Sokotra, ostrvo čudnih biljaka

14 May 2016
4750 pregleda

Zaboravljeni raj, smešten 280 km južno od svoje matične države Jemen, poznat je kao „Galapagos Indijskog okeana”, ali i po šaljivom nazivu „ostrvo biljaka vanzemaljaca”.

Sokotra, ostrvo čudnih biljaka

Malo ostrvo u Adenskom zalivu je dom brojnih reptila i puževa koji se ne mogu naći ni na jednom drugom mestu na svetu. Čak 95% ovih bića su endemske vrste Sokotre. Vode oko ostrva su izuzetno bogate koralima, ribom, rakovima i školjkama, ali to nije ono što ga čini posebnim. Prva asocijacija na Sokotru je neobično rastinje koje se ne može videti ni na jednom drugom mestu na planeti.

Pre oko 250 miliona godina, kada su se zemljane ploče naše planete spojile, a najveći broj životnih formi započeo slobodno kretanje iz jednog regiona u drugi, Sokotra je već bila zasebno ostrvo. Evolutivni procesi u njenoj flori i fauni se nikada nisu proširili na okolno kopno, što ih je učinilo jedinstvenim za malu teritoriju ostrva. Sokotra je naseljena poslednjih 2000 godina. Na njoj živi preko 50,000 stanovnika, uglavnom arapskih beduina, Južnoafrikanaca i Somalijaca, koji se bave ribolovom, stočarstvom i uzgojem urmi.

Jedna od najzanimljivijih biljaka Sokotre svakako je krvavo zmajevo drvo (Dracaena cinnabari), neobičnog stabla nalik kišobranu. Njegov biljni sok, karakteristične crvene boje, ima višestruku namenu. Tradicionalno se koristi i kao lek, i kao za lak-boja za zaštitu drvenih površina.

Sledeće je gigantsko sočno drvo (Dorstenia gigas) koje sa maksimalnom visinom od jedva preko 1 metra ne opravdava svoje moćno ime. Ipak, deluje stabilno zahvaljujući svom stablu koje dostiže prečnik i veći od visine. I opet, samo deluje. Njegova kora je tako tanka da ga možete povrediti noktom, kada počinje da luči gust beli sok. Na ostrvu se najviše koristi kao hrana za životinje, naročito za koze kojima odgovara zbog visokog sadržaja vode, što se povoljno odražava na prinose mleka.

Jedno od najrasprostranjenijih je drvo-krastavac (Dendrosicyos socotranus) dostiže visinu od preko 3 metra i jedina je biljka iz porodice krastavaca koja raste na stablu. Razmnožava se samo iz semena, cvet mu je žut a plodovi veličine 3-5 cm, zeleni u fazi sazrevanja, a boje cigle u punoj zrelosti.

Pustinjska ruža Sokotre (Adenium obesum socotranum), poznata je i kao drvo-flaša. Raste u visinu do 3,5 metara i ima ogromno, karakteristično konusno stablo na vrhu kojeg se javljaju purpurni ili ružičasti cvetovi. Podseća na stablo baobaba.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

 
Dobrila Boba Stankovic, 04 Jan 2017

Sa Sokotrom sam dozivela ljubav na prvi pogled putem video mejla.Osecala sam se kao da nisam na Planeti zemlji.Ocarali su me njeni predeli sa rastinjem koje nikada,ni na fotografijama nisam videla Prvo sto sam uradila,uzela sam atlas i videla gde se ono nalazi.Ni u jednoj agenciji nisam videla turisticku ponudu,Putem sture odrednic enciklopedije,obavestila sam se o osnovnim podacima,kao i o tome da se na ostrvo moze ici samo u pojedini mesecma.Nikada nisam imala plovilo vece od camca.Aposle vidjenja sokotre zazalila sam!O pusti snovi !!!

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru