Ko će biti novi šef C.I.A. ?

15 Nov 2012
Autor Mirjana
79 pregleda
Ko će biti novi šef C.I.A. ?

Kancelarija direktora američke Centralne obaveštajne agencije nalazi se na sedmom spratu stare zgrade štaba u Lengliju. Sedmi sprat pomalo podseća na Metropoliten klub u Vašingtonu: mnogo skupih drvenih panela, teških tepiha, i mnogo posluge. Direktor ima apartman- kabinet sa pogledom na šumu, koja u ove jesenje dane izgleda zadivljujuće.

Tokom prethodne dve decenije kabinet je poprimio izgled evropskog kraljevskog salona. To je bio period od velikog značaja za obaveštajni rad. Desio se prekid Hladnog rata, pojava Al Kaide, uspon Kine, razvoj web i socijalnih medija

(a sa tim i transformacija prikupljanja i analize obaveštajnih podataka) kao i pojava sajber pretnji, nuklearna proliferacija, etnički ratovi i revolucija na Bliskom istoku. Rukovodstvo CIA je često bilo u tranziciji, a sklonost ka čestim i naglim promenama povećana je nakon ostavke Dejvida Petreusa.

U FBI direktori mogu ostati sedam godina nakon što Senat potvrdi njihovo postavljenje, i ne daju nemonovno ostavku u slučaju dolaska na vlast nove administracije. U Stejt Departmentu, poslednjih pet sekretara je služilo mandate koji su se poklapali sa predsedničkim mandatima. Tokom protekle dve decenije, u CIA se kao direktor najduže zadržao Džordž Tenet- sedam godina. Od 1993 nijedan direktor nije se zadržao duže od tri godine, a neki čak i manje od dve. Većina ih je funkciju napustila pod burnim, ili čak nesrećnim okolnostima.

Obaveštajni rad je zmijska jama, a CIA predstavlja izvestan bezbednosni gromobran, pa je visoka stopa promena u vrhu i bila očekivana. Tokom protekle dve decenije, u vrhu CIA su se smenjivali generali, političari, naučnici i birokrate sa dugogodišnjom karijerom. Nijedan nije imao viziju i strategiju kako da Agenciju prilagodi okonostima, digitalnoj revoluciji ili azijskom veku. Svi su, bez izuzetka, bili opterećeni politikom i spetkama Bele kuće, i samoljubljem koje se ogledalo u džejmsbondovskom stavu prema poslu, skupim cigaretama i sletanju u pola noći na egzotične destinacije. Oholost ugrađena u ovakav način vođstva je koren njihovih neuspeha koji je kulminirao sa aferom Petreus, kada je prošlog petka zbog sumnjivih vanbračnih aktivnosti poslednji šef CIA podneo ostavku.

CIA bi dobro došao lider koji ima snagu i sposobnost da se na toj poziciji duže zadrži. Mnogi analitičari smatraju da bi idealno bilo da to bude žena, sa svežim idejama i strategijom u prikupljanju podataka i globalnoj nestabilnosti. Takođe, smatraju da bi to bilo dobro zbog demilitarizacije CIA koju su problemi sa Iranom i Avganistanom transformisali u neku vrstu ogranka specijalnih snaga. Na sedmi sprat su mnogo češće pozivani lovci na teroriste nego naučni analitičari. To je naročito eskaliralo tokom protekle godine, za vreme mandata Davida Petreusa koji je, pre nego što je 2011 imenovan za direktora CIA, četiri godine komandovao raznim ratnim operacijama. Iako poseduje doktorsku diplomu, njegov intelekt je imao sve odlike West Point treninga. Kada je došao na čelo CIA, sa četiri zvezdice na grudima punim medalja, poruka je bila jasna: ratnici su na vlasti.

Kada su u pitanju CIA, Pentagon i FBI, SAD imaju jedan sraman rekord ako se uzme u obzir njihova demokratska reputacija. Nijednu od ovih agencija nikada nije vodio Afroamerikanac, Hispanoamerikanac ili žena. Na tim pozicijama se uvek nalazio isključivo muškarac, belac. Američka javnost je očekivala da će na jednu od funkcija u ovim sektorima doći Hilari Klinton ili Kondoliza Rajs, ali se to nije desilo. Stepen krutosti je još jednom iskazan kada je Petreus nakon otkrivenog seks skandala sa kontroverznom Paulom Brodvel momentalno podneo ostavku, koja je istog dana uvažena.

Još uvek se ne zna da li će na funkciji direktora CIA ostati sadašnji vršilac dužnosti Majkl Morel, koji predstavlja izvesni pomak u odnosu na seriju ratnih veretana koja mu je prethodila. Pitanje je i da li će se predsednik Obama aktivno uključiti u izbor novog prvog čoveka nacionalne obaveštajne agencije, kao i to da li će se zalagati za izbor stručnjaka i reformatora, ili osobe koja će slepo pratiti politiku Bele kuće bez „talasanja“. Odluka koju će doneti reći će mnogo i o njegovom stavu spram CIA, o tome da li delovanje ove agencije smatra za još jedan administrativno birokratski posao, ili strateško mesto američke politike.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru