Pleme Toulambi, antropološka prevara veka

Autor SvetLjudi i događajiIstorijaPutovanja

Sa ekspanzijom medija, a naročito poslednjih nekoliko godina kada je najveći broj ikad snimljenih video dokumenata postao dostupan javnosti putem YouTube servisa, svetom kruži jedan zanimljiv snimak iz 1976. godine. Pod imenom First contact with tribe Toulambi (Prvi kontakt sa plemenom Toulambi) fotograf i tvorac etno reportaža Jean- Pierre Dutilleux predstavlja svoj susret sa plemenom u Papua Novoj Gvineji koje nikada nije bilo u kontaktu sa civilizacijom, niti videlo belog čoveka.

Video sastavljen iz nekoliko delova prikazuje grupu urođenika, konsterniranih pojavom belog čoveka i neobične opreme koju sa sobom donosi. Nevinost, čistota, dečija radoznalost i strah od nepoznatog koji su vidljivi u svakom kadru izazvali su buru emocija kod gledalaca. U komentarima su ostavljani vapaji da sa tim ljudima koje nije iskvarila industrijalizacija, politika i ekonomska proračunatost, treba postupati sa mnogo obzira da se ne bi ugrozila njihova kultura i integritet.

Kada su ovi snimci postali predmet masovnog interesovanja, i javnost se do te mere uznemirila da su oni emotivniji  bili spremni da se upute na daleko ostrvo u Okeaniji i čuvaju svog ličnog Toulambija od civilizacijskih pošasti, javili su se najpriznatiji stručnjaci iz sveta antropologije, nemalo šokirani ovom veštom manipulacijom. Po pisanju Žurnala o istoriji Pacifika (Journal of Pacific History), pleme Toulambi nije ni manje ni više izolovano od civilizacije od ostalih plemena u Papua Novoj Gvineji,  i njihovi kontakti sa antropolozima datiraju još iz pedesetih godina prošlog veka. Predstavljaju jedno pitomo i organizovano pleme koje rado stupa u kontakte sa posetiocima, i rado se fotografiše sa turistima. Naučna je činjenica da su još pre 70 godina napustili svoju kamenu fazu i da odavno u svakodnevnom životu koriste drvene i metalne alatke.

Ova manipulacija nije bila nepoznata u svetu antropologije. Još 1996. godine u francuskom naučnom časopisu Terrain koji se bavi etnologijom objavljen je članak na sedamnaest strana koji razotkriva nelogičnosti ovog navodno nemontiranog dokumentarca. Za one koje tema zanima, a poznaju francuski jezik, kompletan tekst mogu preuzeti na ovom LINKU.

Ukratko, u filmu se vidi kako je urođenik opržio prst na plamenu šibice, kao da je upravo otkrio vatru. Drvenu kašiku koju mu ponude koristi tako što jede sa drške, iako ovo pleme odavno proizvodi drvene kašike. Kada im pripreme posoljeni pirinač, urođenici se od sreće udaraju po glavama, uprkos činjenici da su plemena iz ovog regiona eksperti u izdvajanju soli iz lokalnih biljaka. Dok okolo idu sa precizno zašiljenim stabljikama bambusa, navodno se iščuđavaju metalnim sečivima koje im članovi ekspedicije pokazuju.

Poznavaoci regiona su takođe primetili da je prvi susret urođenika i ekspedicije izrežiran na poznatoj litici New York Creeek, gde su u vodu scenografski položena stabla preko kojih su urođenici prišli Dutilleuxu, i ostvarili prvi kontakt sa njim. Svi se slažu da ne postoji ni tračak mogućnosti da bi jedno potpuno izolovano pleme izašlo iz svog skloništa na otvorenu reku, i još je prešli da se upoznaju sa nepoznatim, prvi put viđenim belim ljudima.

Još jednu, daleko tužniju senku na nastanak ovog videa, baca podatak da postoje indicije da su ovi „glumci” plaćeni šestomesečnim zalihama kinina, leka protiv malarije, koja je te 1976. godine harala Papua Novom Gvinejom, i desetkovala urođenička plemena.

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Ponovo sam povremeno odlazio u svoj atelje i slikao trudeći se iz sve snage da zaboravim svoju dragu što miriše na badem, ili sasvim suprotno, trudeći se iz sve snage da je se setim, ali je u slikama koje sam slikao uvijek nešto nedostajalo.

Orhan Pamuk - "Istanbul"

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |