Velike ljubavi kroz istoriju

14 Sep 2012
Autor Kewa
8404 pregleda

„Ljubav je divlja snaga.Kad pokusavamo da je ukrotimo, ona nas unistava. Kad pokusavamo da je zatocimo, ona nas zarobljava. Kad pokušavamo da je razumemo, ostajemo izgubljeni i zbunjeni.” Paulo Koeljo

Velike ljubavi kroz istoriju

Kroz vekove se provlači mit o večnoj ljubavi. Sve te silne, večne ljubavi, uglavnom imaju tragičan kraj, međutim, bez obzira na to, to su najinspirativnije i najsnažnije emocije koje neko može imati. Verovaćemo u srećan kraj, jer, da nema te ljubavi, sve bi bilo baš besmisleno.

Šah Džahan i Mumtaz Mahal Šah Džahan se sa svojom četvrtom ženom Mumtaz Mahal venčao kada su oboje bili tinejdžeri, sa samo petnaest godina. Pesnici su u svojim pesmama, opisujući njenu lepotu, pevali o Mesecu koji treba da se sakrije kad se Mumtaz Mahal pojavi. Šahu je rodila četrnaestoro dece i postala omiljena supruga. Kada je prerano umrla, nikako nije mogao da je preboli i odlučio je da sagradi spomenik u njenu čast. Bilo je potrebno dvadeset godina i 20.000 radnika da bi se sazidao spomenik po imenu Tadž Mahal, jedan je od najvećih i najlepših spomenika sagrađenih u 17. veku. Napravljen je od belog mermera, čija unutrašnjost ima preko trideset vrsta dragog kamenja. Vrata su od čistog srebra, a grobnica je okružena ogradom od čistog zlata. Kada je mauzolej završen, prekriven je pokrovom od bisera. U 18. veku sve je opljačkano, ali je ostala neprolazna lepota Tadž Mahala, dokaza večne ljubavi. Džahan je do kraja života provodio dane usamljeno i povučeno, gledajući preko reke Jamune spomenik svojoj voljenoj kraljici. Sahranjen je pored nje, u Tadž Mahalu.

Napoleon Bonaparta i Žozefina U salonu Madame Tallien, u jesen 1795. godine, Napoleon je upoznao lepu Žozefine de Beauhamais. Po jednom pismu, koje je Žozefina uputila Napoleonu, kao i u dva pisma, koje je Napoleon pisao Žozefini, da se naslutiti, kako je i kada započela njihova veza. Napoleon je rekao da Žozefina ima ono nešto čemu se ne može odupreti i da je potpuno oličenje ženstvenosti do samih nožnih prstiju..Iz njihove tajne prepiske moguće je shvatiti više nego iz svih maglovitih tračeva koji se i dan danas ispredaju o ovom fatalnom paru. Napoleon se 8. marta 1796. oženio s Žozefinom. O toj ženidbi Francuska je nagadjala vekovima kako se zaista dogodilo. Po jednoj varijanti koja se na kraju ustalila i kao jedina istinita u vetrovitoj martovskoj noći 1796, tik pred odlazak u Italiju gde je trebao da preuzme komandu nad francuskom vojskom koja se borila protiv Austrijanaca Bonaparta je probudio sanjivog matičara i naterao da ih venča. Pošto nije mogla da mu podari naslednike, Napoleon ju je ostavio zbog druge žene, a ona je umrla slomljenog srca. Napoleon, ipak, nikada nije preboleo Žozefinu. Brao je ljubičice iz njene bašte i čuvao ih sve dok nije umro.I danas su Napoleonova pisma upućena Žozefini među najlepšim izjavama ljubavi koje je jedan muškarac napisao. Pisma otkrivaju ljubav i strast čoveka koji pre nje nije ozbiljno voleo i koji je mislio da je u svojoj ljubavnici, a potom i ženi, našao sve ono najbolje što se u jednoj ženi može naći.

Salvador Dali i Gala Kada je upoznao Galu, Ruskinju i emigrantkinju koja je od njega bila starija deset godina, Dali se zaljubio istog trenutka. Gala je u to vreme bila udata za francuskog pesnika Pola Elijara, ali je ipak odlučila da ose razvede zbog Dalija. Početkom 1934. godine, Salvador i Gala venčali su se na malom građanskom venčanju, a dvadeset četiri godine kasnije uradili su to i u katoličkoj crkvi. Da je Gala centar njegovog sveta i da je nikada nije prevario, a ni pomislio na to, pokazuje činjenica da se sve do njene smrti nisu nijednom razdvojili. Uz njenu pomoć, Dali je postao ugledni slikar u Parizu. Celog života verovao je u svoju posebnost koju je po njegovom mišljenju jedino umela da razume njegova voljena Gala nakon čije smrti, 1982. godine je zapao u depresiju i dva puta pokušao samoubistvo. Do kraja života živeo je u tornju dvorca koji je kupio za Galu, gde je i umro u januaru 1989. godine, zbog srčanih problema.

Simon de Bovoar i Žan-Pol Sartr Književnici i filozofi 20. veka svoj odnos su nazivali „jedinstvenom otvorenom vezom” i bili su jedan od najslavljenijih nekonvencionalnih intelektualnih parova. Sreli su se 1929. godine i nikada se nisu venčali, niti su živeli zajedno, već su posvetili sebe jedno drugom, dogovorivši se da zadrže slobodu, da se seksualno i emocionalno vezuju s drugim osobama deleći međusobno detalje tih veza. Sartr joj je jednom napisao „ono što mi imamo, to je suštinska ljubav”. Čak i kada nisu živeli zajedno, čak i kada su živeli sa drugim ljudima, njih dvoje su svakodnevno komunicirali, razmenjivali pisma, pričali, prepirali se. Sartr je govorio da bez nje ne bi bilo ni njega – svaku njegovu knjigu pročitala je u rukopisu i ispravila, svaku njegovu priču, svaku dramu, svaki novinski članak. Studirali su zajedno, diplomirali zajedno. Živeli zajedno, živeli odvojeno, pa opet zajedno. Usvajali ljubavnike i ljubavnice, razmenjivali ljubavnike i ljubavnice. Razmenjivali erotska iskustva. Putovali zajedno. Voleli se. Svađali se. Voleli se. Posle njene smrti, objavljena su neka od pisama upućenih Sartru. Bila su to pisma prepuna erotike, prepuna pornografije, prepuna detalja, ali istovremeno i puna ljubavi – iz tih se pisama jasno može videti koliko je Simon de Bovoar bila predana Sartru. Ovakav pakt trajao je pedeset i jednu godinu i prekinula ga je Sartrova smrt. Simon de Bovoar i Žan Pol Sartr živeli su život ispred svog vremena, mada je to bio idealan istorijski trenutak da se živi takav život. To je veza budućnosti, ali je to istovremeno i veza koja nema nikakvu masovnu budućnost. Paradoksalno – da, ali se čini da je ipak tako.

Marija i Pjer Kiri Venčanje Pjera i Marije Kiri, jula 1895. godine, nije ličilo na druga venčanja. Nije bilo bele venčanice (umesto nje je Marija sebi kupila praktičnu haljinu koju je posle mogla da nosi u laboratoriji), nije bilo prstena, nije bilo svadbenog prijema niti crkvene ceremonije, no za njih dvoje je upravo takvo venčanje bilo divno. Zahvaljujući novcu koji su dobili kao svadbeni poklon preselili su se u mali apartman u kome su prvi nameštaj činili polica za knjige, sto i dve stolice, a od ostatka novca su kupili još i – dva bicikla. A onda su na tim biciklima krenuli na put po unutrašnjosti Francuske, tačnije po Bretanji. Tokom puta su morali da štede na hrani i zadovoljavali su se hlebom, voćem i sirom i tako su, “po povoljnoj ceni od nekoliko hiljada okreta pedala” i još malo franaka kojima su platili smeštaj u usputnim selima, proveli svoj medeni mesec. Marija i Pjer su bili siromašni još godinama posle toga te su morali da se bore sa raznim teškoćama koje nemaština nosi sa sobom, ali je ostalo zabeleženo da su umeli da uživaju u životu i da su posedovali dragoceno umeće pronalaženja sreće u malim stvarima. Životi Marije i Pjera Kirija prepliću se u naučnom istraživanju, a njihova ljubavna priča ukrašena je i Nobelovim nagradama za fiziku i hemiju. Pjer je preminuo 1906, kada ga je pregazila konjska zaprega. Marija je nepun mesec potom dobila katedru svog preminulog muža. Na taj način postala je prva žena profesor na Sorboni. Imali su dve kćeri, Irenu i Evu. Starija je nastavila stopama svojih roditelja i sama dobila Nobelovu nagradu za hemiju 1935. godine.

Džon Lenon i Joko Ono Džon Lenon (John Lennon) je jedno od najvećih imena u istoriji muzike, a njegov život i karijeru, sa svim usponima, padovima, eksperimentisanjima i preokretima obeležila je i inspirisala njegova voljena Joko Ono, kontroverzna japanska umetnica, autor i aktivista. Godina 1966. bila je važna u životu Džona Lenona jer je tada upoznao životnu ljubav, Joko, zbog koje su se Bitlsi i raspali. Lenon je Joko doživljavao kao „skoro magično biće” koje je moglo da reši sve njegove probleme. Lenon je u mnogim pesmama pevao o Joko. Ali, javnost i mediji, kao ni Pol Makartni, nisu bili zadovoljni pozicijom Joko Ono u Lenonovom životu. Krivili su je za raspad Bitlsa, kao i za preveliki uticaj na Lenona i njegovu muziku. Nakon raspada benda, Joko i Lenon su neko vreme živeli u Londonu i Njujorku. Međutim, njihovu vezu remetile su pretnje deportacijom sa kojima se suočavao Džon zbog problema sa drogom, kao i razdvojenost Joko od ćerke. Razdvojili su se – Džon je otišao u Los Anđeles, a ona je ostala da gradi karijeru u Njujorku. Period razdvojenosti trajao je svega dve godine, a o njemu su kasnije Džon i Joko pričali kao o „protraćenom vikendu”. 1975. su počeli da ponovo žive zajedno i, 9. oktobra iste godine, rođen je njihov sin Šon (Sean). 8. decembra 1980, Džon Lenon je ubijen ispred zgrade u kojoj je živeo sa Joko. Joko Ono je osnovala nekoliko memorijalnih centara u čast svoga muža, a i dalje, svake godine, 8. decembra, pali sveću u znak sećanja na njega.

Kleopatra i Marko Antonije

31.god. pne. Rim i Egipat. Ove dvoje ljudi imali su toliko žestoku ljubav da se protiv njih i njihove ljubavi čak vodio rat, samo kako bi ih se razdvojili. Kada je Marko Antonije ostavio svoju ženu Oktaviju radi čarobne i strastvene Kleopatre, Oktavijin brat Oktavijan poveo je rimsku vojsku kako bi ih uništio. Ovo je istinita priča o Romeu i Juliji. Šekspir je ovim delom stvorio još jednu večnu priču o istinskoj ljubavi. Zaljubili su se na prvi pogled, njihov odnos donosi Egiptu moćnu poziciju, ali njihovu ljubav Rimljani nisu odobrili. Uprkos pretnjama, Antonije je oženio Kleopatru. Dok se borio protiv Rimljana, Antonije dobija lažne vesti o smrti svoje supruge. Slomljen od bola, umire. Kada je Kleopatra saznala za Antonijevu smrt, nije mogla da podnese tugu i oduzela je sebi život.

Huan i Eva Peron 1944. -1952. Argentina. Huan Domingo i Evita bili su moćni ljubavno-politički par. Evita Peron, jedna od najmoćnijih žena svog vremena, prešla je trnovit put od siromašnog bolešljivog vanbračnog deteta do prve dame Argentine. Oko te žene koja je volela strasno i mrzela jednako jako, ispredali su se mnogobrojni mitovi i legende i još uvek se lome koplja oko njene stvarne uloge koja se kreće u rasponu od svetice do grešnice i diktatorke. Nakon što se sama izdigla iz siromaštva, Evita je očarala Huana Dominga i njih dvoje su se zaljubili. Naočiti i žustri Huan i mlada i glamurozna Eva činili su savršen par. Eva je živela skoro dve godine kao Peronova ljubavnica i bila uz njega dok se on uspinjao ka vrhu vlasti. Peronove ambicije bile su velike kao i Evine, kako su je zvali, i zajedno su činili savršen politički tim. Oni su promenili političku sliku Argentine i postali jedan od najomiljenijih parova te države i šire. Peronovi sledbenici još uvek hvale njihove napore da se ukloni siromaštvo i omogući više radnih mesta, dok ih njihovi protivnici smatraju demagozima i diktatorima. Ostali su zajedno do njene smrti (preminula je od raka materice) 1952. godine. Njen suprug se nakon toga povukao iz javnosti.

Car Nikola II i Aleksandra Feodorovna Kasne 1800-te – rane 1900-te – Rusija. Nikola, budući car Rusije zaljubio se u lepu nemačku princezu Aleksandru. Protiv želje obe porodice oni su odlučili da budu zajedno i bili su dobro poznati po svojim javnim međusobnim iskazivanjima naklonosti i ljubavi. Kada su boljševici zarobili carsku porodicu, Aleksandra i Nikolaj su pogubljeni. Zajedno.

Kraljica Viktorija i princ Albert 1840. Engleska – Brak Viktorije i Alberta bio je unapred dogovoren, ali se ona ludo zaljubila u čoveka kojeg su joj drugi odabrali. Nemački princ Albert oborio je s nogu i odmah je osetila njegovu privlačnost. Godine 1840. dvadesetogodišnja Viktorija se udala za Alberta, a o njihovoj strastvenoj prvoj bračnoj noći je rekla: “To je bilo ugodno i zbunjujuće iskustvo. Ja nikada, nikada nisam tako provela noć. Njegova preterana ljubav i naklonost dali su mi osećanje nebeske ljubavi i sreće. Uzeo me u naručje i mi smo se samo ljubili, opet i iznova.” Godine 1861. princ Albert je umro od tifusne groznice, ostavljajući iza sebe potpuno slomljenu Viktoriju. Nakon njegove smrti ona nije želela da u javnosti pokaže svoje lice pune tri godine. Viktorija je posle toga vladala još 40 godina (sveukupno 63 godine i 7 meseci) i toliko obožavala Alberta da je nosila samo crninu sve do smrti.

Lord Nelson i Lady Emma Hamilton kasne 1700-te – Engleska.

Emma je bila poznata lepotica i muza umetnika Georga Romneya. Njena ljupkost je prikazana na njegovim brojnim slikama. Bila je udata za Sir Williama Hamiltona, dok je Lord Nelson bio oženjen sa Fanny Nelson. Upoznavši se, prelepu Emmu je lord Nelson toliko opčinio, da se onesvestila, a kasnije povikala: ”O, Bože, je li ovo moguće? Kakav sastanak!” Živeli su godinama zajedno u kući njenog muža u burnoj aferi koja je šokirala London.

Prince Edward i Wallis Simpson 1933. – 1972. Engleska. Edward VIII. bio je na čelu najpoznatije kraljevske monarhije na svetu, alu sve se to promenilo kada se zaljubio (i oženio) sa šarmantnom i zavodljivom Wallis Simpson. Wallis, koja nije bila u mogućnosti da postane britanska kraljica (s obzirom da je bila Amerikanka čija dva razvoda nije priznavala Crkva Engleske, a čiji je Edvard bio nominalni poglavar). Ubrzo se razvela od svog dotadašnjeg supruga i upustila u ludu romansu sa britanskim kraljem. Edward je postao kralj Ujedinjenog kraljevstva 1936. godine, no ubrzo je abdicirao i odrekao se prestola kako bi bio u braku sa ženom koju je voleo. Odrekao se kraljevstva zbog ljubavi.

Tristan i Izolda oko 1200-te – Irska. Ko još ne zna priču o nesretnoj ljubavi Tristana i Izolde? Iako se radi o legendi, otkriveno je da su Tristan i Izolda zaista postojali (iako se nisu tako zvali). Tristan se zaljubio u ženu svog voljenog strica, kralja Marka. Bio je to ljubavni trougao sa međusobnim odnosima punim ljubavi i poštovanja. Ipak, Tristan i Izolda nisu mogli ignorisati svoju strast i počeli su preljubničku aferu. Kada je to saznao kralj je u besu ubio Tristana otrovnim mačem, a saznavši za njegovu smrt i videvši beživotno telo Izolda umire od tuge.

Richard Burton i Elizabeth Taylor

od 1964. - SAD. Ričard Barton i Elizabet Tejlor su igrali zajedno u mnogim filmovima, uključujući i onaj o Marku Antoniju i Kleopatri za vreme kojeg su se strastveno zaljubili. Iako su u to vreme oboje bili u braku, nisu uspevali da sputaju privlačnost – među njima se osećala jaka hemija. Ubrzo su se venčali, a njihovi ispadi punili su novine deset godina. 1974. godine su se rastavili. Razvod ih nije sprečio da obnove romansu i da svoju burnu ljubav punu uspona i padova još jednom krunišu brakom, posle 16 meseci u Africi. Ali ni ovog puta nije potrajalo, pa su se razveli za manje od godinu dana. Njihova strast je trajala i dok su bili u brakovima sa drugim ljudima. Ričard je pre smrti priznao da mu je ona bila najveća ljubav, a ta osećanja nije skrivala ni sama Elizabeta, koja se udavala osam puta za sedam muškaraca.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru