Šta je socijalna anksioznost i kako je pobediti

Autor Medicina i zdravlje

Sa neprijatnom kočnicom u komunikaciji sreće se mnogo veći broj ljudi nego što mislimo. Često je izjednačavamo sa urođenom tihom prirodom ili stidljivošću, što nije ispravno, jer je stepen nelagode koju osobe sa ovom socijalnom fobijom doživljavaju daleko veći.

Tihi i povučeni ljudi u dobroj meri uspevaju da nađu komfor u svakodnevnim socijalnim kontaktima, jer su najčešće okrenuti ka drugim aspektima druženja. Uživaju u posmatranju aktivnosti ili slušanju drugih, i pažljivije analiziraju okruženje. Iako nemaju običaj da „vode glavnu reč” ne doživljavaju sebe kao nepripadajuće okruženju u kojem se nalaze, niti ih to ometa u svakodnevnim aktivnostima.

Sa druge strane, socijalna anksioznost u svojoj osnovi nosi strah od procene drugih ljudi. Zanimljivo je da to nije uvek strah od negativne procene, tj. opasnosti od ostavljanja lošeg utiska, koja pod terminom evalutivna anksioznost pokriva veliki deo ove patologije ponašanja. Postoje forme socijalne anksioznosti koje obeležava strah od divljenja, fobija osobe od identifikovanja mase sa njom, kao i znatno složenije patološke manifestacije fobije od „deljenja sebe” sa nepoznatim ljudima. Brojne poznate ličnosti iz sveta šoubiznisa razvile su ove oblike straha pod teretom popularnosti i nepodnošljive eksponiranosti u medijima.

Problem postaje očigledan kada osoba počne da ređa profesionalne i lične neuspehe propuštajući da ostvari ciljeve za koje je suštinski sposobna. Uspešni istraživači ne uspevaju da izlože javnosti rezultate svojih naučnih istraživanja, đaci doživljavaju „blokadu” tokom ispitivanja za ocenu, studenti ne izlaze na dobro spremljene ispite, profesionalci ne mogu da zaokruže rezultate svog rada na seminarima i sastancima, a u svakodnevnim aktivnostima izbegavaju da upoznaju nove ljude koji mogu biti značajni u njihovim životima. Istraživanja su pokazala da u osnovi ove fobije ne leže fizički i intelektualni nedostaci, već da upravo suprotno, osobe sa objektivno izraženijim kvalitetima češće razvijaju nisku toleranciju na frustracije i globalno vrednovanje. Takođe, nije svaka strepnja od tuđe procene socijalna anksioznost. Trema koju svaki čovek oseća očekujući rezultate neke procene je prirodna i normalna, na nju su imune samo sociopate. O socijalnoj anksioznosti govorimo kada tu tremu ne možemo da kontrolišemo, kada nas blokira, parališe i izaziva napade panike.

 

Ekstremni oblici socijalne anksioznosti zahtevaju profesionalnu pomoć, koja se obično zasniva na psihoterapiji. I u tim slučajevima stručnjaci predlažu promene navika koje mogu pomoći da se simptomi napada panike poput uznemirenosti, ubrzanja srčanog ritma, blokade govora i preznojavanja olakšaju. Kod blažih oblika anksioznosti, aktivnosti koje predlažu stručnjaci mogu biti dobar put ka samoizlečenju.

Prihvatite sebe

Nismo svi isti. Iako je savremeno društvo naklonjenije ekstrovertnim ličnostima, ne postoji ništa loše u tome što ste povučeni. Ukoliko se introvertni, vi ste u društvu Bila Gejtsa, Abrahama Linkolna, Gandija, Odri Hepbern, Alberta Ajnštajna, Dž.K. Rouling i bezbroj drugih za koje tako nešto nikada ne biste pomislili. Ukoliko se ne osećate lagodno da izlažete u javnosti, a značajno je za vaš život ili karijeru, diskretno saopštite ljudima kojih se to tiče. Iznenadićete se sa koliko će razumevanja prihvatiti objašnjenje i ponuditi podršku. Uostalom, većina ljudi ionako više voli da priča nego da sluša druge.

Počnite od malih stvari

Iako lečenje svih fobija podrazumeva da se sa njima direktno suočite, sa socijalnom anksioznošću se treba nositi malo umerenije nego sa nekim banalnijim strahovima. Počnite malim koracima, proširujući broj ljudi sa kojima svakodnevno komunicirate. Umesto „dobar dan i doviđenja” sa prodavcem u vašoj radnji prokomentarišite današnji izbor svežeg voća ili aktuelni popust. Podignite pogled i posmatrajte svoju okolinu. Primetićete dosta toga o čemu je moguće neobavezno razgovarati sa komšijama ili prolaznicima. Proširite broj ljudi kojima se javljate na ulici. To su stvari koje ne zahtevaju instant zbližavanje i upoznavanje, što vam u početku može biti naporno, ali je dobra vežba za jačanje socijalnih veština.

Osetite strah i zaboravite predrasude

Umesto da pokušate da potisnete osećanje nelagode koje se javlja u komunikaciji sa ljudima, pokušajte da ga analizirate i rangirate. Prepoznajte situacije kada je naročito izraženo i pokušajte da ustanovite razlog. Ako je u pitanju javno izlaganje poput ispita, dobar način da se taj strah savlada je učenje u poznatoj grupi kolega gde ćete više puta glasno, pred ljudima sličnog nivoa znanja izložiti naučeno. Kvalitetno savladavanje materije, koje je potvrđeno pred poznatim slušaocima, daće vam samopouzdanje da sa mnogo manje straha isto ponovite pred ispitivačem. Isto važi i za održavanje prezentacija, predavanja i izlaganje izveštaja. Nemojte da vas zavara lakoća sa kojom odlični govornici nastupaju pred publikom. Iluzija dobre improvizacije, smirenosti i lagodnosti u izlaganju je uvek rezultat do detalja savladane materije i uvežbanog nastupa. Niko se sa samopouzdanjem ne rađa.

Uključite se

Pažljivo slušajte šta drugi govore i pamtite delove koji vas zainteresuju. Ukoliko se kasnije javi prilika da postavljate pitanja, ili se otvori diskusija, pokušajte da se uključite sa bar jednim pitanjem. Na ovaj način, kažu psiholozi, pomera se fokus sa unutrašnjih ruminacija (šta drugi misle o meni), na spoljašnja iskustva (šta drugi pričaju o sebi). Nastavnici, predavači, govornici, pa i neformalni sagovornici će vam biti zahvalni, jer pitanja znače da ste obratili pažnju na ono što govore i smatrate njihovo izlaganje važnim.

Doterajte se i krenite

Narodna mudrost kaže da odelo ne čini čoveka, ali je činjenica da se bolje osećamo kada uložimo malo napora da lepše izgledamo. Ako uskladite svoju pojavu sa događajem na kojem prisustvujete, i pri tome se u onome što nosite osećate prirodno i slobodno, imaćete više samopouzdanja i manji strah od negativne procene. Takođe, naučite da posmatrate ljude i spoljašnje okruženje. Obratite pažnju na dekor prostorija, frizure, odeću i pokrete ostalih posetilaca. Opažanje spoljašnjeg okruženja odvućiće vam pažnju od unutrašnjih misli i suziti prostor za razvoj panike i negativnih misli.

Ono što je najvažnije u savladavanju socijalne anksioznosti je da uvek, u svakom trenutku, budete svesni da niste usamljeni. Na svakom mestu gde se okupljaju ljudi, u svakoj prilici, postoji dosta onih koji iz nekog razloga osećaju manji ili veći stepen nelagodnosti.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Kritiku lako možemo izbjeći samo ako ništa ne radimo, ne govorimo i ne postojimo.

Aristotel

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |