Felix Baumgartner, četiri rekorda u jednom skoku

Autor Tema danaLjudi i događajiNauka i tehnologija

Prvi pionir današnjeg padobranstva bio je Faust Vrančić (Fausto Veranzio; 15551-1617. god) hrvatski matematičar, teolog i konstruktor. On je na osnovu Leonardove skice padobrana konstruisao svoju verziju i postoje zapisi da je i uspešno isprobao svoj izum sa visine od 10 metara. Ako su ti zapisi istiniti, on je prvi čovek koji je skočio sa određene visine i usporio pad svojom rukotvorinom, platnom razapetim izmedju 4 prečke dužine 5 metara. Drugi značajan pionir padobranstva je Lenormand Sebastijan (Louis-Sébastien Lenormand; 1757.-1837. god) francuski fizičar koji je 26. novembra 1783. godine skočio sa tornja visine 20 metara svojim padobranom čvrste konstrukcije nazvanom ‘’parachute’’ (od francuskih reči para-protiv i chute-padanje). Doduše taj padobran je više ličio na ogroman kišobram ili suncobran nego na padobran. Ipak, za prvog, pravog padobranca može se smatrati Andre Žak Garnerin (André-Jacques Garnerin; 1769.-1823. god.) koji je izveo skok iznad pariza sa visine od 700 metara.

Ali najpoznatiji padobranac na svetu, ubedljivo je austrijanac Felix Baumgartner, višestruki rekorder u BASE skokovima (Buildings-zgrada, Antennas-antena, Spans-mostova, Earth-litica). Kralj vazdušnih sportova je vlasnik rekorda u najnižem i najvišem BASE skoku, prvi je preleteo La-Manš pomoću wingsuit odela, skočio je sa ruke kipa Isusa Hrista u Rio De Žaneiru, sa Petronas Towers u Kuala Lumpuru i sa Taipei 101 Tower (najviše zgrade na svetu). Ovih dana, on je opet pod budnim okom svih svetskih medija i preko 7 milijardi stanovnika planete. ''Neustrašvi'' Felix će izvesti skok  sa neverovatnih 36.576 metara visine pod pokroviteljstvom Red Bull Stratos-a, iz kapsule koju će na tu visinu podići balon sa helijumom, i pokušati da obori dosadašnji rekord od 30,48 km koji je postavio Džo Kitindžer (Joseph William Kinger) 16. avgusta davne 1960. godine. Da se podsetimo, on je ove godine već izveo dva skoka u cilju pripreme za ovaj neverovatan podvig (prvi sa visine od 21,81 km a drugi sa visine od 29,45 km). Pri tom je u slobodnom padu postigao brzinu od preko 850 km/h, što je brzina aviona na komercijalnim letovima. Međutim krajnji cilj ovog projekta još nije ostvaren, a to je obaranje nekoliko svetskih rekorda:

- najviši let čoveka balonom (36,576 metara),

- skok sa najveće visine,

- najduži slobodni pad  i

- najbrži slobodan pad i probijanje zvučnog zida (brzina zvuka je 340 m/s ili 1225 km/h)

9. oktobra 2012. godine u 14 časova i 40 minuta počinje direktan prenos celog projekta iz baze Rozvel u Novom Meksiku, koji ima idealne uslove za let balonom kome smeta vetar brži 6,5 km/h. I Feliks Baumgartner i ovaj dan biće upamćeni ili po obaranju 4 svetska rekorda, ili po neuspešnom pokučaju da se to postigne. Nadamo se onom prvom.

Srećno Feliks.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Ja sam takav. Ili zaboravljam odmah, ili ne zaboravim nikad.

S. Beckett

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |