Slavski podsetnik - Petrovdan

U spomen na apostole koji su zajedno stradali na ovaj dan, vernici pravoslavne crkve 12. jula po gregorijanskom i 29. juna po julijanskom kalendaru slave Svete Apostole Petra i Pavla, praznik u narodu poznatiji kao Petrovdan.

Ova dva sveca, čija su imena jedna od najznačajnijih u istoriji hrišćanstva, povezana su po svom stradanju, po odanosti Isusu, ali po sumnji u veru koju su imali u mladosti.

Sveti apostol Petar, brat Andreja prvozvanog i prvi biskup Rima, po rođenju je dobio ime Simeon, a Petrom ga je prvi nazvao Isus. Bio je jedan od prvih učenika koji je prepoznao Isusa, ali ga se isto tako tri puta odrekao na dan stradanja. Nakon silaska Svetog Duha, Petar postaje jedan od najvećih propovednika hrišćanstva i nakon samo jedne iskrene i produhovljene besede u Jerusalimu uspeva da u hriščanstvo prevede tri hiljade duša. Postoji verovanje da je njegova isceliteljska snaga bila toliko jaka da su od teških bolesti bili izlečeni i oni preko kojih samo pređe njegova senka. Stradao je kao žrtva spletke Simona Volha koji ga je bacio u nemilost cara Nerona. Pogubljen je tako što je razapet na krst, po svojoj molbi sa glavom na dole, jer se smatrao nedostojnim da strada na isti način kao i njegov Gospod.

Sveti apostol Pavle bio je veliki skeptik hrišćanstva sve dok mu se na putu za Damask sa neba nije javio sam Gospod sa pitanjem zašto ga proganja. Apostol Ananije ga prekršta iz Savla u Pavla i od fariseja i gonjtelja hrišćanstva postaje jedan od velikih apostola. Kako je propovedao veru od Arabije do Španije, među Jevrejima i nevernicima, dobio je naziv apostola neznabožaca. Posečen je u Rimu kad i apostol Petar, po naredbi cara Nerona, ali kako je bio rimski državljanin nije stavljen na krst nego mu je data milost da umre brže, odrubljena mu je glava.

 

 

Na ikonama se ova dva sveca predstavljaju zajedno - veoma često na njima Petar drži ključeve u ruci, a Pavle mač. Prema predanju, sveti apostoli Petar i Pavle zaslužni su za krštenje prvih vernika i njihovo prevođenje u hrišćanstvo. Petrovdan je jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika i oduvek se smatrao esnafskom slavom pekara i ribara.

 

Narodni običaji i verovanja vezana za Petrovdan

  • Na ovaj praznik ne ide se u polje i ne počinju teški poljoprivredni radovi, a naročito se ne uprežu konji u kola.
  • Postoji verovanje da na ovaj dan sv. Petar deli jabuke deci na onom svetu. Iz tog razloga razvio se čitav niz običaja među kojima je i ono da u novoj godini pre Petrovdana ne treba jesti jabuke. Verujući u ovo kazivanje, u prošlosti su se mnoge majke koje su izgubile decu uzdržavale od jedenja jabuka pre Petrovdana, iz straha da zbog toga na ovaj praznik njihovo dete na onom svetu neće dobiti jabuku.
  • Još jedno verovanje, naročito rasprostranjeno u Vojvodini, takođe povezuje jabuku i Petrovdan. Onaj ko se na ovaj praznik gađa jabukama, ili ih udara jednu o drugu, priziva grad i vremenske nepogode. Stara, autohtona sorta ranih jabuka koje dozrevaju oko ovog praznika naziva se „petrovača”.
  • Paljenje lile, sušene kore divlje trešnje ili breze, je stari običaj kojim se prizivalo dobro zravlje stoke i blagostanje u domaćinstvu. Pastiri, obično deca, bi palili lilu na trgovima i onda krenuli po domaćinskim kućama, u šali preteći da će zapaliti staje i košnice ako ne dobiju dar. Domaćice bi ih odvraćale od toga nudeći sir, mleko i kajmak.
  • Veruje se da sv. Petar drži ključeve od raja i da je postavio kovača na Mesec da ga okuje i sačuva za ljude. Nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda) pripadaju njemu.

U Rasu kod Novog Pazara nalazi se hram posvećen sv. Petru koji je najstarija srpska crkva, sagrađena u IX veku.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Nesreća nesretnih ljudi i jeste u tome što za njih stvari koje su inače nemoguće i zabranjene, postanu, za trenutak, dostižne i lake, ili bar tako izgledaju, a kad se jednom trajno usele u njihove želje, one se pokažu opet kao ono što jesu: nedostupne i zabranjene, sa svim posljedicama koje to ima po one koji za njima ipak posegnu.

Ivo Andrić

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |