Bah i Vivaldi, jedinstveni dragulji barokne muzike

Autor Tema danaMuzikaKulturaNaš izborNa današnji dan

Na današnji dan, 28. jula napustila su nas dva najznačajnija umetnika kasnog baroknog doba, velikana iz sveta klasične muzike, italijanski kompozitor, virtuoz na violini Antonio Vivaldi (1687-1741) i nemački kompozitor, briljantan pijanista i čembalista, Johan Sebastian Bah (1685-1750) koji su postavili stubove instrumentalnog koncerta, a klasičnu muziku usavršili i popularisali više nego bilo ko od njihovih predhodnika.

Barokna muzika predstavlja period u istoriji klasične muzike, koja je nastala početkom 17. veka, u vreme kada je dosegavši svoj vrhunac renesansa počela da prerasta u manirizam, dok se za kraj ove muzičke epohe uzima godina smrti Johana Sebastijana Baha.

Prema nekim izvorima, reč barok potiče od portugalske reči barocco koja označava veliki biser nepravilnog oblika stvorenog u oboleloj školjki, dok drugi izvori smatraju da je barok ime dobio po izrazu „barokni sudovi”, nastalom 1570. u Italiji, što je u osnovi značilo netačno i besmisleno.

Kao i svaki novi pravac, tako je i ovaj u nastajanju bio neshvaćen i osporavan od konzervativnog dela javnosti, koji suočen sa muzičkim izražajima novog doba, poput solo melodije sa pratnjom, pod pojmom barok karakterišu loš ukus i nepravilnu umetnost u oba slučaja.

Uprkos tome, barok se veoma brzo izborio za svoje mesto u istorijskom i umetničkom smislu, pronikavši u sve tokove života u Evropi, od slikarstva, preko knjijževnosti i pozorišta, do muzike.  

U tom periodu se razvila instrumentalna muzika u kojoj se zvukovi različitih instrumenata prepliću poput ljudskih glasova, kao i novi muzički žanrovi: opera i oratorijum. Orkestri se baziraju na gudačkim i duvačkim instrumentima, dok čembalo i orgulje doživljavaju ekspanziju.

Za baroknu muziku koja obiluje muzičkim ukrasima koji polifoniju stavljaju u prvi plan dok ritam teče sa kontrastima koji jesu nagli, ali bez krešenda, pored Georga Fridriha Hendla, najzaslužniji su Antonio Vivaldi i Johan Sebastijan Bah. 

Antonio Vivaldi rođen je 4. marta 1678. u Veneciji, na dan kada je ovaj grad lagune potresao jak zemljotres, pa se danas metaforično pripoveda o tome da je on već prvog dana života uspeo da bukvalno uzdrma svet.

Johan Sebastijan Bah je rođen 21. marta 1685. u Ajzenahu jednog mirnog dana koji ničim nije nagoveštavao buru koju ovo novorođenče donosi.

Rođeni u siromašnim muzičkim porodicama, od očeva koji su skromno zarađivali, ali ih naučili prve note, čitav život su proveli skromno baveći se muzikom bez ikakvih pretenzija i nade da će ona ikada nešto značajno promeniti u istoriji klasične muzike.    

Dok u istorijatu katedrale Sveti Marko u Veneciji stoji zabeleženo da je u njoj prve note naučio i svirao jedan od najvećih svetskih kompozitora svih vremena, Antonio Vivaldi, crkva Svetog Tome u Lajpcigu danas pripoveda o nastupima u kojima je Bah dirigovao horom ili sedeo za orguljama pored kojih su se nalazili desno duvači i udaraljke, a levo gudači.

U sredinama u kojima su živeli i stvarali, za života su bili popularni, cenjeni, ali i osporavani, a nakon smrti postali ozbiljno zaboravljeni.  

Umrli su na današnji dan, 28. jula, u potpunoj bedi.

Nakon što je rasprodao malo imovine što je imao u Veneciji, Vivaldi se preselio u Beč gde je napušten sahranjen na sirotinjoskom groblju u zajedničkoj bolničkoj grobnici, dok je Bah sahranjen skromno, u crkvi Svetog Jovana u Lajpcigu koja je uništena u Drugom svetskom ratu, a njegova supruga, Ana Magdalena preostaih deset godina života živela od prosidbe ispred crkve Svetog Tome, u kojoj je 200 godina nakon smrti Bah poshumno upokojen.

Prava vrednost Vivaldijevog dela je otkrivena tek 1930, kada je pronađeno više od polovine kompozicija koje je stvorio, a među kojima se nalaze i „Četiri godišnja doba“. Bah je ponovo oživeo zahvaljujući Bramsu i Mendelsonu koji su 1829. organizovali izvođenje „Pasije po Mateju“ a potom je 1850. osnovano Bahovo udruženje koje je imalo za cilj prikupljanje i objavljivanje njegovih dela.

Kada slušam izvođenje Bohove muzike, čitavo moje biće biva potreseno. Tada mi se čini kao da mi ne trebaju uši, oči, ni ostala čula.

Gete

Danas je njihova muzika deo programa muzičkih škola širom sveta jer su, jedan sa željom da postane vrhunski orguljaš, a drugi virtuozni violinista svog vremena, svojoj muzici davali takve violinske i orguljaške melodije koje kombinujući vokalnu i instrumentalnu muziku, svaki na svoj jedinstven način, čine nezaobilazno delo svetske muzičke kulturne baštine.

Umrli su u bedi, ali ostali da žive večno!

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Dobro naučen um ume da se bavi i mišlju koju ne prihvata.

Aristotel

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |