Aida, nenadmašni dragulj Verdijevog stvaralaštva

24 Dec 2016
Autor Tea
1022 pregleda

Prihvativši ponudu egipatskog gospodara Izmael paše da u okviru ceremonija koje su pratile ulazak Egipta na modernu političku scenu komponuje operu, Đuzepe Verdi je u šali napisao jednom svom prijatelju: Komponujem jednu operu za Kairo, ali neću ići da je postavim na scenu jer se bojim da ću tamo ostati mumificiran.

Aida, nenadmašni dragulj Verdijevog stvaralaštva

Pošto nije voleo da piše po porudžbini, Verdi je u početku bio skeptik. Strahujući da ga neće dovoljno inspirisati delo čija je tema istorija starog Egipta, odlučio je da poseti Kairo, grad koji ga je istog trenutka nadahnuo toliko da je partituru Aide iskomponovao za samo četiri meseca i da upravo ona zauzima nezamenljivo mesto u celokupnom njegovom stvaralaštvu.

Dramatizaciju je, po priči francuskog arheologa Eduarda Marijeta Beja, napisao ondašnji direktor opere u Parizu, Kamij di Lokl, a uz kompozitorovu pomoć u stihove je pretočio pevač i novinar, Antonio Gislanconi. Verdi je tražio jasnu scensku reč koja snažno izražava okolnosti i odnose u drami, a koja će ga inspirisati da melodijom pobudi ljudska osećanja i strast, a lepoti tona pomogne u izvođenju koje mora da bude protkano jakim emocijama kao što je bol, radost, ljubav, mržnja, osveta, smrt i prokletstvo.

Kako je Aida nastala u vreme kada je najveći kompozitor zrelog italijanskog belkanta imao 58 godina, u njoj se prepoznaje Verdijeva harmonijska zrelost u kojoj je tanano protkana nit istočnjačke melodije tek toliko da se dočara letnja noć uz obalu Nila. Verujući da mu je to poslednja opera, komponovao je u romantičnom stilu ali sa primetnim elementima antičke tragedije u kojoj etiopska princeza Aida biva rastrzana između dužnosti prema ocu, kralju Amonasri, i ljubavi koju gaji put egipatskog vojskovođe Radamesa u koga je istovremeno zaljubljena i faraonova ćerka Amneris.

Ne znajući da će baš ona postati nenadmašni dragulj svetske muzičke drame, Đuzepe Verdi stvarao je tragičnu priču u četiri čina u kojoj će, osvetoljubivi egipatski faraon i vrhovni sveštenik Ramfis poput Sofoklove Antigone, glavnog junaka zatočiti živog u grobnicu u kojoj će ga već čekati Aida koja se u nju dobrovoljno, krišom ušunjala, čime će se na nesreću Amneris njihov život zauvek ugasiti. Opera se završava potresnim kontrapunktom u kome se od ovozemaljskog sveta opraštaju Aida i Radmes i molitve za mir i spasenje očajne princeze Amneris.

U sklopu inauguracije monumentalnog zdanja Kairske opere, koja se kada je otvorena 1869. po svojoj veličini i grandioznosti mogla meriti sa najvećim operskim kućama u Evropi tog vremena, na današnji dan, 24. decembra 1871. sa velikim uspehom održana je praizvedba Aide.

Kako je to bio kulturni događaj međunarodnih razmera o kome je brujala svetska javnost, samo dva meseca nakon ovog velikog događaja, Aida je doživela i prvu evropsku premijeru u milanskoj Skali, 8. februara 1872, potom u Berlinskoj dvorskoj operi 20. aprila 1874. samo dva dana ranije od premijere u Velikoj operi u Parizu, a onda je krajem aprila iste godine zablistala i u Bečkoj operi. Koliko je od tada imala izvođenja ne može se sa preciznošću reći, ali ono što je sigurno je da se danas ne može zamisliti ozbiljna operska kuća koja na svom repertoaru nema ovo monumentalno Verdijevo delo.

Sintezu ove italijanske operske romantike, čiji se dramski tok razvija na uzbudljivim sukobima ljudskih osećanja, buntova i strasti, a osnov pronalazi u tragičnoj razapetosti između ljubavi i patriotizma, ljubitelji opere mogu da pogledaju u Narodnom pozorištu u Beogradu na čijem se redovnom repertoaru nalazi.

Spektakularno izvođenje Aide je u režiji Ognjena Draganova i koreografiji Konstantina Kostjukova na velikoj sceni premijerno održano 10. aprila 2013. Pod dirigentskom palicom Pitera Leonarda, kroz nezaboravnu potresnu dramu muzičko-scenskog izraza vode vas solisti: Stefan Pavlov, Nataša Jović Trivić, Jasmina Trumbetaš, Janko Sinadinović, Ivan Tomašev i Miodrag D. Jovanović. Za ovu priliku impozantnu egipatsku scenografiju su kreirali Dejan Miladinović i Miraš Vuksanović, a raskošne kostime je osmislila Milanka Berberović.

Iako tipičan predstavnik belkanta, italijanske vokalne tehnike osamnaestog veka u kojoj se posebna pažnja posvećuje lepoti tona, u ovoj Verdijevoj operi orkestar prestaje da bude samo pratnja melodijske linije, već snažno karakteriše likove, jasno opisuje pejzaže i naglašava dramatične momente ne smetajući raspevanoj melodijskoj liniji koja je i dalje glavni nosilac dramske radnje.

Celeste Aida!

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

2 komentara

 
Sopček Đura, 24 Dec 2016

Iako sam kao mlad, svirao džez, potpuni sam analfabeta za ovu vrstu muzike! Iz prostog razloga jer nisam vaspitavan niti školovan u tom smeru... No, i pored toga, često slušajući klasičnu muziku, skoro neizostavno, nameću se pitanja: 1) Šta bi veliki autori ovako grandoiznih dela imali da kažu da su, kojim slučajem, danas živi i da posmatraju npr. ovo izvoeđenje? Da li bi veliki Verdi imao primedbe na scenografiju ili kostimografiju? 2) Kakvo bi autorovo mišljenje bilo o muzičkom izvođenju njihovih zamisli? 3) Zašto se u naše vreme ne rađaju više takvi geniji kao što su bili Verdi, Mocart, Hendl, Hajdn, Betoven, Vivaldi, Vagner, Dvoržak, Paganini, Monteverdi, Girg, Mendelson... 4) Da li su XVII, XVII i XIX vek bili kosmički predodređeni da se u tom periodu ljudske istorije rađaju takvi muzički geniji?

Odgovori
 
Djordje Orijentali, 24 Dec 2016

Pa da to kazu i za knjige, shta tebe briga shta ce ko da ti kaze, jer to je samo njegovo iskustvo, na chije bi potroshio vreme svog zivota, uzalud.

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru