhold se posvećeno bavio Zemunom, kako je voleo da kaže, „blesavo i sa preterivanjem”. Kao sin poznatog zemunskog fotografa, posedovao je značajnu zbirku starih fotografija voljenog grada koju je decenijama nadograđivao prikupljajući slike i zapise.

Osim zemunske istorije, za koju je bio neprikosnoveni autoritet u krugovima najpoznatijih istoričara, bio je izvrstan poznavalac arheologije i tradicionalne afričke umetnosti, i autor velikog broja knjiga i članaka posvećenih toj tematici.

Istražujući biografije čuvenih Zemunaca, nije se zadržavao samo na istoriji. Primetio je da je Zemunska gimnazija postala pravi rasadnik dobrih karikaturista, poput Koraksa, Petričića, Prokopljevića i Rumenčića i u okviru izdavačkog preduzeća Trag osnovao Zemunski međunarodni salon karikature. Od 1996. godine kada je osnovan, Najholdov Salon je spadao u najcenjenije manifestacije te vrste u svetu. Po svetskim festivalima je redovno nosio tomove radova naših karikaturista, postavši pravi ambasador srpske karikature. Na jubilarnom XX Salonu u Zemunu 2015. godine izloženo je 285 radova karikaturista koji su pozvani iz 55 zemalja sa svih kontinenata.

U poslednjoj godini života, proleća 2016. godine, Branko Najhold, dobitnik Godišnje nagrade Zemuna (2001) za doprinos kulturnom životu grada i dobitnik nagrade za doprinos razvoju svetske karikature Međunarodne organizacije karikaturista (2006) je postao - član bande huligana. Sad, mnogi se ne bi složili sa ovom teškom kvalifikacijom, a i mi se samo šalimo, ali ono što je sa grupom umetnika uradio na stepenicama koje vode do zemunske Kalvarije zakon tako vidi. Čekajući mesecima da im opština Zemun dozvoli uređenje starog stepeništa po ugledu na ona u svetskim metropolama, umetnici su očistili i išmirglali staro stepenište, jedan stepenik prefarbali i stavili natpis „Zemunci za stepenice”. Kada je dozvola konačno stigla, završili su svoj projekat, postavivši na svaki stepenik natpis sa imenom i profesijom jednog čuvenog Zemunca. Odabir imena je poveren najboljem poznavaocu „ko je ko u Zemunu” problematike, Branku Najholdu, koji je planirao da život stepenicama udahne redovnim predavanjima o svakom od 127 znamenitih ljudi čija su se imena našla na nekom od stepenika. Samo nedelju dana pre smrti, promovisao je svoju publikaciju Ljudi sa basamaka, posvećenu ovom projektu. Kao 128. na stepenicama se danas nalazi i ime Branka Najholda.

„Zemun je jedina opština u Beogradu koja nema ni jednu instituciju kulture, ali je i jedina u Srbiji koja je tu instituciju imala u jednom čoveku”, rekao je Dragan Stojković, izdavač i saradnik, o hroničaru Branku Najholdu.

Branko Najhold je otišao iznenada, 16. decembra 2016. godine. Ostavio je svom Zemunu neprocenjivo blago u knjigama, arhivama sa izložbi i predavanja, zapisima saznanja iz oblasti arheologije i istorije, u kojima je pomenuo svaku istorijsku odrednicu, ali i svaku ulicu, kafanu i majstorsku radionicu voljenog Zemuna. Ostale su dve nedovršene knjige, pola snimljenog serijala o Zemunu koji je pripremao sa unukom Tijanom i nada da će njegova zaostavština dobiti stalno mesto u prostoru nekog muzeja.

Najvažnije od svega, ostalo je sećanje na Don Kihota od Gardoša, kao amanet Zemuncima da „sačuvaju svoju prošlost i sve ono što će jednom biti prošlost”.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

 
Sopček Đura, 06 Feb 2017

Bruka na moj račun: kao Zemunac koji je poznavao g.Najholda lično, nisam znao da je pokojni!? Prvu knjigu koju je napisao, Zemun, dani davnašnji-dani sadašnji u tri dela, posedujem sa njegovom posvetom! Sećam se da sam kao prenumerant, simboličnim sredstvima učestvovao u izdavanju iste... g.Najhold je zaista bio neizmerno predan u poslu koji je bio njegov život: ZEMUN i ZEMUNCI... Iako sam imao prilike da budem s njim samo nekoliko puta, pamtim ga kao veoma skromnog ali upornog i strpljivog čoveka! g.Branko, počivaj u miru...

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru