Slavski podsetnik - Vavedenje Presvete Bogorodice

04 Dec 2013
3484 pregleda
Slavski podsetnik - Vavedenje Presvete Bogorodice

Danas, 4. decembra po novom kalendaru, odnosno 21. novembra po starom, pravoslavni vernici svetkuju spomen na događaj kad je Sveta Marija dovedena u Jerusalimski hram i posvećena Bogu. Ovaj praznik, Vavedenje Presvete Bogorodice, po brojnosti svečara je na četrnaestom mestu kao krsna slava kod Srba.

Pošto su Sv. Joakim i Ana bili bez dece, zavetovali su se da će dete koje im Bog podari posvetiti Njemu na službu. Kada su dobili kćerku Mariju, i kada je navršila tri godine, sazvali su svu svoju rodbinu i više devojčica, pripremili dosta sveća i svečano pošli u Jerusalimski hram. Napred su išle lepo obučene devojčice sa zapaljenim voštanicima, za njima Joakim i Ana, vodeći za ručice svoju kćer, a za njima ostali pratioci. Okupilo se dosta sveta da vidi ovu lepu i čudnovatu povorku. Kad su se približili crkvi, izašli su im u susret sveštenici, a sam prvosveštenik je izašao da dočeka devojčicu Mariju na crkvenim vratima. Crkva je bila uzdignuta od zemlje i trebalo je preći petnaest stepenika do ulaza. Roditelji dovedoše devojčicu do stepeniša, pustiše je, a ona sama, slobodno i uspravno pređe sve stepenike, ni jednom se ne osvrnuvši na svoje roditelje, već veselo gledaše pravo u crkvu. Prvosveštenik uze devojčicu za ruke, uvede je u crkvu i povede je pravo pred oltar, koji se zvao Svetinja nad svetinjama.

I danas u oltar ženska noga ne sme da stupi, a u deo Jerusalimskog hrama, koji se zvao Svetinja nad svetinjama, nije smeo ni običan sveštenik da uđe, već samo prvosveštenik i to jednom u godini, kad je prinosio žrtve. U taj oltar uvede prvosveštenik devojčicu Mariju i posveti je na služenje Bogu. Time je nagovešteno da će ona postati istinska Svetinja nad svetinjama u koju će se smestiti nesmestivi Bog. Tom događaju čudili su se ne samo ljudi, već i božiji anđeli, koji su po predanju nevidljivi učestvovali u pratnji. Roditelji Marijini prinesoše propisne žrtve, te se sa srodnicima vratiše kući, a malu Mariju ostaviše pri crkvi, i često su je, dok su bili živi, obilazili. Bogorodica je u hramu ostala do svoje dvanaeste godine.

Pretpostavlja se da se ovaj praznik praznuje od četvrtog veka, a prve zabeleške ο njemu imamo tek iz VIII veka. Status velikog praznika dobija u XI veku. Himne za ovaj praznik napisali su Georgije, Mitropolit nikomidijski, magistar Lav Vardalis, Sergije Agiopolit iz IX veka, Vasilije Pagariot, Arhiepiskop kesarijski iz X veka, i Josif Himnograf. Praznik ima četiri dana poprazništva.

Na ikoni se ovaj događaj predstavlja prizorom u kome prvosveštenik starozavetne crkve, Zaharija, na vratima hrama dočekuje Presvetu Devu Mariju kao devojčicu, koju sprovode druge devojčice sa zapaljenim voštanicama, i ostala pratnja.

Vavedenje je slava manastira Hilandar. Uoči manastirske slave, služi se svenoćno bdenije uz učešće monaha iz drugih svetogorskih manastira i prisutnih gostiju. Sva služba je veličanstvena i u svemu carska. U manastiru se povodom slave sprema svečana trpeza i koljivo sa izobraženom ikonom Vavedenja i drugo koljivo za parastos svim ktitorima i priložnicima obitelji koji se služi istoga dana, ali uveče. U skladu sa drevnim običajem svake godine igumansko mesto na jedan dan preuzima iguman Svetog manastira Vatopeda. Posebne bratske veze između Vatopeda i Hilandara utemeljene su još u vreme Svetog Save i Svetog Simeona Mirotočivog i svake godine za vreme manastirskih slava igumani dva manastira zamenjuju mesta. I na ovaj svečani dan, na Svetoj Gori Atonskoj poštuje se Avato, zakon koji ženama zabranjuje pristup ovom ostrvu, u čast Blažene devica Marije - igumanije Svete Gore, koja je tokom jedne posete ovom mestu kroz uverljivu propoved mnogobožačko stanovništvo preobratila u hrišćanstvo.

Narodni običaji

Vavedenje slave stočari da bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri. U Srbiji na ovaj dan prestaju svadbe. U nekim takovskim selima bio je običaj da se tog dana ostane posle službe kod crkve i da se tu prvi put pojave sve mlade koje su se udale te jeseni. Mlade se za tu priliku svečano odenu i zakite cvećem iz venčanih venaca. U selima južnog Pomoravlja sve žene koje ne mogu da imaju decu odlaze u manastir Crkovicu, gde provedu čitavu noć u molitvama da bi dobile porod.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru