Budimo ljudi, najvažniji amanet srpskog patrijarha Pavla

11 Sep 2014
3942 pregleda

Na današnji dan, 11. septembra 1914. godine, u slavonskom selu Kućanici rođen je Gojko Stojčević, poglavar Srpske pravoslavne crkve gospodin Pavle, čovek koji je zbog svoje plemenitosti i mudrosti za života zadobio veliko poštovanje i ljubav srpskog naroda.

Budimo ljudi, najvažniji amanet srpskog patrijarha Pavla

Mnogi svedoci vremena u kojem je patrijarh Pavle bio pastir pravoslavlja na ovim prostorima (1990-2009), slažu se da u tim teškim godinama za srpski narod nije postojao niko ko je sa jednakom istrajnošću i verom ukazivao na značaj čovečnog ponašanja, pomirenja i tolerancije.

„Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja.“

Potekao je iz naroda, iz seljačke porodice gde je rano ostao siroče. Razumeo je narod i narod je razumeo njega, jer nikada nije dozvolio da se udalje. Svakog jutra je služio liturgiju u Patrijaršiji, a svako veče u Sabornoj crkvi u Beogradu zajedno sa ostalim sveštenicima. Stariji Beograđani ga se sećaju kako je, uvek sa sobom noseći Sveto pismo i molitvenik, često koristio javni gradski prevoz ili išao pešice u obilazak crkava i manastira u gradu. U narodu su ostale brojne anegdote i sećanja o njegovoj iskrenoj i dubokoj posvećenosti asketskom životu i insistiranju na racionalnom trošenju onoga u čemu jedni oskudevaju, a drugi rasipaju.

„Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi – jer, ljubav je veza savršenstva – kada bi se makar držali principa „što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima“, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja.“

Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 1957. godine gde je svoj život na Kosovu i Metohiji proveo u izgradnji i obnovi pravoslavnih svetinja. Kao episkop je svedočio pred Ujedinjenim nacijama i brojnim državnicima o teškom položaju i stradanju srpskog naroda u tom delu Srbije. Gnev i netrpeljivost je osetio na svojoj koži, trpeći brojne verbalne i fizičke napade, od kojih je najteži bio kada je na autobuskoj stanici u Prizrenu na njega nasrnuo jedan Albanac. I pored svih iskušenja, znao je osuda i osveta nisu ono čemu pravoslavna duša sme i treba da teži.

„Čovek je, pored uma, obdaren i srcem, osećanjem i voljom kao snagom koja može da ostvari ono što um i srce nađu da treba. A osim toga, obdaren je još i slobodom. Čovek može onako kako Bog hoće a može i suprotno. Jer, što kaže naš filozof Boža Knežević, „čovek je biće kome može i Bog da se obraduje, a od koga može i đavo da se postidi“. Vidite koliki je to ogroman razmak! Gde ćemo se naći, zavisi od nas.“

Tokom svog života nije izlazio na političke izbore, niti se mešao u politička pitanja države, sve do 2006. godine kada je pozvao narod da izađe na referendum o novom ustavu Republike Srbije, i kada je i sam izašao da glasa smatrajući da je to pitanje od vitalnog značaja za srpski narod. Iako je izbegavao da se bavi dnevno-političkim temama, poruke koje je izgovarao tokom javnih obraćanja narodu jasno su ukazivale na njegove stavove o najtežim političkim odlukama državnog vrha.

„Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi.“

„Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi.“

„Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo.“

Povodom 100 godina od rođenja Njegove svetosti arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i patrijarha srpskog gospodina Pavla (1914-2009), u Narodnoj biblioteci u Beogradu javnosti je predstavljena njegova jedina materijalna zaostavština, lična biblioteka od 9,000 knjiga. Odabrani eksponati su bili dostupni na izložbi nazvanoj „Govorim, a ćutim“, a nakon toga su vraćeni u konak Manastira Svetog Arhangela Mihalila u Rakovici, gde u dvorištu manastirskog kompleksa po sopstvenoj želji počiva patrijarh srpski Pavle.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru