Nestaju najpoznatija svetska jezera

Autor SvetPriroda i životinjski svetPutovanja

Globalno otopljavanje, povećane potrebe industrije i neumereno trošenje prirodnih resursa će presušiti neke od najstarijih i najlepših prirodnih jezera na svetu. Ovo je priča o njima:

Pre nekoliko dana, NASA je postavila satelitski snimak Aralskog jezera iz regije Uzbekistan u centralnoj Aziji, koje više nije ni nalik onom od pre 50 godina. Reke koje ga napajaju, Amu Darja i Sir Darja, postale su 60-tih godina prošlog veka deo melioracionog sistema SSSR-a, pomoću kojeg je pokušano navodnjavanje farmi. Projekat se pokazao kao potpuni promašaj jer je pustinjsku zemlju bilo nemoguće napojiti, a sva voda je završila u dubokim slojevima pustinje i bila potpuno izgubljena. Danas je područje oko jezera poznato kao „groblje brodova“. Osim što fizički nestaje, nestaje i život u njemu usled zagađenja izazvanog testiranjem nuklearnog oružja i ostalim industrijskim projekatima. Zemljište u okolini, zagađeno nanosima soli koja se pri jakim vetrovima po oranicama raznosi sa jezera, takođe postaje neupotrebljivo za uzgoj bilo čega.

 

U ruralnoj kineskoj provinciji Džinksi, nalazi se jezero Pojang, dva puta veće od površine Londona. Danas je toliko plitko da ga je moguće prepešačiti. Izgradnja najveće svetske brane, rezervoara „Tri Gordžes“ i nezapamćene suše doveli su do toga da gotovo potpuno presuši. Opstanak 87 vrsta ptica, od kojih je najugroženiji divlji Sibirski ždral, doveden je u pitanje. Pojang je bio veliko svratište ptica selica, koje su na putu ka jugu tu sletale po hranu. Kako je ribe sve manje, ugrožen je i opstanak tranzitnih vrsta koje su letele ovim pravcem. Ribolov, koji je bio jedna od glavnih privrednih grana regiona je danas na granici izumiranja.

 

Jedno od najvećih slanih jezera na svetu, jezero Urmija u blizini granice Turske i Irana, smanjilo se za više od 80% za samo posednjih deset godina. Usled klimatskih promena, izgradnje sistema za navodnjavanje i brana, danas se slane stene koje su nekad bile duboko u jezeru uzdižu usred pustinje. Stručnjaci upozoravaju da bi jezero moglo potpuno nestati za nekoliko godina, a sa njim i flamingosi, pelikani i galebovi kojima je tu prirodno stanište.

 

Između Jordana, Izraela i Palestine nalazi se Mrtvo more, najslanije jezero na svetu, sa salinitetom devet puta većim od obične morske vode. Njegova pritoka, reka Jordan, danas doprema mnogo manje vode zbog brojnih skretanja koja su na njoj napravile okolne države zbog povećane potrebe za pijaćom vodom. Jordan je samostalno započeo projekat pretakanja vode iz Crvenog u Mrtvo more da bi pokušao da ga oporavi, ali kako su političke prilike u ovom regionu veoma komplikovane, budućnost Mrtvog mora je neizvesna. Voda iz ovog jezera se zbog bogatog mineralnog sastava i čudotvornog blata koje se nalazi na dnu smatra lekovitom.

 

U blizini Santa Barbare u Kaliforniji, nalazi se jezero Kačuma koje je danas spalo na manje od polovine svojih kapaciteta. Usled navodnjavanja, promene klime, a najviše zbog ogromne potražnje za pijaćom vodom u regionu, opstanak jezera je danas neizvestan. Od njega egzistencijalno zavisi 200,000 ljudi kojima je Kačuma izvor pitke vode.

 

Ovo je samo delić priče o jezerima kojih ćemo se uskoro samo sećati. Pejzaži će biti zauvek izmenjeni, a ptice, životinje i ljudi koji od njih zavise potražiće utočište na nekim drugim mestima. Sa njima otvaramo još jedno civilizacijsko poglavlje u kojem rizikujemo da jedinu planetu koju imamo, svojim nemarom i bahatošću opustošimo.

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Ja sam takav. Ili zaboravljam odmah, ili ne zaboravim nikad.

S. Beckett

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |