Disleksija, mali veliki problem

Autor Nauka i tehnologijaMedicina i zdravljePorodica

Koren disleksije, urođenog poremećaja učenja koji otežava proces razumevanja i reprodukcije pročitanog, dugo je naučnicima bio nejasan, pa je samim tim i lečenje bilo otežano. Istraživanja belgijskog kliničkog psihologa, dr Barta Boetsa, su na dobrom putu da promene pristup ovom problemu sa kojim se suočava više od 10% svetske populacije.

Do sad je jedna grupa naučnika pretpostavljala da je kod ljudi sa disleksijom poremećen način obrade onoga što čuju ili pročitaju, dok su drugi smatrali da je obrađena informacija u mozgu ispravna, ali je ovi pacijenti ne mogu razumeti zbog grešaka u moždanim konekcijama.

"Da bi se neko dete ili osoba dijagnostikovalo kao disleksično, njegova  inteligencija mora biti  90 ili iznad 90, sposobnosti čitanja moraju biti ispod očekivanog nivoa za njegov uzrast i nivo inteligencije (najmanje osamnaest meseci ispod  stvarnog starosnog uzrasta), dok uslovi života i rada u kući i školi moraju zadovoljiti određene minimalne zahteve." - www.disleksija.rs

U normalnim okolnostima, kada ljudi pročitaju reč, njihov mozak stvara mapu koja detektuje osnovne zvuke govora zvane fonemi. Ove moždane reprezentacije nisu naročito komplikovane, jer svako slovo jednostavno smeštaju u svoju kategoriju. Ipak, neka fina podešavanja moraju biti prisutna, da bi se napravila razlika između slova koja slično zvuče, poput „B“ i „D“.

U novoj studiji, tim dr Barta Boetsa, koristeći moderne tehnike praćenja rada mozga, započeo je ispitivanje hipoteze u kojem su testirali „pogrešne zvučne predstavke i pogrešna ožičenja“ u cilju boljeg razumevanja disleksije. Istraživači su na različite govorne stimulanse skenirali mozgove 23 odrasle osobe sa disleksijom i 22 bez prisustva ovog poremećaja, prateći sa kojom preciznošću mozgovi učesnika mapiraju zvuke u njihove fonetske predstavke. Ispostavilo se da i ljudi sa disleksijom imaju savršeno očuvano mapiranje osnovnih informacija koje se nimalo ne razlikuje od onog kod standardne populacije.

„Na naše iznenađenje, i mislim na iznenađenje velikog dela istraživača koji se bave disleksijom, pronašli smo da je mapiranje fonetskih predstavki savršeno očuvano. One su bile snažne i precizne jednako kao i kod uspešnih čitača“, saopštio je dr Boets novinarima 5. decembra ove godine.

Problem su pronašli u lošim vezama Broka oblasti mozga (deo koji se nalazi u levoj hemisferi, za koju se obično kaže da je „zadužena za govor“). Ova pretpostavka nije nova. Broka region je ime dobio po francuskom anatomu Polu Broki (1824-1880) koji je prvi zabeležio fizička oštećenja tog dela mozga kod ljudi koji su imali ozbiljne govorne mane. Slične rezultate istraživanja prezentovao je i nemački anatom Karl Vernike (1848-1905) koji je takođe detektovao oštećenja dela leve hemisfere kod ljudi sa problemom u razumevanju jezika - region kasnije nazvan Vernike oblast.

Boets je uporedio disleksični mozak sa podacima skladištenim u računaru, rekavši da iako su podaci savršeno očuvani, pristup je otežan zbog narušenih ili usporenih veza ka njima.

Veliki broj istraživača se slaže da su rezultati Boetsovog tima najkvalitetniji u poslednjih pet godina i da daju jasnu sliku korena problema, što može pomoći u efikasnijem tretmanu zasnovanom na pravilno ustanovljenom uzroku.

Oni koji delimično osporavaju njegov rad, tvrde je istraživanje disleksije na odraslima bilo greška, jer do propadanja moždanih veza odgovornih za razumevanje pročitanog može doći i spontano, tokom života, usled nedovoljnog čitanja i slabe upotrebe tih centara. Ističući da su neki od najvećih umova u istoriji, poput generala Patona, Vinstona Čerčila, Alberta Ajnštajna, Tomasa Edisona i dr. bili disleksični, protivnici testiranja na odraslima tvrde da se ovaj urođeni poremećaj ne sme mešati sa „usporenim vezama“ onih koji tokom života nisu očuvali svoje, inače normalne, funkcije učenja i razumevanja.

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Nemojte se boriti previše, najbolje stvari se dešavaju kad se ne nadate.

Gabriel Garsia Marquez

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |