Slavski podsetnik - Sv. Luka

31 Oct 2015
790 pregleda

Danas, 31. oktobra po Gregorijanskom kalendaru (18. oktobra po Julijanskom), Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog apostola i jevanđelistu Luku.

Slavski podsetnik - Sv. Luka

Sveti Luka je bio jedan od prvih propovednika hrišćanstva, savremenik Isusa Hrista i autor trećeg od četiri jevanđelja, nastalog oko 60. godine nove ere. Smatra se da je bio Grk, rodom iz Antiohije, rođen u neznabožačkoj porodici. Bavio se filozofijom, životopisom i bio lekar i verni prijatelj apostola Pavla, koga je pratio na misionarskim putovanjima od Filipa do Rima. Nakon smrti apostola Pavla, nastavio je da propoveda hrišćanstvo po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i Grčkoj.

Smatra se osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Veruje se da je lično poznavao Bogorodicu i da je ona blagoslovila čuvene tri ikone sa njenim likom rečima: „Blagodat Rođenog od mene, i moja, neka budu sa ovim ikonama”.

Preminuo je u 84. godini nove ere, kada je pao u ruke idolopoklonika, koji su ga ubili vešanjem o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj. Čudotvorne mošti Sv. Luke prenete su u Carigrad u vreme Konstancija, sina Konstantinovog. Đurađ Branković ih 1453. godine prenosi u Smederevo, kupivši ih od turskog vladara Epira za neverovatnih 30,000 zlatnih dukata, ali već 1459. godine mošti su navodno prenete u Bosnu. Tokom 1463. godine, franjevci su pokušali da krišom prenesu mošti Sv. Luke u Dubrovnik, ali ih je na putu presreo bosanski velikaš koji ih je u ime poslednje bosanske kraljice otkupio predao Mlečanima. Tako su mošti velikog svetitelja stigle u Veneciju. Ipak, ovu priču treba uzeti sa rezervom, jer mnogi istoričari veruju da mošti Sv. Luke nikada nisu napustile Srbiju nakon dopremanja iz Carigrada, a da su se moćni Brankovići postarali da one ostanu dobro skrivene ispod neke od pravoslavnih građevina. Jedno što se pouzdano zna, je da se njegovo stopalo danas nalazi u manastiru Kosijerevo, na desnoj obali reke Trebišnjice, a mali deo moštiju je u posedu Podvorja Moskovske patrijaršije u Beogradu.

Narodni običaji vezani za praznik Sv. Luke

U Srbiji je postojao običaj da se na ovaj dan ritualno konopcem opasuju staje i torovi da vukovi ne bi davili stoku. Tako je nastala izreka „ide Luka, evo vuka“. Kako su nekad zime bile duže i oštrije, kraj oktobra je označavao početak sezone snegova, pa je ostala i izreka „Sveti Luka, sneg do kuka“.

Na jugu Srbije, postojalo je verovanje da prvi gost koji uđe u kuću na svetog Luku određuje kakva će biti zima, ljuta i oštra ili topla i blaga.

Veruje se da Sv. Luka, uz Sv. Stefana i Sv. Simeona pomaže lovcima na ptice. Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.

U bosanskim i hercegovačkim selima, Sv. Luka je poštovan kao zaštitnik pastira, kojima su gazde tog dana tradicionalno pripremale cicvaru i pite pazarice.

Veliki broj bokeljskih porodica slavi Sv. Luku kao svoju krsnu slavu, a u crnogorskoj tradiciji je i da dugu na nebu nazivaju „pojasem Sv. Luke”.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

 
Sopček Đura, 15 Nov 2015

Veoma je zanimljiva činjenica da su od Isusa do danas postojali katolički i pravoslavni sveštenici i monasi koji su imali izrazitu sklonost ka nekrofiliji! Taj odnos prema kosturima pokojnika, njihovo iskopavanje, premeštanje i trgovina, zaista je predmet proučavanja!? Čitajući ovaj i stotine sličnih tekstova, redovno se zapitam: da li će za nekoliko vekova ljudi slaviti i celivati (ljubiti) kosti nekog Irineja, Amfilohija, Pahomija, Kačavende, Benedikta, Franje...

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru