Džejn Ostin, snaga i lepota jednostavne pisane reči

16 Dec 2016
Autor Mirjana
705 pregleda

Danas jedna od najcenjenijih engleskih književnica svih vremena svoje romane je objavljivala anonimno. Njen život, kao i njena dela, bio je lišen drame, hirova i potrebe za dostignućima i priznanjima. Da piše, a ne da postane pisac, bila je želja koju je dosledno pratila.

Džejn Ostin, snaga i lepota jednostavne pisane reči

Rođena je na jugoistoku Engleske, u Stiventonu (Hempšir), 16. decembra 1775. godine, kao sedmo od osmoro dece Kasandre i Džordža Ostina. Život porodice parohijskog sveštenika bio je skroman u materijalnom smislu, ali duhovno veoma bogat. Deca Ostinovih su bila voljena, a njihovom obrazovanju je poklanjana velika pažnja. Izvor porodične zabave i druženja bila je putujuća biblioteka iz čije su ponude birali knjige i čitali ih zajedno. Mnoge pročitane romane su oživeli u svom kućnom pozorištu, a kada bi iscrpeli skroman fond biblioteke Džejn je čitala svoje duhovite satire - neke od njih će kasnije, prerađene i dopunjene, postati romani.

Dajte ženama obrazovanje i upoznajte ih sa svetovima na pravi način i videćete da će se snaći i neće predstavljati trošak ni za koga. (Mansfild Park)

Pored petoro braće, Džejn je imala samo jednu sestru, Kasandru. Celog života su bile veoma bliske, a samo zahvaljujući Kasandri danas znamo kako je Džejn izgledala. U muzeju u Londonu nalazi se skica njenog portreta, jedini sačuvan trag lika Džejn Ostin. Sestre su školovane u Oksfordu, Sauthemptonu i Redingu, dok god su roditelji to mogli da im priušte. Kada su troškovi školovanja prevazišli njihove mogućnosti, vratili su devojčice kući i podučavali ih stranim jezicima, francuskom i italijanskom, i klaviru. Devojčice su bile lepe, omiljene u društvu i natprosečno obrazovane za žensku decu tog vremena. Uprkos svom skromnom materijalnom stanju, bile su rado viđene na zabavama i druženjima mladih. Neka od tih iskustava ostaće zabeležena u romanima Džejn Ostin.

Ženska mašta je veoma brza; skoči iz divljenja u ljubav i iz ljubavi do braka u trenutku. (Gordost i predrasuda)

U dvadesetoj godini je upoznala Tomasa Lefroja, mladog čoveka koji je verovatno bio njena jedina životna ljubav. Lefroj je došao u posetu tetki i teči u Hempšir i potpuno očarao Džejn koja ga je u pismima sestri opisivala kao „istinskog džentlmena, zgodnog i prijatnog mladog gospodina”. Njena osećanja su bila uzvraćena i mladi par je uživao u svojoj ljubavi praveći planove za budućnost. Bajka je prekinuta naprasno, kada je porodica vratila Tomasa u London iz straha da bi veza sa siromašnom kćerkom sveštenika mogla prerasti u brak. Nikada više se nisu videli. I sami siromašni, Lefrojevi su planirali da Tomasa ožene nekom bogatom naslednicom i obezbede mu pristojnu egzistenciju. Tri godine nakon rastanka sa Džejn, Tomas Lefroj je oženio imućnu Meri Pol i postao cenjen londonski pravnik. Svojoj prvoj kćeri je dao ime Džejn, a veruje se da je bio inspiracija za lik naočitog Ficvilijama Darsija u najpoznatijem romanu Džejn Ostin, Gordost i predrasuda.

Iako su teme ljubavi i braka prožimale sva njena dela, Džejn se nikada nije udala. Istoričari umetnosti koji su se bavili njenim životom tvrde da je imala nekoliko zanimljivih bračnih ponuda, i da je jednu 1802. godine odlučila da prihvati. U pitanju je bio šest godina mlađi, bogati Haris Big-Vider, čija je verenica bila celo jedno veče. Jutro nakon što je prihvatila njegovu bračnu ponudu, Džejn se predomislila. „Sve se može istrpeti, ali ne i brak bez ljubavi”, napisala je u pismu svom bratancu. Potpuno svesna vremena u kojem je živela, o čemu je dosta pisala analizirajući različitu percepciju društva prema imućnim ženama koje ne žele da uđu u brak u odnosu na one koje su siromašne i „teret svojoj porodici”, Džejn jednostavno nije mogla protiv svog srca smatrajući brak iz interesa uvredom časti.

Osoba, bilo da je gospodin ili dama, koji ne uživa u dobrom romanu, mora da je nepodnošljivo glupa. (Nortangerska opatija)

Svoja prva tri romana - Nortangerska opatija, Razum i osećajnost (1811) i Gordost i predrasuda (1813) Džejn Ostin je napisala od 1796. do 1798. godine, ali su objavljeni kasnije. Nortangerska opatija je roman objavljen posthumno, 1818. godine, i predstavlja satiru u to vreme popularnih gotskih romana kroz lik junakinje čija bujna mašta i opsesija gotskom mistikom gradi apsurdan svet iluzija. Druga dva romana bave se problemima ljudskih odnosa i ljubavi u vremenu kada je brak umnogome ličio na kupoprodajni ugovor.

Satiričan odnos prema nakaradnim društvenim načelima, Džejn Ostin provlači kroz likove svojih romana i njihova emotivna lutanja. Njeni likovi nikada nisu komplikovane ličnosti izgrađene u svrhu pretenciozne književne sociološke analize, već obični, ni po čemu posebni ljudi, smešteni u svakodnevni situacioni kontekst bez želje da se čitalac fascinira dramatičnim obrtima i avangardnim stavovima. Roman Gordost i predrasuda počinje rečenicom „Opšte je poznata istina da je svaki bogati neženja u potrazi za ženom” i bavi se životom ruralnih porodica srednje klase u Engleskoj sa kraja XVIII veka, koje balansiraju na tankoj granici siromaštva. Jedini socijalni i ekonomski kontinuitet njihove kćeri mogu obezbediti dobrom udajom, faktorom stabilnosti do koga se dolazi promišljenim strateškim manevrima lišenim idealizacije ljubavi. Njena sfera interesovanja je sa namerom sužena i fokusirana, što naizgled jednostavnim likovima i zapletima daje intenzitet i uverljivost.

Uprkos emotivnim nemirima u dušama glavnih junaka, romani Džejn Ostin odišu mirom. Zato ne čudi informacija koju je iznela dr Birn sa Univerziteta u Oksfordu o blagotvornom uticaju romana Razum i osećajnost i Gordost i predrasuda u tretmanu postraumatskog stresa kod vojnika nakon Prvog svetskog rata. Deljene kao lek u ratnim i posleratnim bolnicama, knjige Džejn Ostin su napaćenim ratnicima ulivale osećaj sigurnosti, podsećajući ih na stabilan svet i njihovo mesto u društvu u koje treba da se vrate.

One koji se žale nikad ne žalim. (Gordost i predrasuda)

Prateći svoju maksimu o besmislu ponižavajućeg unovčavanja ličnog očaja kroz sažaljenje drugih, Džejn svoju patnju u teškim trenucima nije ispoljavala ni na jedan drugi način sem što bi prestajala da piše. U periodu od devet godina, 1800-1809, Džejn Ostin nije napisala ni reč. To su bile godine selidbi i gubitaka. Nakon što se penzionisao 1800. godine, Džordž Ostin je sa suprugom Kasandrom i kćerkama Kasandrom i Džejn napustio voljeni Stiventon i preselio se u Bat. Usledile su godine brojnih lutanja i preseljenja sve do njegove smrti 1805. godine, kada se sa majkom i sestrom Džejn seli kod brata u Sauthempton, a potom 1809. godine u kuću u Čotonu koju im je brat dao na korišćenje i koja je danas muzej.

Sebičnost mora uvek biti oproštena, što znate, zato što nema nade za izlečenje. (Mansfild Park)

U Čotonu je ponovo počela da piše. Tada su nastali romani Mansfild Park (1814), Ema (1815) i Pod tuđim uticajem (1818). Unutrašnja borba morala, savesti i društvenih pritisaka dominira kao osnovni motiv Fani Prajs, junakinje romana Mansfild Park koji književni kritičari danas smatraju prvim modernim romanom. U roman Ema uvodi svoj najkompleksniji ženski lik, nežnu i lepršavu devojku opsednutu provodadžisanjem. Njena posvećenost spajanju ljudskih srca naučiće je skromnosti i poniznosti, ali joj i doneti ljubav. Dašak jeseni osećanja, ali i jeseni jednog mladog života, oseća se u romanu Pod tuđim uticajem, koji je objavljen nakon smrti Džejn Ostin. Roman se bavi prekinutom veridbom Ane Eliot i kapetana Ventvorta i njihovom drugom šansom za ljubav osam godina kasnije.

Morate naučiti malo od moje filozofije. Razmišljajte o prošlosti kao o sećanjima koja vam čine zadovoljstvo. (Gordost i predrasuda)

Poslednjih osam godina života Džejn Ostin je provela u Čotonu. Njen privatni život, ali i život pisca, je bio ograničen na porodicu i bliske prijatelje koji su jedini znali pravi identitet priznate književnice skrivene pod pseudonimima Dama (A Lady) i Gospođa Eštona Denisa (Mrs Ashton Dennis). Njeni romani su bili poznati, ali ne i bestseleri, jer su se čitali u uskom krugu intelektualne elite sa početka XIX veka. U vremenu romantizma, njena dela koja nisu pratila romantičarski temperament već potencirala pragmatizam, razum i inteligenciju nisu mogla postati mejnstrim.

Umrla je u 42. godini, 18. jula 1817. godine, najverovatnije od Adisonove bolesti kojoj se tada nije znao uzrok niti je za nju postojao lek, ostavivši nedovršene romane Votsonovi i Sanditon. Sve do polovine XX veka, Džejn Ostin je ostala romanopisac poznat i cenjen uglavnom samo u višim književnim krugovima. Značaj njenog dela, mnogo pre Evrope, prepoznala je američka čitalačka publika, pa je njena slava zapravo prešla Atlantik u obrnutom smeru, iz Amerike u Evropu. U poslednjim decenijama XX veka većina njenih romana je prilagođena filmskom platnu, što je dodatno povećalo interesovanje za romane Džejn Ostin i izrodilo zavidnu armiju poštovalaca njenih dela širom sveta.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru