Misterija prirodnih veza - istinita priča o zagonetnoj biljci, leptiru i mravu

12 Jun 2017
890 pregleda

Na jednoj od ekspedicija, hodajući kroz amazonsku tropsku kišnu šumu, Aron Pomeranc entomolog peruanskog Istraživačkog centra Tambopata je naišao na čudne žute bobice koje rastu na stablima. U prvi mah je pomislio da se radi o nekoj vrsti gljive, međutim kada je prišao bliže shvatio je da su bobice probile koru drveta iz njegove unutrašnjosti.

Misterija prirodnih veza - istinita priča o zagonetnoj biljci, leptiru i mravu

Konsultujući se sa botaničarima iz celoga sveta, ustanovljeno je da su tajanstvene bobice zapravo cvetovi zagonetne, nedovoljno istražene parazitske biljke iz porodice Apodanthaceae, koja većinu svog života provede unutar drveta. Tih nekoliko nedelja, za vreme svog cvetanja, ova parazitska biljka je okosnica čitavog jednog ekosistema.

Kada je u fazi cvetanja, stabla vrve od mrava i gusenica retke vrste leptira Terenthina terentia koja se hrani cvetovima parazitske biljke. Leptir Terenthina terentia je zapravo podvrsta porodice Lycaenidae, koja broji preko 6000 vrsta i zastupljena je skoro u svim delovima sveta. Samo Srbiju naseljava 55 vrsta iz ove familije, poznatije pod narodskom imenu plavac. Ipak, o plavcima amazonskih prašuma se mnogo manje zna. Terenthina terentia je otkrivena pre više od stotinu godina, ali u suštini se ništa nije znalo o dosadašnjem životu ovog leptira.

Ono što je zajedničko za skoro sve plavce i nije neuobičajena pojava je simbioza sa mravima. Ovaj složeni obrazac uzajamnog pomaganja na obostranu korist stručno se naziva mirmekofilija. Gusenice na svojim leđima imaju žlezde koje se aktiviraju dodirom mravljih nožica. Žlezde tada luče mednu rosu koja mravima obezbeđuje hranljive materije i aminokiseline. Za uzvrat, mravi gusenicama pružaju zaštitu od parazita, paukova i osa i tako direktno utiču na opstanak vrste.

Oduševljen ovim neverovatnim interaktivnim odnosom između parazitske biljke, gusenica i mrava koji verovatno postoji već hiljadama godina, Aron Pomeranc je napravio prvi video zapis ove vrste leptira. A onda je usledio najbolji deo priče.

Na stablo iznad njegove glave, dolepršao je leptir. I to ne bilo kakav! Bila je to odrasla jedinka sive boje koja je na svom zadnjem krilu imala upečatljivu žutu mrlju, dvodimenzionalnu varijaciju cveta parazitske biljke kojom se ovaj leptir hrani dok je u fazi larve. Kako u prirodi ništa nije slučajno, možemo da pretpostavimo da je žuta mrlja na krilu ključ uspešne kamuflaže, posebno važne u vreme polaganja jaja, koja će iznedriti novu generaciju na stablima posutim bezbrojnim žutim bobicama.

Foto: Aaron Pomerantz

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

2 komentara

 
Sopček Đura, 17 Jun 2017

Još jedan u nepreglednom nizu primera koliko je Majka Priroda čudesna, lepa, neistražena i puna života! Uloga čoveka, kao svesnog bića, jeste život u skladu s njenim postulatima. Biljke i životinje, kao i mi ljudi, se rađaju, piju vodu, hrane, oplođuju, razmnožavaju, stare, razboljevaju i umiru! Ali, za razliku od nas, biljke i životinje žive neuporedivo skladnije s Prirodom i zato je neophodno da od njih neprestano učimo...

Odgovori
 
Sopček Đura, 19 Oct 2017

Majka Priroda je savršena! Koliko toga je, nama ljudima, još nepoznato?

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru