Branko Radičević - pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa

28 Mar 2015
1045 pregleda

Poštovaoci pisane reči danas odaju počast jednom od najvećih pesnika sa ovih prostora, koji je ostao zapamćen kao rodonačelnik srpske lirske romantike.

Branko Radičević - pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa

U Slavonskom Brodu, 28. marta 1824. godine, rođen je Branko Radičević. Rame uz rame sa Jovanom Jovanovićem Zmajem, ostao je sibol srpskog romantizma. Zajedno sa Đurom Daničićem, bio je najodaniji sledbenik Vukove reforme pravopisa srpskog jezika i uvođenja narodnog jezika u književnost.

Kao poštovalac Vukovih ideja, Branko je napisao alegorično-satiričnu pesmu „Put”, uperenu protiv pseudoklasičarske poezije i starog književnog jezika. U prvom delu pesme, Radičević ismeva najvećeg Vukovog protivnika, Jovana Hadžića, a u drugom delu pesme se veličaju reforme Vuka Karadžića. Svoj talenat za pisanu reč vešto je iskoristio i na sebi svojstven način pisao o životu i smrti, mladosti i prolaznosti.

U njegovim pesmama mogli su se dušom osetiti fruškogorski predeli, veseli dani srpskog đaka, radosno strujanje narodnog života. Prva knjiga pesama pojavila se 1847. godine. Pesme mladosti, ljubavi i rodoljublja pune su vedrine, vitalnosti, vragolanske žudnje za životom. Drugu knjigu izdaje 1851. godine, a treću objavljuje njegov otac posle pesnikove smrti 1862. godine.

Brankova najpoznatija pesma „Đački rastanak”, postala je himna mladosti, jer u njoj vešto odabranim rečima govori o radosnim đačkim danima u Sremskim Karlovcima.

„Oj, Karlovci, mesto moje drago!

K'o detence došao sam amo;

Igra beše jedino mi blago;

Slatko zvah ja med i smokvu samo.

Dete malo - goluždravo tiče -

Dođe tiče, pa se tu naviče;

Ovde, ovde, gde krioce malo

Prvi put se sretno ogledalo;

Iz početka, od grane do grane,

Od drveta jednog do drugoga,

Dok je smelo setiti se strane,

Setiti se neba visokoga,

Dok je moglo krila svoja laka

Nebu dići tamo pod oblaka!

Pod nebo se dig'o ptić i sada;

Al' veseo nije k'o nekada!

Gleda dole, reku, vrelo, luga,

Drva, žbune, gore i vrleti,

Pa mu s' čine do toliko druga,

Do toliko uspomena sveti',

S kima dane prelepo probavi,...”

Sa lirskom pesmom „Kad mlidijah umreti” Branko dobija mesto zvezde srpskog književnog neba. Snažni tonovi elegične tuge, gorak predosećaj rane smrti, sve to se moglo osetiti u njenim redovima. Sa velikom žalošću oprašta se od sveta i života koji je voleo.

„Zbogom žitku, moj prelepi sanče!

Zbogom zoro, zbogom, beli danče!

Zbogom, svete, nekadanji raju.

Ja sad moram drugom ići kraju!

O, da te tako ja ne ljubljah žarko,

Još bih gledo tvoje sunce jarko,

Slušo groma, slušao oluju,

Čudio se tvojemu slavuju,

tvojoj reci i tvojem izvoru,

Mog života vir je na uviru!”

Na rukama Vukove žene Ane, od posledica tuberkuloze, 1853. godine upokojio se Branko Radičević. Počiva na Stražilovu, vrhu Fruške Gore iznad Sremskih Karlovaca. Lepotom pisane reči, Branko i danas predstavlja inspiraciju generacijama zaljubljenim u poeziju.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

2 komentara

 
Dragan, 30 Mar 2015

To je bio pesnik za nezaborav! Sada takvih a ni pribliznih njemu nema! Sada su na cenu druge vrednosti umesto poezije I knjizevnosti!

Odgovori
 
Aleksandra Glavinić, 30 Mar 2015

Slažem se sa Vama. Istina je da tehnologija uzima svoj danak, u svim oblastima umetnosti, tako i kada je reč o poeziji. Ne mogu a da ne primetim, da je danas misao pesnika sve više kritička nasuprot veličanju svega onog što budi one lepe emocije kako kod savremenih pesnika, tako i kod onih koji poeziju vole - ćutanjem. Iskreno se nadam nekim lepšim vremenima koja će iznedriti poetske umetnike, koji će pisanom rečju kao mačem sasecati rub vremena u kojem živimo.

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru