Polenska alergija, neprijatni saputnik proleća

Broj ljudi koji postaju preosetljivi na alergene iz prirode svake godine je sve veći. Simptomi koji se javljaju variraju od blage kijavice i neprijatnih senzacija u očima, na koži i sluzokoži, do teških zdravstvenih tegoba koje zahtevaju ozbiljan tretman lekovima.

Porastu broja ljudi koji pate od polenskih kijavica doprinosi globalno zagađenje i klimatske promene, tvrdi dr Kliford Baset, osnivač i direktor Centra za alergije i astmu iz Njujorka. Višak ugljen-dioksida u vazduhu izaziva bujanje biljaka (ambrozije, bokvica, ježevica, pelin...) koje se smatraju najproblematičnijim izvorima alergena. Ugljenik utiče da količina proteina i masti u tim biljkama višestruko poraste, što pospešuje stvaranje polena i jača alergijske moći. Takođe, nepostojanje jasne granice između godišnjih doba, tj. prolećne i letnje sezone, doprinosi da se preklapaju alergije na travu i polen što udvostručuje šanse za pojavu reakcija preosetljivosti.

 

Ono što možda niste znali o polenskoj alergiji:

 

Moguće su udružene reakcije alergena. Ukoliko patite od polenske kijavice, bilo bi poželjno da u tom periodu izbegavate voće i povrće koje važi za poznate alergene. Proteini iz jabuke, kruške, šargarepe, celera, breskve, trešnje i orašastih plodova mogu ukrstiti rekaciju sa srodnim proteinima iz polenskih alergena i izazvati neprijatno pečenje u ustima i grlu. Iako ove reakcije nisu životno opasne, mogu biti neprijatne pa ih treba imati u vidu tokom sezone alergija.

Stres pojačava simptome alergije. Kao odgovor na stres naše telo luči histamin, organsko jedinjenje koje učestvuje u lokalnom imunološkom odgvoru, regulaciji fiziloških funkcija i kao neurotransmiter. Histemin je taj koji inicira inflamatorni odgovor i sve neprijatnosti koje on nosi (zapušen nos, suzenje očiju, osipe na koži, otok sluzokože i sl). Da ne bismo od organizma napravili histaminsku bombu, poželjno je primeniti neke tehnike opuštanja (joga, meditacija, rekreacija, dovoljno sna)  koje će nam pomoći da histaminski „udar” na organizam bude što blaži.

Vreme pred oluju pojačava simptome alergije. Atmosfera u vazduhu pre oluje učiniće da se čestice alergena naelektrišu više nego obično. Tako naelektrisane, izvršiće pravu invaziju na naše oči, nos i kožu.

Od cveća nećete kijati! Nasuprot uvreženom mišljenju da ljudi sa polenskom kijavicom treba da izbegavaju dodir sa baštenskim i rezanim cvećem, ovo nije tačno. Polen cveća ne leti, težak je i odmah pada na zemlju. Daleko je opasniji plen sa drveća (breze, hrasta, bresta i javora), trava i korova koji je veoma lagan i dugo ostaje u vazduhu.

Pojačana higijena pomaže. Nakon boravka u prirodi napravite jednostavan rastvor soli ili sode-bikarbone u vodi i isperite grlo i nosne šupljine. Ispiranje nazalnih sinusa ovim rastvorom (nikako običnom vodom koja može oštetiti sluznicu) pomaže da se isperu alergeni koji se u visokoj koncetraciji sakupljaju u mukoznoj tečnosti. Pošto ovakav tretman ne možemo primeniti na oči, njih isperite čistom vodom, a preventivno nosite velike naočare za sunce koje će spečiti da vaše oči budu laka meta alergenima.

Antihistaminici. Oni predstavljaju jednu od retkih grupa lekova sa čijom upotrebom treba početi pre pojave simptoma bolesti. Kada se simptomi ispolje, histamin je već stigao do receptora i izazvao inflamatorni odgovor. Vratiti telo na pravi kolosek je tada znatno teže nego kada bi se terapija primenila preventivno. Takođe, stručnjaci savetuju da svako odabere onaj antihistaminik koji kod njega izaziva najmanje neprijatnih nuspojava. U kvalitetu njihovog delovanja nema velike razlike, tako da se treba odlučiti za onaj koji kod korisnika izaziva najmanje pospanosti ili uznemirenosti, što su najćešće propratne pojave ove vrste lekova.

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Svoju sam organizaciju izgradio na strahu.

Al Capone

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |