Pleme Korovai živi na visini

Autor SvetLjudi i događajiPutovanjaVerovanja i misticizam

Duboko u nepristupačnim delovima džungle jugoistočne indonežanske provincije Papua živi pleme potpuno izolovano od ostatka sveta.

Način života ovih ljudi i danas je donekle prekriven velom tajne, a nema mnogo istraživača koji su zainteresovani da ih posete. Razlog je prilično jeziv. Postoji verovanje da je Korovai jedno od retkih preostalih plemena na svetu koja praktikuju kanibalizam.

Pripadnici plemena Korovai žive u kućama na drveću, napravljenim na visini od 6-12 metara, mada su neke od njih smeštene i na visinama većim od 35 metara. Kuće najčešće imaju osnovu na jednom stablu, ali postoje i prave arhitektonske bravure izgrađene tako da im bazu čine vrhovi nekoliko stabala. Razlozi za ovakav način gradnje leže u prirodnom okruženju i u teškoj naravi pripadnika ovog plemena. Osnovni razlog je zaštita od komaraca koji u nezamislivo gustim rojevima zaposedaju džunglu sa prvim sumrakom. Drugi je verovanje da će stanovnici na dovoljno velikoj visini biti zaštićeni od zlih duhova, ali i sunarodnika. Korovai nisu najsrdačnije komšije.

Da bi sagradili kuću, Korovai biraju visoko i jako stablo Indijskog banjana, drveta iz podorice fikusa, kome uklanjaju vrh. Od uklonjenih grana formiraju pod koji dodatno oblažu granama palme Sago. Podovi moraju biti stabilni i jaki, jer u kućama na drvetu obično živi desetak ljudi. Krov i zidovi su od lišća palme utkanog između poveza od ratana. Na pod kuće su pričvršćene duge, fleksibilne merdevine, napravljene tako da prodrmaju kuću svaki put kad se neko uz njih penje. Ovo je specifičan „alarmni sistem” Korovai gradnje, koji upozorava ukućane da neko ulazi u njihov dom.

Pripadnici plemena Korovai su odlični lovci i stručnjaci za hortikulturu koji su se dobro izveštili u kultivaciji semena. Mali deo prihoda koji stvaraju dolazi od turizma, čiji se nagoveštaj javlja početkom 1990-tih. Televizijske ekipe koje su posetile ovo pleme snimile su neobične kuće sagrađene na velikim visinama, ali i izjave pripadnika plemena kao deo istrage kanibalizma za potrebe krivične pravde. Dokumentarac kuće BBC „Humana planeta“ emitovan je 2011. godine. Priču o kanibalizmu plemena Korovai svet danas posmatra iz nekoliko uglova.

Neki smatraju da je Korovai klan bio toliko ushićen činjenicom da je svet zainteresovan za njih da su namerno plasirali izmišljene priče o impozantnom broju ljudi koje su pojeli, kao i priče o magiji i veštičarenju koje praktikuju. Navodno, kada neko od članova plemena premine iznenada ili iz nepoznatog razloga, osoba iz njegovog okruženja se optužuje da je khakhua (veštac/veštica) i biva pojedena. Isto se dešava i sa neprijateljskim strancima, kažu Korovai, tvrdeći da ne jedu ljude nego khakhue. Mnogi antropolozi smatraju da je pleme bilo kanibalističko u dalekoj prošlosti, ali da je ovaj običaj vremenom napušten. Iskaze pripadnika plemena Korvali o savremenom kanibalizmu uglavnom pripisuju njihovoj mašti i senzacionalističkim podsticajima medija.

Drugi vide nešto drugačiju sliku. Devedesetih godina je počela eksploatacija izuzetno skupog drveta agar, koje na bliskoistočnom i evropskom tržištu košta oko 1000$ po kilogramu i koristi se u prvenstveno u industriji parfema. Lokalna plemena Papue su posrednicima prodavala istu količinu za samo 4$, ali se ubrzo javio novi problem, prostitucija. Smatra se da je trgovina drvetom agara izazvala epidemiju AIDS-a, što je prouzrokovalo konačnu propast ovog biznisa 1999. godine. Postoji opravdana sumnja da se od tad protiv plemena jugoistočne Indonezije sprovodi organizovana kampanja demonizacije samo da bi se opravdalo njihovo uništenje i otvorio slobodan put trgovini vrednom sirovinom.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 22.01.2015.
Uvaženi, Pre par dana, slučajno naiđoh na Vaš sajt! Veoma zanimljivo i pohvalno... uvrstih Vas u svoje omiljene net-destinacije! Nastavite tako i dalje. Zaista je lepo čitati ovako interesantne i lepe priloge, kao ovaj o plemenu Korovai! Bilo bi poželjno da još više pišete o lepotama naše Majke Prirode, više putopisa... Dosta je svakodnevnih ružnih i političkih vesti!!! Bavim se proizvodnjom zdrave hrane (lekovita jaja japanske prepelice), ekoloških lešnika, organskog povrća u svojoj maloj bašti, uzgojem papagaja (sajt: FARMA SREBRNA KOKA). Želim Vam dobro zdravlje i uspeh u poslu! Iskreno, ing.Sopček Đura
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

To, kako se voli, ne uči se iz knjiga, ne uči se u školi. To se uči iz sebe, kad se otvori srce , pa boli ili ne boli.

Miroslav Antić

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |