Smrtna kazna - savremeni princip taliona

Autor AktuelnostiTema danaDešavanja u regionuNa današnji dan

Bolje je pogrešiti na strani milosrđa, nego na strani smrtne kazne.”

Dnevnik pisca - F. Dostojevski.

Smrtna kazna predstavlja krajnju i najstrožu kaznu koja je danas predviđena u određenim pravnim sistemima. Podaci govore da je u 2002. godini više od 3248 osoba osuđeno na smrt u 67 zemalja, od toga je izvršenjem smrtne kazne ubijeno više od 1.526 osoba u 31 zemlji sveta. Kako ništa ne može da funkcioniše besprekorno, pa ni policija ni pravosuđe, zemlje koje sprovode smrtnu kaznu moraju da se suoče sa rizikom usmrćivanja nedužnih osoba što je ireverzibilan čin, te ne postoji mogućnost naknadnog ispravljanja takve greške. Ovo najbolje potkrepljuje podatak da su od 1973. godine, 123 američka osuđenika pomilovana od smrtne kazne jer su se pojavili dokazi o njihovoj nedužnosti u vezi zločina zbog kojih su osuđeni na smrt.

Polemika o tome da li smrtna kazna treba da postoji ili ne se dugi niz godina vodi između onih koji  zastupaju sprovođenje smrtne kazne u ime pravde i onih koji se snažno protive tom nehumanom činu. Najčešći argumenti zagovornika smrtne kazne su: pravedna osveta prema najokrutnijm zločincima, nužna neposredna zaštita društva uklanjanjem počinitelja, posredno zastrašivanje mogućih budućih počinitelja kaznenih dela i manji finansijski trošak za državu. Protivnici kao svoj glavni adut koriste činjenicu da ne postoje dokazi da se u zemljama u kojima je na snazi smrtna kazna smanjila stopa kriminaliteta kao i to da finansijski moment ne može i ne sme odlučivati o životu i smrti.

Smrtna kazna se razvila iz tzv. krvne osvete a tokom njene duge istorije pojavljivali su se i razni načini egzekucije: odrubljivanje glave, vešanje, streljanje, kamenovanje, spaljivanje na lomači, električna stolica, smrtonosna injekcija. Neumesno je govoriti o tome koja je od njih humanija.

Evropska Unija je jedina regija u kojoj je smrtna kazna zabranjena. Njihov stav je da je primena smrtne kazne temeljno rušenje ljudskih prava. Niko, pa ni država, nema pravo da oduzme nečiji život. Po pitanju ukidanja smrtne kazne, EU je postala vodeća organizacija u naporima za globalnim suzbijanjem primene smrtne kazne.

Najteža moguća kazna u ovim zemljama je kazna doživotnog lišavanja slobode.

Poslednja smrtna kazna u Srbiji izvršena je 14. februara 1992. godine nad Johanom Drozdekom, zbog svirepog ubistva šestogodišnje devojčice. Presuda je izvršena streljanjem u somborskom Okružnom zatvoru. Deset godina kasnije, motivisano humanitarnim razlozima, smrtna kazna je kod nas ukinuta.

Smrtna kazna je zapravo savremeni princip taliona, oko za oko - zub za zub, koje je civilizovano ljudsko društvo odavno odbacilo. Svojim dugim primenjivanjem, ona sama je dokazala da se ubistvo ne može iskoreniti ubistvom. Podaci govore da je procenat ubistava veći u onim zemljama gde se i dalje sprovodi. Napore i troškove koje ona nosi trebalo bi preusmeriti na načine rehebilitacije, suzbijanja i prevenciju zločina. Umesto da ubistvo sprečava, smrtna kazna ga kažnjava. To je odmazda, nije zaštita.

Mit, koji je Sofokle dramatizovao u Antigoni, je svakako jedno od najboljih tragedija ikada napisanih, a čija je tema smrtna presuda doneta suprotno Pravdi – družbenici svih bogova. U momentu kada Kreont izriče Antigoni smrtnu kaznu zato što je sahranila rođenog brata, Sofoklova heroina izgovara reči:

Za ljubav, ne za mržnju ja sam rođena!”

el stolica

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Z.M., 10.10.2012.
Čitajući članak o zločinu tog poslednjeg pogubljenog, ne mogu da se otmem utisku da je preblago kažnjen. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:172540-Njeno-ime-samo-sapu263emo
Odgovori
Tea, 11.10.2012.
Prava kazna bila bi na život.Više pati onaj ko se nađe na doživotnoj robiji, i svakog dana mora da se suočava sa onim što je učinio. Borislav Pekić kaže: "Samo život krivicu iskupljuje, smrtna kazna oslobađa krivice. Između nje i oslobađanja od kazne razlika je samo terminološka." Smrtna kazna trenutno oslobađa svega. Kad je ovo konkretno delo u pitanju, ne bih da se osvrćem na poznatu javnu tajnu, kako prolaze u zatvoru ovi zatvorenici.
Odgovori
Nedeljko, 11.10.2012.
Osuditi ga na doživotnu robiju sa tim da bude devojka nekom od osuđenika. Promena ''dečka'' se podrazumeva svakog meseca.
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Onaj ko nema hrabrosti na glas se zauzeti za svoja prava, ne može zaslužiti poštovanje drugih.

Rene Tores

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |