Kipar, Afroditino ostrvo

Autor SvetPutovanja

U svemu u prirodi postoji nešto

vredno divljenja. (Aristotel)

Republika Kipar je ostrvska država i posle Sardinije i Sicilije, treće ostrvo po veličini u Sredozemlju. U političkom i kulturološkom pogledu pripada Evropi, dok u geografskom Aziji. Njegov privlačan strateški položaj milenijumima je mamio razne osvajače, jer se nalazi na tromeđi između Evrope, Azije i Afrike. Svaki od mnogobrojnih osvajača (ali i onih koji su tu bili u prolazu) ostavio je na lokalnu kulturu i tradiciju svoje tragove.

Kipar se drugačije naziva i Afroditinim ostrvom, zbog mita koji se za njega vezuje. Afrodita je grčka boginja lepote, čulne ljubavi i plodnosti. Reč „afrodizijak“ dobila je naziv po njoj, zaštitnici ljubavno-čulnog zadovoljstva. U skladu sa Hesiodom, Afrodita se rodila na Kipru iz morske pene, na plaži u blizini grada Pafosa, koja se zove Petra tou Romiou (Petra tu Romju). Poreklo njenog imena proizilazi i grčke reči 'afros' koja u prevodu znači pena. Prema mitu, Kronos je u svađi sa ocem, bogom Uranom, odsekao očeve genitalije i potom ih bacio u more. Pri njihovom padu u more jedne od najlepših plaža Kipra, obrazovala se pena iz koje je izronila boginja.

Inspirisan mitom, narod za ovu plažu netaknute prirode, vezuje još jedno interesantno verovanje. S obzirom da je reč o plaži boginje plodnosti, svim parovima koji se suočavaju sa poteškoćama oko začeća, preporučuje se da svrate na ovo mesto i da na njemu sa svojim partnerom razmene najlepša i najintimnija iskustva pod vedrim nebom. Kako verovanje prenosi, svejedno je da li će par uživati na plaži ili u vodi. Mada, neko reče, prijatnije je u vodi nego na šljunku...  No, treba biti pažljiv. Kako ova plaža nije nudistička, a javno vođenje ljubavi je na Kipru zakonom zabranjeno, parovima se preporučuje da uživaju pod okriljem zvezda ili van dometa radoznalih očiju. Bilo kako bilo, budite sigurni da mašti na ovom mestu nije potrebno mnogo da se rasplamsa.

Za one druge, čiji su apetiti drugačiji i koji žele do daljnjeg da uživaju u čarima već postojeće ljubavi ili da za sebe pridobiju voljenu osobu, dovoljno je da zavežu neku tkaninu ili maramicu na obližnjem žbunu. Međutim, zamolila bih te ponizno dragi posetioče, da ne izabereš da zavežeš plastičnu kesu iz obližnjeg supermarketa kako videh da to učiniše neki pre tebe. Pored toga što ne deluje ni najmanje privlačno, biće potrebno oko 1000 godina da se ta ista kesa razgradi.

S obzirom da ovo naše putovanje unekoliko počesmo in media res, valjalo bi da se vratimo malo unazad. Ne možemo nigde krenuti, a da ne pomenemo da je ovo ostrvo ljubavi podeljena država. Dve trećine ostrva pripada Kipranima (ili kako ih nazivaju, politički korektni, kiparskim Grcima), dok trećina ostrva od okupacije 1974.godine pripada Turcima. Strateški položaj ostrva je (korisno) dopadljiv i baš ta nesreća u sreći, nije dopuštala olako ovom miroljubivom narodu da se kroz svoju dugu istoriju opusti i uživa, što zapravo jedino i želi. Kiprani su narod koji voli da se smeje, šali, druži, razgovara i da redovno uz meze ispija svoje domaće vrhunsko vino. Važno je spomenuti i rakiju (Zivania), ali to je već 'teža kategorija' koja većini stranaca (a najviše zapadnjacima) nije primamljiva zbog njenog intenzivnog ukusa i mirisa. Čini se da je Kipranima dobro baš tu gde jesu. Vole svoju zemlju "više od hleba nasušnog", ne bi se menjali ni sa kim, retko kad odlaze u inostranstvo da žive i nemaju nikakve pretenzije (niti su ih ikada imali kroz svoju devetohiljadugodišnju  istoriju) za bilo čime što im ne pripada.

Danas, na grčkom delu ostrva, postoje četiri važna grada. Nanizana po veličini (geografski) to su Limasol, Nikozija, Larnaka i Pafos. Da bismo stigli na ovom kratkom putovanju da obiđemo što više interesantnih mesta, odlučili smo se da spojimo lepo sa korisnim. Tim povodom izabrali smo za bazu grad Limasol. Kako se većina slaže, najlepši grad Kipra! Udaljen je od glavnog aerodroma u Larnaci svega 40 minuta vožnje kolima ili 60 minuta međugradskim autobusom. Važno je da  se ne zaboravi da se na ostrvu vozi levom stranom (zaostavština britanske okupacije). To ne znači da nećete moći da iznajmite rent-a-car sa međunarodnom dozvolom, ali svakako znači da će vam trebati 2 do 3 dana da se adaptirate na činjenicu da se sve odvija u suprotnom pravcu u odnosu na onaj na koji ste verovatno navikli. Nije isključeno da vam (čak) i kao pešaku to predstavlja nelagodnost u početku. Jedno od rešenja, koje se do sada pokazalo najboljim, jeste energično okretanje glave kao na teniskom meču u oba pravca. Što je sigurno, sigurno je. No, vratimo se automobilu. Dobra vest je da je cena benzina pristupačna (1,32€), a autoput više nego prijatan za vožnju. Ako volite odmor bez utrošenog vremena za volanom, odlučite se za noćenje u Limasolu. Imaćete više nego dobru polaznu tačku kretanja kao i konekciju sa ostalim krajevima ostrva. Ipak, prvih nekoliko dana letovanja treba istražiti mesto u kome ste se našli. Takvom idejom vođeni, hajde da saznamo nešto od onoga što može da ponudi Limasol.

Grad se sastoji iz starog i novog dela. Novi deo je u skladu sa savremenom evropskom arhitekturom, dok je stari deo grada uspeo da zadrži duh minulih vremena. Karakteristike starog grada su uske i vijugave ulice, objekti od kamena, crkve, pešačka zona, tradicionalne taverne, kafici i zaštitnik grada, limasolsko utvrđenje iz 10-11.veka. Utvrđenje je sagrađeno od strane krstaša i Ričarda Lavljeg Srca na znatno starijim ostacima prethodnih građevina, a danas je pretvoreno u Srednjovekovni muzej.

U novom delu grada (znatno većem od starog), možete iznajmiti bicikle (koji su parkirani po celom gradu) po simboličnoj ceni od 1€ po satu i uživati u vožnji po Limasoli, ali i na savremenoj, potpuno uređenoj biciklističkoj stazi koja je napravljena kraj obale. Ova staza, na kojoj je jedna traka biciklistička dok je druga pešačka, prati skoro celom dužinom peskovitu gradsku plažu koja je dugačka oko 16km. Ukoliko preferirate „jogging“ sa slušalicama u ušima iz kojih se čuje dobra muzika uživaćete podjednako dobro, jer niotkuda ne preti opasnost od opasnih vozača. Ako niste skloni tim čudnim sportovima onda se uveče, u prijatnom društvu prošetajte molom (dika Limasola) i udišite čist vazduh dok sunce romantično uranja u more. Limasol zaista može da se pohvali slikovitim zalaskom sunca. Umajući u vidu da slika često govori više od reči, predlažem da pogledate kratak snimak o Limasolu i njegovim lepotama, koji će vam preneti ono što ovaj tekst nije uspeo.

Klima Afroditinog ostrva je mediteranska, sa blagim i vlažnim zimama i sparnim i suvim letima, koja dodatno greje topao afrički vetar. S obzirom da su temperature u julu i avgustu visoke (živa se često penje preko 40. podeoka), razmislite o poseti tokom juna ili septembra. U slučaju da se zadesite u Limasolu početkom septembra, ne propustite Festival vina. Festival je posvećen bogu vina, Dionisiju, dok uistinu slavi dugu ostrvsku tradiciju u proizvodnji ovog čarobnog napitka. Na Festivalu pod vedrim nebom, možete uživati u pozorišnim predstavama, muzičkim koncertima, nacionalnim plesovima i sve to uz besplatnu degustaciju vina.

Nezaobilazna destinacija koju takođe treba obići, jeste glavni grad. Iz Limasola je do Nikozije potrebno 70 minuta međugradskim autobusom u kome karta košta 4€. Nalazi se u centralnom delu ostrva i kako ne izlazi na more, najbolje je da ovaj izlet organizujete kada se umorite od kupanja. Reč je o glavnom administrativnom centru (a ne o turističkom mestu), pa je obilazak od nekoliko sati dovoljan. Ranije je Nikozija bio znatno manji grad, oivičen venecijanskim bedemskim zidovima. Bedemi i dalje postoje, samo danas čine most između prošlosti i sadašnjosti, starog i novog dela grada.

Ne propustite šetnju kroz stari grad i glavnu ulicu Lidra, koja je danas zatvorena za saobraćaj. To je pešačka zona dugačka svega 1km, sa zgradama na kojima se još uvek mogu videti tragovi poslednjeg rata. Većina kuća je napuštena iz vremena okupacije. U Lidri možete popiti kvalitetnu kafu, ići u šoping ili posetiti obližnji muzej motora. Kada stignete do 'kraja' ulice videćete pred sobom granični prelaz i istorijsku „green line“ (zelenu liniju) koja surovo preseca grad na dva dela. Ako poželite da odete na izlet u okupirani deo ostrva (turski deo), obavezno ponesite pasoš sa sobom. Viza vam nije potrebna, simboličnu dozvolu ulaska dobićete od turskih autoriteta ad hoc, bez nadoknade.

Po obilasku Nikozije, preostaje nam da napišemo ponešto o malom ribarskom gradiću Pafos i o Agia Napi (Aja Napa), najluđem mestu za provod na Kipru. Oni hrabriji ga shodno energičnosti, mladosti, glasnoj muzici i utrošenom alkoholu upoređuju sa Ibicom. Agia Napa je isključivo turističko mesto koje leti vaskrsava kada sve vrvi od života, dok tokom zime spava. Mesto je priobalno, sa lepom peščanom plažom, mnogobrojnim hotelskim kompleksima i ne-zna-im-se-broj noćnih klubova i kafića. Ima i mladih i starijih, a statistika procenjuje da prosek godina posetilaca ne prelazi 25. Treba imati na umu (kada se bira ovakvo mesto za odmor), da će vrlo verovatno uslediti promena režima spavanja, jer veseli gosti bukom onemogućavaju miran san. To je i razlog zašto su divne plaže Agia Nape često puste do 14h. Neretko, san ovde traje tokom dana, dok je noć rezervisana za aktivan provod.

Ukoliko volite mirnije letovanje ili težite da na Kipru sretnete nešto od onog prepoznatljivog iz Grčke, onda je najbolji izbor Pafos. Ne razlikuje se od većine manjih grčkih letovališta i udaljen je od Limasola samo 35 minuta. Karakteristika ovog gradića je njegova živopisna luka sa tvrđavom iz srednjeg veka.

Pafos je tih grad, idealan za porodičan odmor sa manjom decom uz opuštajuće kratke šetnje kroz ulice sa neoklasicističkim zdanjima (na primer, posle ukusne mediteranske večere).

Mediteranska kuhinja važi za jednu od najzdravijih. Između ostalog i zbog svakodnevne upotrebe vrhunskog maslinovog ulja. Na Kipru, budite uvereni, nećete ostati gladni. Naćićete izobilje svežeg mediteranskog voća i povrća, ali i kvalitetnog mesa kao i okusiti razne mediteranske, ali i orijentalne začine. Ne propustite da probate domaće kremenadle, da biste ih kroz šalu kasnije upoređivali sa balkanskim. Probajte i tradicionalnu kiparsku pitu (punjenu mesom i salatom), sa kojom prosečna dama ne može sama da se izbori, a balkanski dasa će da zaboravi na repete kako je navikao da čini sa grčkim girosom. Gustirajte lokalno vino Koumandaria (Kumandarija) i kupite nezaobilazni kiparski sir haloumi (halumi) od koga „škripe zubi“.

Stigosmo i do kraja, a toliko toga o ovom divnom ostrvu je ostalo nezabeleženo. Pa ipak, treba ostaviti posetiocu da i sam otkriva. Za kraj, setite se Heraklita koji kaže: „Oni koji sveta upoznati žele, neka to učine kroz njegove detalje“.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Marina, 19.07.2012.
Fenomenalan opis!Posle teksta definitvno pozelite da pobegnete na ovo jedinstveno ostrvo!
Odgovori
Soya, 27.07.2012.
Odličan opis,odličan tekst. :)
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Pas kojeg uzmete sa ulice i nahranite ga neće vas ugristi. To je osnovna razlika između ljudi i pasa.

Mark Twain

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |