Slavski podsetnik - Sv. Luka

Danas, 31. oktobra po Gregorijanskom kalendaru (18. oktobra po Julijanskom), Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog apostola i jevanđelistu Luku.

Sveti Luka je bio jedan od prvih propovednika hrišćanstva, savremenik Isusa Hrista i autor trećeg od četiri jevanđelja, nastalog oko 60. godine nove ere. Smatra se da je bio Grk, rodom iz Antiohije, rođen u neznabožačkoj porodici. Bavio se filozofijom, životopisom i bio lekar i verni prijatelj apostola Pavla, koga je pratio na misionarskim putovanjima od Filipa do Rima. Nakon smrti apostola Pavla, nastavio je da propoveda hrišćanstvo po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i Grčkoj.

Smatra se osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Veruje se da je lično poznavao Bogorodicu i da je ona blagoslovila čuvene tri ikone sa njenim likom rečima: „Blagodat Rođenog od mene, i moja, neka budu sa ovim ikonama”.

Preminuo je u 84. godini nove ere, kada je pao u ruke idolopoklonika, koji su ga ubili vešanjem o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj. Čudotvorne mošti Sv. Luke prenete su u Carigrad u vreme Konstancija, sina Konstantinovog. Đurađ Branković ih 1453. godine prenosi u Smederevo, kupivši ih od turskog vladara Epira za neverovatnih 30,000 zlatnih dukata, ali već 1459. godine mošti su navodno prenete u Bosnu. Tokom 1463. godine, franjevci su pokušali da krišom prenesu mošti Sv. Luke u Dubrovnik, ali ih je na putu presreo bosanski velikaš koji ih je u ime poslednje bosanske kraljice otkupio predao Mlečanima. Tako su mošti velikog svetitelja stigle u Veneciju. Ipak, ovu priču treba uzeti sa rezervom, jer mnogi istoričari veruju da mošti Sv. Luke nikada nisu napustile Srbiju nakon dopremanja iz Carigrada, a da su se moćni Brankovići postarali da one ostanu dobro skrivene ispod neke od pravoslavnih građevina. Jedno što se pouzdano zna, je da se njegovo stopalo danas nalazi u manastiru Kosijerevo, na desnoj obali reke Trebišnjice, a mali deo moštiju je u posedu Podvorja Moskovske patrijaršije u Beogradu.

 

Narodni običaji vezani za praznik Sv. Luke

U Srbiji je postojao običaj da se na ovaj dan ritualno konopcem opasuju staje i torovi da vukovi ne bi davili stoku. Tako je nastala izreka „ide Luka, evo vuka“. Kako su nekad zime bile duže i oštrije, kraj oktobra je označavao početak sezone snegova, pa je ostala i izreka „Sveti Luka, sneg do kuka“.

Na jugu Srbije, postojalo je verovanje da prvi gost koji uđe u kuću na svetog Luku određuje kakva će biti zima, ljuta i oštra ili topla i blaga.

Veruje se da Sv. Luka, uz Sv. Stefana i Sv. Simeona pomaže lovcima na ptice. Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.

U bosanskim i hercegovačkim selima, Sv. Luka je poštovan kao zaštitnik pastira, kojima su gazde tog dana tradicionalno pripremale cicvaru i pite pazarice.

Veliki broj bokeljskih porodica slavi Sv. Luku kao svoju krsnu slavu, a u crnogorskoj tradiciji je i da dugu na nebu nazivaju „pojasem Sv. Luke”.

 

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 15.11.2015.
Veoma je zanimljiva činjenica da su od Isusa do danas postojali katolički i pravoslavni sveštenici i monasi koji su imali izrazitu sklonost ka nekrofiliji! Taj odnos prema kosturima pokojnika, njihovo iskopavanje, premeštanje i trgovina, zaista je predmet proučavanja!? Čitajući ovaj i stotine sličnih tekstova, redovno se zapitam: da li će za nekoliko vekova ljudi slaviti i celivati (ljubiti) kosti nekog Irineja, Amfilohija, Pahomija, Kačavende, Benedikta, Franje...
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Religija, područje ljudskoga uma; vlasništvo, područje ljudskih potreba; vlada, područje upravljanja ljudima, predstavljaju uporište čovjekova ropstva i svih strahota koje ono nameće.

Emma Goldman

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |