Na skriveno te vodim mesto - Veliko ratno ostrvo

Iz vodenog ogledala leve strane Dunava kod Beograda i Zemuna izronile su tokom XVI veka dve dunavske ade, Veliko i Malo ratno ostrvo. Igra prirode između Panonske nizije i Balkana stvorila je terestrični ekosistem bogate flore i faune koji je danas zrno netaknute divljine između dva grada. Veliko ratno ostrvo je zakonom zaštićeno kao prirodni predeo izuzetnih odlika.

Nastalo je kao rezultat interakcije prirodnih potencijala nepreglednih ostataka dunavskih ritova i tradicionalnog načina života lokalnog stanovništva. Sa njega pogled prema jugoistoku klizi na Kalemegdanski park, Beogradsku tvrđavu i predeo starog Beograda kojim dominira zvonik Saborne crkve. Ka severozapadu gleda na Kulu na Gardošu i stari centar Zemuna.

Ostrvo površine 210 hektara svoje ime duguje bogatoj ratnoj istoriji regiona. Tokom opsade Beograda 1521. godine, sa njega su u napade kretali Turci, a 1806. godine Karađorđevi ustanici su na ostrvo dopremili topove kojima je gađan Kalemegdan. Nisu ga zaobišli ni Austrougari, koji su 1915. godine sa ostrva branili granicu svoje imperije, Zemun i Kulu na Gardošu. Iako je Carigradskom konvencijom 1741. godine, kojom je regulisano pitanje dunavskih i savskih ada, ostrvo podeljeno na interesne zone između Turske (beogradski deo) i Austrije (zemunski deo) i izrečena stroga zabrana njegovog korišćenja u vojne svrhe, jasno je da ove norme nijedna strana nije poštovala.

Polovinom prošlog veka, 1948. godine, Dunav je spasio Veliko ratno ostrvo od potpunog uništenja. Počela je izgradnja Novog Beograda na močvarnom i negostoljubivom tlu. Planirano je da se zemljište ostrva iskoristi za zatrpavanje močvare i uređenje terena za gradnju, ali se taj plan pokazao kao neizvodljiv. Dunav je konstantno gomilao mulj na Velikom ratnom ostrvu, što ga je učinilo nepogodnim za sanaciju novobeogradskog gradilišta. Stradalo je, nažalost, Malo ratno ostrvo, smešteno između južnog oboda Velikog ratnog ostrva i zemunske obale, od koga je danas ostao samo uzak pojas dug 300, a širok 60 metara.

Zavod za zaštitu prirode Srbije danas ovde prepoznaje tri zone zaštite: zona zaštite prirode (koja ima karakter specijalnog rezervata prirode i obuhvata zonu priobalja ostrva), zona rekreacije (koja obuhvata unutrašnje delove ostrva) i zona turizma (koja obuhvata plažu „Lido” sa planiranim proširenjem).

  • Zona zaštite prirode (režim zaštite I stepena) ima karakter specijalnog rezervata prirode i obuhvata Malo ratno ostrvo u celini, zonu priobalja Velikog ratnog ostrva, šumski kompleks, vlažna područja unutar Velikog ratnog ostrva i vodene površine oko Malog ratnog ostrva.
  • Zona rekreacije (režim zaštite II stepena) obuhvata unutrašnje delove Velikog ratnog ostrva, nekadašnje obradive površine koje se i sada koriste na taj način, livadske površine priobalja prema Dunavcu, koje su sada delimično zauzete bespravno izgrađenim objektima, kao i lokaciju javnog pristana sa kontrolisanom javnom saobraćajnicom i zaštitnom zonom u širini od 10 m koja povezuje ovu lokaciju sa plažom Lido.
  • Treća zona - zona turizma obuhvata plažu Lido sa planiranim proširenjem gde se mogu organizovati turističko - rekreativna ponuda i novi sadržaji.

Ostrvo ptica i prirodno riblje plodište

Na Veliko ratno ostrvo se može stići samo vodenim putem. Fizička odvojenost od urbane zone gradova i plitke vodene terase koje ga okružuju učinili su ga pogodnim za stanište ptica močvarica, a snaga Dunava privlači i ptice koje vole duboku vodu. U poslednjih trideset godina na ostrvu i u vodama oko njega zabeležene su 163 vrste ptica iz 46 familija i 16 redova. Pored 66 vrsta ptica gnezdarica (43 stanarice i 23 selice), ostrvo je migraciono odmorište za 32 vrste ptica koje dolaze sa severa Evrope. Na njegovim obalama prezime 34 vrste, a ne zaobilazi ga ni 14 vrsta tzv. ptica skitnica. U potrazi za hranom na njega svraća i 17 vrsta ptica koje se gnezde u okolnim područjima, kao i gradske ptice. „Diplomatski kor” čine ptice od međunarodnog značaja, patka pupčanica, patka crnka, žuta pliska, mali gnjurac, žuta čaplja i dr.

Posebnu vrednost ostrva predstavlja gnezdo orla belorepana (Haliaeetus albicilla), najvećeg evropskog orla sa rasponom krila do 2,5 m. Div među pticama nema prirodnog neprijatelja, sem čoveka koji je zagađenjem okoline njegova drevna staništa učinio nepogodnim za život. Kako je u celoj Evropi broj gnezdećih parova orla belorepana spao na samo 90, njihova zaštita je od izuzetne važnosti. Pored plavnih zona Panonske nizije, gde se kod nas najčešće gnezde, čak pet porodica orla belorepana je svoj dom sagradilo u okolini Beograda. Jedno od njihovih impozantnih gnezda nalazi se na Velikom ratnom ostrvu. Brigu o njemu vodi JKP „Gradsko zelenilo”, koje je postavilo video-nadzor i danonoćno bdi nad ovim simbolom čistih, nezagađenih područja i zdrave sredine.

U periodu mresta, bare i kanali postaju prirodno riblje plodište. U vreme niskog vodostaja neka od najvećih prirodnih mrestilišta, poput kanala Veliki Galijaš, zbog nanetog mulja i peska presuše. Poslednjih desetak godina učestale akcije prokopavanja kanala i čišćenja mulja sprečavaju nestajanje vodenog bazena na ostrvu i pomažu da se dunavski vodeni diverzitet na ovom lokalitetu očuva i ihtiofauna spasi od propadanja.

Bedem Beograda

U doba kada klimatske promene donose masivne poplave, do sada neuobičajene za naš region, Veliko ratno ostrvo predstavlja dobru zaštitu od izlivanja voda. Poplavne šume vrbe, topole, jasena i bagremca kao i močvarne biljne zajednice predstavljaju prirodni sunđer, koji kao bedem čuva urbane zone grada od vodenih katastrofa. Ekosistem ovog prirodnog ekološkog rezervata ima tu privilegiju da ga plavljenje održava i obnavlja, ali i sreću da je zbog toga tlo nepogodno za masovnu gradnju, pa tako i pošteđeno od urbanizacije.

 „Služimo doneseno”

Stari posetioci zemunske pijace znaju da je povrće sa ostrva na ovoj tržnici oduvek bilo visoko cenjeno. Grad je svojevremeno delio po pola jutra zemlje onima koji su želeli da tamo obrađuju zemljište, a uz dobar paradajz, grašak i boraniju, na Ratnom ostrvu je nikao i veliki broj sojenica. Ove divlje građevine na stubovima su mogle da opstanu tokom poplavnih perioda, a leti su bile mesto za odmor njihovih vlasnika. Struje nema, ali je vode na pretek. Doduše, ne one za piće. Nedostatak savremene infrastrukture u tim objektima je, kako svedoče „Robinzoni sa ostrva”, uslovio poseban vid turizma - adadžijski turizam ili „služimo vas onim što donesete”. Za njih je Veliko ratno ostrvo oaza mira, letnji dom i sklonište od gradske buke koje ljubomorno čuvaju od turista naviknutih na komfor. Od 2005. godine, vlasnici 64 sojenice su odlukom Skupštine grada povlašćeni stanovnici ostrva, a njihov broj se neće povećavati. Poslednjih godina, svakog leta se postavlja pontonski most koji olakšava pristup ostrvu, ali predstavlja i svojevrsni filter u koji se zaglavi velika količina otpada koji donese reka.

Buđenje uz pesmu fazana, doručak koji podrazumeva domaće voće i povrće, i druženje uz rakiju ispečenu od voća koje se gaji u neođiji smeštenoj na samo pet minuta od grada, kažu produžava život za pet godina. Jedini uslov da ovde budete srećni je - da vam za sreću malo treba.

Izvori: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Blic, JKP Gradsko zelenilo

Header foto: Zoran Gencel

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 22.05.2016.
Kao čovek koji je rođen i odrastao u centru Zemuna (Muhar), imao sam prilike, kao klinac, skoro svakog leta da se kupam na plaži na Lidu. Moj stric ima jednu sojenicu, koja se vidi na prvom fotosu, pa često, kada dođem iz sela u Zemun, tokom letnjih vrućina, svratim kod njega. Kao ljubitelj Majke Prirode, svedok sam da je Veliko ratno ostrvo zaista PRAVA OAZA PRIRODE, koja egzistira kao da je kilometrima daleko od velegradskog kolapsa, buke i zagađenog vazduha... Na žalost, naša (ne)kultura se u velikoj meri ogleda u bačenom otpadu i nebrige komunalaca koji su plaćeni da čiste Prirodni otpad koji Dunav sobom nosi...
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Nemojte čekati dok sve ne bude baš kako treba. Nikada neće biti savršeno. Uvek će biti izazova, prepreka i nesavršenih uslova. Pa šta. Počnite sada. Sa svakim korakom koji napravite bićete sve jači i jači, sve stručniji, sve samopouzdaniji i sve uspešniji.

Mark Viktor Hansen

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |