Velike ljubavi velikih ljudi (VI) – Albert Ajnštajn, Mileva Marić i „Teorija pravde”

14 Mar 2013
Autor Tea
11688 pregleda

U mnogim pogledima bili su slični. Oboje su iskusili nacionalne predrasude, on je poticao iz jevrejske, ona iz srpske porodice. Oboje su zbog svojih superiornih umova u školi dobili nadimke:

On – „bidermajer” a Ona „svetica”. Oboje su se često selili radi daljeg školovanja i oboje su bili samotnjaci okupirani naukom. Mogli su da budu idealan par, Mileva Marić i Albert Ajnštajn.

Velike ljubavi velikih ljudi (VI) – Albert Ajnštajn, Mileva Marić i „Teorija pravde”

Upoznali su se na predavanjima, u periodu kada su se oboje trudili da dođu do istog akademskog stepena. Ona je imala 21. a on 17 godina. Niko nije pomišljao da jedna izuzetno ozbiljna, mlada žena, krajnje partijarhalnog vaspitanja, kako je i dolikovalo u to vreme u Vojvodini, može da privuče tako šarmantnog i druželjubivog mladića, kao što je bio Albert.

Prve tri godine su bili samo dobri prijatelji, a onda im se dogodila ljubav.

Mileva je rođena sa deformitetom zbog koga je hramala čitav život. Bila je devojka briljantnog uma, pa je kao takva prva koja je primljena u mušku klasičnu gimnaziju, a nakon toga došavši u Cirih, postala i jedna od prvih žena koje su studirale matematiku u tom muško-naučnom svetu. Bila je izuzetan student. Onda je srela Alberta. U početku su samo razmenjivali misli i zajedno učili u njenoj sobi, na najvišem spratu pansiona „Engelbret“. On je bio impresioniran ne samo njenim intelektom, već i disciplinom i odlučnošću. Obuzeta osećanjima koja ni sama nije razumela, postepeno je umesto svojim, počela je da se kreće njegovim putem i da se bavi njegovim radovima.

Plima emocija koja je u njoj sve više nadolazila pomutila joj je pamet u to doba kada žene nisu bile dobrodošle u naučne ustanove. Radila je završni ispit u sred emocionalne zbrke. Ocene su joj bile prelazne, ali je ispitna komisija odbila da joj izda diplomu iz neobjašnjivog razloga. Iskusila je pristrasnost profesora koji nisu videli budućnost žena u nauci. Ponovo je pokušala da položi diplomski ispit 1901. godine, ali kako se u to vreme rasplamsala njihova ljubav i strast, i kako je na ispit izašla u šestom mesecu trudnoće, trajno je isključena sa Politehnikuma. Otputovala je u Novi Sad da bi roditeljima saopštila sramnu vest. U februaru 1902. godine, Milevin otac Miloš je obavestio Alberta da je dobio ćerku i da je Mileva jedva preživela. Albert nije došao da je poseti, a svoju ćerku Lieserl nikada nije video.

Uprkos svemu, oni su nastavili da se dopisuju. Ajnštajnova pisma su uvek počinjala ljubavničkim cvrkutanjem, a završavala se postavljanjem zadataka koje je Mileva uspešno rešavala. Ovakav način komunikacije doživljavala je kao izazov žene i naučnika. Kao žena je pokleknula, kao naučnik nije. Kako je ona bila njegov pokretački um, zajedno su razvijali naučne teorije. Verujući da nezakonito dete može da ugrozi njegov položaj, uspeo je da je nagovori prvo da privremeno ostavi jedanaestomesečnu ćerku kod roditelja, i dođe kod njega kako bi 6. januara 1903. godine postala gospođa Anjštajn, a potom i da se u septembru iste godine vrati u Novi Sad kako bi Lieserl dala na usvajanje. Bol koji je osećala kada se nakon toga vratila u Bern, nikada je neće napustiti. Sada je imala svoj dom, ali njena ćerka nikada neće biti u njemu, ni sa njom.

Mnogo godina kasnije, u pokušaju da odgonetnu šta se dogodilo sa njihovom ćerkom, osnovani su istraživački timovi i pravljene DNK analize. Sav napor je bio uzaludan. Mileva i Albert su ovu svoju veliku tajnu odneli u grob.

Mileva je ponovo ostala u drugom stanju i Albertu izrodila još dva sina, Hansa i Eduarda. Nastavili su da rade zajedno, u strasnom stvaralačkom naponu. U vreme najvećih otkrića Albert je konačno dobio stalan posao, kao službenik u patentnom uredu u Cirihu, tako da se veći deo dana bavio stvarima koje nisu imale nikakve veze sa teoretskom fizikom. Za to vreme je Mileva sedela kod kuće, gajila sinove i rešavala matematičke probleme, pa su njihove naučne rasprave po njegovom povratku kući trajale do kasno u noć.

Završili su 3 rada „O Braunovom kretanju”, „Fotoelektrični efekat” i „Posebna teorija relativiteta”. U Vojvodini su završili četvrti rad u kome je čuvena jednačina: "energija je jednaka masi pomnoženoj kvadratom brzine svetlosti". Sva četiri rada su objavljena 1905. godine. Jedan od asistenata izdavača “Anala fizike“ rekao je da je Milevino ime stajalo u originalnom dokumentu. Nije objašnjeno zašto ona nije i ostala potpisana kao koautor. Bilo je to vreme u kome se podrazumevalo da svaka žena stoji iza uspešnog muža, čak i onda kada su u pitanju važna naučna otkrića. Kako je po karakteru bila introvertna, tiha i povučena, među njima se dogodila neka vrsta mehanizma pomoću koga je on ne samo preuzimao svu zaslugu za njihove radove i ideje, već ih je i objavljivao samo pod svojim imenom. Nisu očekivali neverovatan uspeh koji će postići i koji će veoma brzo Albertu doneti titulu počasnog doktora univerziteta u Ženevi i profesora univerziteta u Bernu.

Kako je Albert brak sa Milevom doživljavao kao intelektualno partnerstvo, onog momenta kada je postao priznat dogodilo se ono od čega je najviše strepela - nije izdržao pritisak slave. Način na koji se razveo, kao i njegov kasniji odnos prema Milevi i sinovima, govore ne samo o neobičnoj mržnji i osvetoljubivosti supruga prema bivšoj ženi, već i o nekoj vrsti velike traume.

Mileva je potpuno poražena, popustila i fizički i emotivno. Albert joj nije slao novac, pa je držanjem časova matematike sama izdržavala decu. Pošto je Albert na teoriju relaviteta više puta bio nominovan za Nobelovu nagradu, u pregovorima tokom razvoda su se složili da će, ako se to ipak dogodi, Mileva dobiti novac koji joj po tom osnovu pripada. Nagradu je dobio, a kao jedini gest priznanja za njene zasluge, predao joj je novac tajno, da niko ne zna. Mileva je konačno sinovima i sebi obezbedila pristojan život.

Nažalost, Eduard je u gimnaziji počeo je da dobija napade šizofrenije, a usled lečenja elektrošokovima, um mu je trajno bio oštećen, tako da je ostatak života proveo na klinici. Mileva je prodala sve kako bi platila troškove lečenja i do kraja života ih izdržavala davanjem časova. Hans je postao uspešan inženjer, konstruisao je most preko Dunava u Novom Sadu, a kasnije je predavao na Berkeley univerzitetu u Kaliforniji.

Mileva Marić je umrla napuštena 1948. godine. Nikada nije rekla da je koautor naučnih teorija i nikada nije polagala pravo na slavu koju joj je ukrao bivši muž. Njena smrt nije umanjila strah o otkrivanju istine koji je Albert osećao. Ubrzo nakon njene smrti, on je poslao u njenu kuću svoje poverenike koji su „pročešljali” papire i sasvim neovlašćeno uzeli njene lične stvari, između ostalog i deo njihove korespondencije.

Gospođa Mileva Ajnštajn je sahranjena na groblju u Cirihu, gde važi surovo pravilo da se grob preore ukoliko niko ne plati za njegovo izdržavanje 25 godina, što se i dogodilo krajem 1973. godine. Ni sin, ni unuci nisu platili.

Uz veliku pomoć ciriške gradske uprave, 2004. na groblju Nordheim locirani su posmrtni ostaci čuvene fizičarke, grobno polje broj 9, parcela 9357. Na preoranom groblju danas je livada na kojoj je postavljena nadgrobna ploča.

Nakon razvoda, Ajnštajn više nikada nije objavio ni jedan značajan rad.

Teorija relativiteta nam govori da vreme i prostor nisu apsolutni, već da zavise od relativnog kretanja osobe koja vrši merenje i stvari koje ta osoba posmatra. U svetlosti ovog aspekta života Alberta Ajnštajna, čini se da je njegovo „kretanje” kroz život bilo relativno nepošteno, da je odnos i brak sa Milevom posmatrao kroz prizmu interesa, tako da kao rezultat ove njihove zajedničke teorije moramo da postavimo ozbiljno pitanje:

A, gde je tu pravda?

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

7 komentara

 
Danica, 26 Nov 2016

Tu gde je sahranjen Crnjanski stoji jako malo obelezje(gotovo nevidljivo),a na isto grobno mesto sahranjna je jos jedna muska osoba.Sramota!!!

Odgovori
 
Danica, 26 Nov 2016

Ajnstajn nakon razvoda braka nije objavio ni jedan znacajan rad.Zasto? Zato sto je iskoristio,prisvojio sva znanja Mileve Maric u Teoriji relativiteta. Nema Mileve,nema ni jednog znacajnog rada..

Odgovori
 
Mitar Boroja, 08 Jan 2017

Gospodo, zasto se Milevinom imenu. poslije zvanicnog razvoda sa Ajnstajnom, pripisuje prezime Ajnstaj kad je njezino djevojacko prezime Maric. Prema tome Mileva nije menjala svoje prezime posle razvoda i licno smatram da je Mileva Maric najpostenije, a istine radi, bolje bi bilo Albertu pripisati Maric Nego Milevi Ajnstajn. Mitar

Odgovori
 
Mladen, 14 Sep 2017

einstein je bio najobicniji kriminalac. Tukao je Milevu redovito. Dva puta je zvala policiju i ostali su izvjestaji u tisini, da nitko ne zna. Ono sto svi presucuju je Milevina njezna, zenska osveta. Ostavila je greske u matematici sto ce konacno doci glave nezasluzenoj slavi tog nesposobnog hohstaplera i nasilnika. Milorad Pavkovic, naucnik iz Vince je napisao knjigu o svim greskama u einsteinovim promasenim i sludjenm teorijama. Cuveni svedski matematicar Clijs Johnson je definirao teorije relativiteta kao cisto matematicki problem i unistio je sve premise sto je einstein postavio. Svjetski poznati matematicar Stavroulakis, profesor na Sorbonni, jos je u 1970 razbio teoriju relativiteta u sitne komadice. Zasto nitko o tome ne uci studente uskolama i na fakultetima? Australski doktoralni kandidat Stephen Crowthers je izgubio doktorat nakon sto je u toku svog istrazivackog rada otkrio nepremostive teskoce u teoriji relativiteta i napisao nekoliko papira detaljno analizirajuci sve sto je krivo sa matematicke strane u einsteinovim nebuloznim teorijama. A nitko ne govori ni o tome da je Eddington, cije su zamagljene i oblacne slike Venere proglasene za dokaz einsteinovih teorija, takodjer zavrsio karijeu kad je rekao da nije dokazao nikakvu teoriju relativiteta i da je se objasnjivo kros zakone optike. Proveo je zivot u borbi da prezivi i ulizuje se cionistickim nasilnicima sto su mu oteli uspjesnu kariejru samo zato sto je negirao bilo kakav dokaz nebuloze einsteina. Glup kakav je bio, einstein nije vidio da mu je Mileva, vanserijski matematicar, stavila pred nos. Mileva nije pravila greske. Mileva je namjerno stavljala greske jer je znala da je einstein preglup da ih uoci. MIlevino mjesto u povjesti je zagarantirano. Mileva je genije. Ja sam iz Hrvatske, ali osjecam ogroman ponos i postovanje za Milevu.

Odgovori
 
Mitar Boroja, 02 Feb 2019

Poštovani,Mileva Marić je jedna od Srpkinja koja je prežvjela gogotu u belome svetu. Bilo kao bilo, ali najveći je greh njenom imenu pripisivati prezime Ajnštajn, posle zaničnog razvoda. Bolje bi bilo Albertu pripisati prezime Marić. rof.dr Mitar Boroja

Odgovori
 
Mitar Boroja, 23 Dec 2019

Poštovani, znamo da je Mileva bila sahranjena na Ciriškom groblju pored Katerie Jovanović ispod Pančićevih omorika. Istog časa kad je istekla uplata grobnog mesta, precizni Švicarci, su njene posmrtne ostatke izmestili izvan groblja i u raku sahranili još neka tela beskućnika. Kad su Srpski fizičari poveli polemiku, oni su sa pravoslavnim sveštenicima obeležili mesto sahrane. Pitam Vas: Zašto ne dozvole da se posmrtni ostaci Mileve Mrić ne prenesu u Srbiju? Prof dr Mitar Boroja

Odgovori
 
Mitar Boroja, 23 Dec 2019

МИТАР БОРОЈА ЕП О МИЛЕВИ МАРИЋ Бјелајце, 2011. Мр. Митар Бороја, проф. ЕП О МИЛЕВИ МАРИЋ Издавач: Технички уредник: Рецензенти: Лектура: Штампа: Тираж: Заједница Албертових, базирана на толиким супротностима, била је за научна остварења веома срећно склопљена. Десанка Ђурић - Трбуховић МИЛЕВА МАРИЋ (1875 – 1948) прва српска физичарка Покољења дјела суде што је чије дају всјема. Алберт и Милева, године 1896. Нас двоје само само једна стејна. Милева Реч аутора Година, 2015. била је јубиларна 140. годишњица рођења Милеве Марић. Што био је повод да се, на неки посебан начин, материјал који је скупљан годинама обради и да се обрати пажња на целокупан - ренесансно широк и разноврстан - Милевин опус. Да се прикаже њезин рад као физичара и математичара, да се анализира њезино књижевно стваралаштво, преко њезиних дописа највише јер су многи рукописи стручних радова уништени, а све то у одговарајућем социоисторијском и културно-цивилизацијском контексту. Оставштина у САД пренета у Беркл нестала је. У том граду, њезин старији син, бавио се професијом машинства. Пред читаоцима је књига под радним називом Еп о Милеви Марић, као покушај да се сачува успомена на Милеву Марић и да се ода дужна почаст и признање за све оно што је учинила у свом натчоветски тешком животу. После осам година брака Михаил (Милоша) и Марије Марић, рођене Ружић, родила им се, у Тителу, у Ружићевој кући, кћи Милева, на Светог Николу, дана 19. децембра 1875. године. Крстио ју је исти парох тителске Православне источне српске цркве који је крстио њену мајку и венчао родитеље – Атанасије Поповић, парах тителски. Девојчица је рођена са деформацијом кука. Тај поремећеј, у то доба, није се могао лако отклонити и тако је она хрома остала до краја живота. Детињство је провелла у Тителу, уз баку са мајчине стране, и уз реку Тису, као дјечију љубимицу. Сатима би Тису посматрала, на свој начин са њом би причала, пратила је све њене промене, питала се, куда вода иде? Кад је бака зове са обале, тад Милева до тавана оде око звона поставља играчке, а кроз прозор гледа у даљину, кроз познату Панонску равницу, коју је целог живота носила у срцу. Милевино школовање било је одисеја кроз школски систем деветнаестог вијека, у којем права и могућности за школовање дјевојчица и дјечака нису била изједначена. Марљивим учењем, жељом и борбом да научи и студира физику и математику, упркос свим препрекама импресивно је рушила све законске и обичајне препреке. Била је удата за Алберта Ајнштајна и са њим је стекла троје дјеце. Живјела је комбинујући љубав према породици, науци и музици. Рецензенти овога текста не могу да приме одговорност за евентуалне грешке и недостатке. Сматрам, да је то сасвим нормално да се, у вези са овом материјом узму у обзир рецензије проф др Драге Тешановића и проф. Цвијана Јовановића. Надам се, драги читаоци, да ће вам ова књига, уз раније напомене, бити од користи и да ће ваше примједбе такође нама користити у сљедећим издањима. Са Тетеом је страшно! Милева Марић Мало је људи који осјећају срцем! Ајнштајн Каже се да народ који своје великане не поштује, није их ни достојан! 1. Гусле моје, стара даворијо, 2. јесам ли вам синоћ говорио 3. да без мене прело не правите, 4. а ви, гусле, опет погрешисте, 5. и без мене прело направиште. 6. О Ајнштајну ви сте запјевале, 7. а Милеву нисте спомињалие. 8. Релативност ви сте опјевале 9. спомињале Лоренца и Маха, 10. Галилеја и Енглеза Њутна, 11. све законе старе механике, 12. инерције и кривине разне, 13. ваше пјесме све су безобразне. 14. О Алберту цјелу ноћ пјевали 15. А Милеву нисте спомињали. 16. У хиљасу и осмој стотини, 17. седамдесет и петој години, 18. деветн´естог децембра мјесеца, 19. на Никољдан прије зоре ране, 20. у Тителу у Бачкој равници, 21. у богатој православној кући, 22. даровитој у сваком погледу, 23. у Ружића кући од старина, 24. родила се лијепа дjевојчица 25. на весеље Михаила Марића 26. и његове супруге Марије. 27. Обоје су вјере православне, 28. крстили су дијете у Тителу, 29. у тителској православној цркви, 30. добро знаној у Бачкој равници, 31. по имену Успенија пресвете 32. Богород`це српске православне 33. православне Панонске низије. 34. Крстио је, миропомазао, 35. и Милева име јој је дао 36. из Титела парох Поповићу 37. који њену мајку је крстио 38. и венчaо њене родитеље. 39. Као њезин дједа име има, 40. Антанасије старо православно. 41. Михаило родом је из Каћа, 42. породице познате Марића, 43. Футошки је купус узгајала, 44. паорским је животом живјела. 45. Михаило кад је војник био, 46. војно лице рођено у Каћу, 47. у војнима папирима пише, 48. Милошом је њега војска звала 49. и тако му стварно име дала. 50. Као Милош на Косову пољу, 51. Он је стајо у вјничком строју. 52. Да ли зато, што је Милош био 53. ил` је неког Tурчина убио. 54. Војно име Милош је добио, 55. то је име сину наменио, 56. с тим именом у брак је ступио 57. и Марију Ружић оженио. 58. У хиљаду и осмој стотини, 59. а шездесет и седмој години. 60. Осам годин`, у браку су били 61. и тек тада Милеву добили,. 62. Да је била дијете мушког рода, 63. Милош би јој родно име било, 64. Што је отац давно наумио. 65. Њена бака са мајчине стране 66. водила је бригу о Милеви 67. док је расла у равном Тителу. 68. Дјевојчица кад је проходала 69. на лијеву ногу је храмала - 70. урођено ишчашење кука. 71. Носили је многим докторима, 72. ал за кука није било лијека, 73. остала је хрома довијека. 74. Била лепа и увек привлачна, 75. носила је печат необичне 76. и озбиљне мале дјевојчице 77. која се је знала радовати, 78. на свој начин видно туговати. 79. Равна Бачка далеки видици, 80. бистра Тиса крај самог салаша, 81. остала је ко´ свједок времена, 82. неповратно тихо пролазила 83. кроз зелено море шаренила 84. житних поља и цветних ливада. 85. Кроз ледене врбе и снегове, 86. испод леда и белога снега 87. годишња је доба не мјењаше, 88. него само кише и вјетрови, 89. из корита излазила мутна, 90. плавила је обале и жита. 91. Милева је све то посматрала, 92. на свој начин утиске слагала 93. у великој трави маскирана 94. Оаза је за Милеву била 95. у оази плодне Паноније, 96. Тису воду увек посматрала, 97. за Милеву идилична била, 98. дјечју машту код ње разбуктала, 99. док се мајка због тог секирала 100. и Милеву често дозивала,. 101. у дворишту на оку држала, 102. Милева се као пауница 103. по дворишту тако поносила, 104. по дворишту мирисала цвеће 105. пењала се на мање дрвеће, 106. јурила је кокошке по трави 107. и бројала пилиће на прсте. 108. Мезимицу отац прозва Мица, 109. волела је да слуша музику 110. и да игра у ритму музике 111. и све звуке да испрати гласом. 112. Кад је отац војску напустио 113. и у Сремску Митровицу пош`о 114. у цивилној служби запослио, 115. Милева је остала у Каћу 116. и за оцом много је патила. 117. Повукала се у дечије снове, 118. на тавану време проводила 119. поред звона играчке ставила 120. и кроз прозор свијет је посматрала, 121. изван ока све је непознато, 122. за Милеву није постојало, 123. шта је било, било релативно. 124. Кад је отац једном предложио 125. да би са њом у Срем отишао, 126. Милеви је било несхватљиво 127. да би могла живјет без Шајкаша, 128. али отац рече, привремено 129. и да иде до града у Срему 130. и да неће живјети у њему 131. него само да иде у школу 132. да научи читат` и писати 133. и у Тител да ће се вретити 134. ако воли у Каћу живјети. 135. Највеће су школе у том граду, 136. а и град је највећи у Срему 137. и зове се Сремска Митровица 138. Митровица стари град у Срему, 139. милина је живјети у њему. 140. на темељу стари` је градова 141. спомиње се на почетку ере 142. у вихору буна и ратова, 143. а најчешће Лира и Панона. 144. У хиљаду и осмој стотини 145. осамдесет и другој години, 146. Милева је у школу кренула, 147. школовање своје започела, 148. примјерно је владаље имала, 149. одлична је ученица била, 150. егзактне је науке волила, 151. физици је пажњу посветила 152. рачунске је радње најволила, 153. све задатке брзо решавала, 154. учитељу решења давала. 155. Учитељ је Милеву волио 156. и овако оцу говорио: 157. „То је рједак феномен детета, 158. Пазите је да се не упусти!“ 159. Отац јој је 'вако говорио: 160. „Док имате воље, ви учите, 161. учитеље ја познават нећу...“ 162. Милеви је то на уму било 163. и на уму стално је носила 164. да од оца ургирања нема, 165. а болест је своје учинила 166. да од Бога ни помоћи нема, 167. обичаји двадесетог вијека 168. да се женско дијете не школуе 169. Милеви је отежало муке. 170. Кад је први разред завршила, 171. сестру Зорку она је добила. 172. Кад је други разред завршила 173. и брата је Милева добила. Брат и сестре: Зорка, Милева и Милош 174. Очева се жеља испунила, 175. Марија је сина му родила, 176. свој надимак Милош је пренио 177. и Милош је сину име дао. 178. Кад је трећи разред уписала 179. у Руму се она преселила 180. И у Руми нижу завршила. 181. Гимназију у Шабцу настави 182. и одличним успјехом заврши. 183. Предана је сва науци била, 184. са примерним владањем у школи, 185. Способна је и упорна била 186. све петице редом је добила 187. сва су врата била отворена, 188. повјерење другара имала, 189. професоре своје поштовала, 190. мистерију живота и смрти 191. тежила је да научно сазна, 192. рачунским је путем путовала 193. универзум цео да упозна 194. да л' у њему још живота има, 195. њемачки је добро говорила, 196. француски је језик научила, 197. солидно је на клавир свирала. 198. Милева је тамбурицу знала 199. и бећарске песме је свирала 200. и другаре праве упознала. 201. Са Ружицом Дражић се дужила 202. заједно су матуру спремале 203. за далеки свијет се припремале 204. да би дошле до извора знања 205. снажан отпор њене околине, 206. предрасуде онога времена 207. појачаше жеље за туђином 208. и за нова рачунска сазнања. Девојке: Милева, Милана и Ружица 209. Милева се за Цирих одлучи 210. У хиљаду и осмој стотини 211. деведесет и шестој години. 212. До Цириха града и државе 213. старог града препуног фонтана, 214. новчанога центра цијелог свијета. 215. За пријемни испит се спремала 216. и у Берну Вишу завршила 217. да би могла студије наставит`. 218. У октобру текуће године 219. пријемни је испит положила, 220. пријемни је тежак испит био. 221. Иако је испит положила 222. до индекса било је тешкоћа. 223. Студије је својен започела, 224. започела студије медицине 225. без индекса редовна је била, 226. убрзо је тај смер напустила 227. па је „мушку“ науку узела 228. и технику учити почела. 229. Физику је највише вољела 230. и огледе многе изводила. 231. Професор је Вебер примијетио, 232. неприлике многе је правио, 233. на питања дрско одговаро 234. вероватно, многа није знао. 235. У души је све Србе мрзио 236. Теслине је струје предавао, 237. име Тесла није спомињао, 238. са струјама Србе је убиј´о 239. а Теслине нису хтјеле Србе. 240. Јединица магнетнога поља 241. носи име нашега генија, Апоен од сто динара 242. српске паре носе апоене 243. и погрешно Теслу дефинишу 244. и данас се чини велк´а грешка, 245. пореди се Вебер као Тесла. 246. Милева је даровита била, 247. Небеску је физику учила, 248. астрономске науке пратила, 249. пратила их рачунским радњама, 250. резултате није објавила, 251. небеску је механику знала, 252. професора често је питала 253. професора Алфреда Волфера 254. шта небеска тела стално тјера? 255. Професор је рекао у шали 256. да се Њутну мора обратити. 257. Преседан је она направила, 258. као пета жена је примљена 259. на Савезној техници у Грацу 260. као први студент женског рода, 261. српског рода и свога порода, 262. брдовитог Балкана и краја 263. и обала плавога Дунава, 264. на катедри техничких наука. 265. у Цириху Немачког подручја. 266. У групи је најстарија била, 267. а најмлађег Ајнштајна волила, 268. у којем је видјела генија, 269. у његову сену утонула 270. сио живот у сенци живјела. 271. Три и по су година разлике 272. ал' године дају и прилике. Алберт Ајнштајн у шали 273. Бараба је Алберт увек био 274. седамнаест година имао 275. на Милеву око је бацио, 276. све су вежбе заједно радили, 277. резултате стално поредили, 278. Милевини увек бољи били. 279. У Цирих је дошла и Ружица 280. другарство је још јаче постало 281. и до краја живота остало. 282. У хиљаду и осмој стотини, 283. осамдесет деветој години, Аклберт Ајнштајн 284. Алберт Ајнштајн у Улму се роди 285. мали градић у јужној Немачкој, 286. на обали бистрога Дунава, 287. што Ајнштајна са Милевом спаја. 288. Отац Херман пресретан је био 289. и Ајнштајн је име сину дао, 290. једна стена темељ породице, 291. породице јеврејског порјекла. 292. Паулина с` именом се сложи, 293. породица Кох је подржава. 294. Рођен дан је први прославио 295. у Минхену граду на обали, 296. на обали бистре ријеке Изар 297. где су отац и ујак имали 298. предузеће за електро-справе. 299. Кад наврши две и по године 300. сестру Мају Ајнштајн је добио. 301. Кад му отац бусолу поклони 302. у науку прозор му отвори. 303. Отац Хернам говору га учи, 304. Паулина музици усмери, 305. Виолину прву му набави, 306. а стиц Јакоб рачунат научи. 307. Католичку школу је учио, 308. у редовном року завршио, 309. испољаво жељу за науком 310. и неслогу школским програмима 311. и односу својих учитеља 312. прама сваком ученику школе. 313. Гимназију редовно упис'о 314. коју никад није завршио. 315. Непознато икс када би тражио 316. стриц би рек'о да је то познато, 317. само треба да се израчуна. 318. Ајнштајн вели како није исто, 319. једном пет а други пут десет, 320. једно икс а два резултата, 321. различити по броју и мери. 322. Стриц му вели да је к'о у лову, 323. ловац чека па шта му наиђе, 324. свака дивљач за њега је икс, 325. ти рачунај па који број буде, 326. сваки број може бити икс. 327. Професор му често говорио: 328. „Од Вас никад ништа бити неће... 329. Дисциплину квариш у разреду 330. Мислим да је добра ти идеја 331. да напустиш школу и Њемачку...“ 332. Послушао Алберт професоре, 333. гимназију Луитполд напусти, 334. без матуре и задњег испита 335. и одлази својој породици, 336. у Павију, `Талијанском граду, 337. у северном делу Италије 338. избјегличког града са Балкана 339. и крунисања многих краљева. 340. Италију јако заволио 341. али школу није наставио. 342. У хиљаду и осмој стотини, 343. деведесет и петој години, 344. Алберт стиже до Цириха града 345. да упише студије технике. 346. На пријемном Алберт прош'о није, 347. па је средњу школу наставио, 348. наставио у граду Арау 349. којег ријека само са два слова 350. на сјеверни и јужни град дјели, 351. рјека Ар га на два дјела дјели, 352. Наполеон тај град је волио, 353. престолницом њега прогласио 354. тога дјела сјеверне Швајцарске. 355. У том граду јаке школе биле 356. и Ајнштајна радо су примиле. 357. У Савезној школи добро знаној 358. и модерно добро опремљеној. 359. Ту је своје знање попунио 360. у Минхену што је пропустио 361. и матурски испит одбранио. 362. Родитељи селе у Милано, 363. матерјални проблеми насташе, 364. школовати Алберта не могу. 365. Једна тетка из Ђенове града 366. школовање Алберту обећа 367. и Алберт се врати до Цириха 368. и настави науке технике 369. са Милевом на истом одсеку. 370. Разговоре празне је волио, 371. волио је игре и забаву, 372. виолином све је очарао 373. и о њему често је писано 374. да је био мајстор виолине. 375. Студије је зато напустио 376. Милева је упорно радила 377. и Ајнштајну увек помагала. 378. Милеви се сва Швајцарска смучила, 379. напустила и Цирих и школу, 380. па одлази до старе Њемачке, 381. да упише школу у Њемачкој 382. у староме граду Хајделбергу. 383. Разлог овог љенога „бјежања“ 384. како је то Алберт називао, 385. остао је вјечно неразјашњен 386. Милева је често говорила 387. због физике да је то радила. 388. Осећања била су јој јака, 389. даљина их није избледила, 390. ни годину није издржала 391. у Швајцерску она се вратила. 392. Расчупана Ајнштајна је нашла, 393. отуђеног од сваког колеге, 394. и не жели да се дружи с њима. 395. Ватра му је лулу нагорјела, 396. а до пола била изгрижена. 397. Виолина у облаку дима, 398. ситно цичи као да јауче. 399. Сад Милева науку прихвати 400. и Алберта више контролише 401. да испите полаже по реду 402. и дипломски да би припремио. 403. Милева је активнија била 404. и у марту испит припремила, 405. професору Веберу предала. 406. Цијело љето Алберт је учио 407. и на Светог Илију завршио, 408. у хиљаду деветој стотини 409. 410. и докторски испит одбранио. 411. Све колеге одмах пос'о нађу 412. али Алберт посао не нађе. 413. Тетка паре престала да шаље, 414. Алберт иде код оца и мајке 415. у Милано да их обрадује, 416. родитељи све су разумјели 417. за Милеву они нису били, 418. а о браку неће ни да чују, 419. јер Јеврејка она није била 420. а четири године старија, 421. све радише да га натерају 422. да с Милевом везу он оконча. 423. У кревету Алберт писмо пише, 424. добио сам твоје писмо, Мици, 425. и из писма ја сам разумио 426. да би могла допасти другоме 427. било оцу или мојој мајци 428. немој о том размишљати, душо, 429. сва сам писма примио на време, 430. увек пиши срце нек налаже, 431. писмо нико задржати неће 432. због љубави моје према теби. 433. Родитељи моји забринути, 434. родитељи мене оплакују, 435. горке сузе моја мама лије, 436. они мисле да ти ниси здрава. 437. То је, драга, да човек полуди, 438. обоје су очајни због мене, 439. као да сам починио злочин, 440. жао ми је што те не познају. 441. Они мисле да сам оманђијан 442. овај одмор тежак ми је умор, 443. има ствари горих од истине. 444. Све је ово горе од невоље 445. која може човека да снађе 446. на његовом животноме путу. 447. У овоме људскоме кошмару 448. моје мисли теби уперене 449. једине ме држе у животу. 450. Једина си нада у животу, 451. моја драга највернија душо, 452. хвала Богу што је август прош'о. 453. Кад се Алберт вратио у Цирух, 454. швајцарско је уз'о држављанство. 455. Посла нема а беда се спрема 456. сваког дана само очајање, 457. од Милеве самопоуздање, 458. да новине у физици траже, 459. заједно су физику учили. 460. Милева је теме предлагала 461. простор-време Алберт проучава, 462. статистичке законе у гасу, 463. фотоефект и сунчеве зраке, 464. и радове шаље на све стране. 465. Пет радова Ајнштајн је послао 466. који чине основ за физику, 467. савремену физику и знање, 468. и научни преокрет изврши 469. који нико учинио није 470. Биографи и наши и страни 471. Милевину личност поштовали, 472. улогу су њену превиђали 473. у животу славнога Ајнштајна. 474. по њима је сам` посматрач била 475. домаћица и децу гајила. 476. По другима, „планетарни гениј“. 477. Било како, њој је било тешко. 478. Алберт себи ништа не да рећи, 479. мисли да је научник највећи, 480. сав рашчупан улицама лута, 481. виолином за пиће избија. 482. Милева га даље подржава 483. у његове успјехе сигурна, 484. само треба још доста времена. 485. Овако је често говорила: 486. „Мој Алберт је физичар постао 487. потпуно се науци предао 488. све што тврди, може да докаже“. 489. Кад је пост'о грађанин Цириха 490. одмах му се указа прилика 491. за помоћног учитеља школе. 492. Винтернету у техничкој школи 493. убрзо је пос'о напустио 494. у приватној школи запослио 495. и убрзо отказ је добио. 496. Са Вебером све више затеже, 497. одриче се дипломе и рада. 498. То Милеву јако изнервира 499. па одлсзи до Новога Сада. 500. Другарици Хелени исприча 501. да јој Вебер неће да потпише 502. да је школу она завршила. 503. Вебер мени овако говори, 504. да за жене и није техника 505. него само увјерење даје 506. да би могла да учим и даље. 507. То је мени судба одредила 508. без дипломе да живим до гроба 509. и да живим као мученица, 510. цео живот да сам ученица. 511. Док Сколодовској све награде дају Марија Кири-Склодовски 512. и она је са мужем радила 513. на мушкима наукама тада, 514. на физици и радиохемији, 515. Са Пијером Кири у Паризу 516. Нобелову награду добила. Родна кућа Марије Кири у Саланшу (Пољска) 517. Са Анријом Бекерелом знаним 518. открила је нове елементе 519. полонијум један је назвала, 520. и другу је награду добила, 521. две награде Нобела добила 522. у целом се свету прославила 523. иако је жена она била. 524. Та награда и јесте њихова 525. никада је Србин добит неће 526. тестаментом то је одређено! Марија Кири и Алберт Ајнштајн 527. Милеву је Алберт послушао 528. и у Бечу посао тражио 529. ал' га никад није ни добио. 530. Њихов живот све тежи постаје 531. јер Милеви отац отказује 532. било коју материјалну помоћ 533. Сад Милева у Србији тражи 534. било који пос'о у просвети 535. бар њемачки језик да предају. 536. Пусте жеље остале су пусте, 537. за докторе радног места нема, 538. у Србији никад није било, 539. о Србима када се радило. 540. Сад се јави отац од Марсела, 541. од Марсела Ајншајновог друга, 542. за техничког експерта поставља 543. треће класе патентног завода 544. у Савезном заводу у Берну Брачни пар: Милева и Алберт у Берну 545. Тај је пос'о Ајнштајн прихватио 546. и у послу добро сналазио, 547. радно место светим местом звао, 548. а посао обућарским радом. 549. И Милеву у Берн је позвао 550. Милева се Алберту придружи, 551. венчање је био заказао, 552. заказао на Српску Бадњицу 553. да би Божић у браку славили. Прачни пар Ајнштајн 554. Заједнички добри пријатељи 555. кумови су на венчању били, 556. по имену Конрад и Соловин 557. Милева је домаћица била, 558. дом по своме укусу спремила, 559. гостољубив дом је направила, 560. пријатеље многе угостила, 561. гостопримством сваког дочекала, 562. дочекала све паметне главе, 563. угостила праве музичаре. 564. Када би јој гости додијали, 565. студенте је на стан узимала 566. да би Ајнштај у миру радио. 567. Један од њих Светозар се звао 568. син је био Владимира знана, 569. Варићака из Загреба града, 570. пријатеља Алберта Ајнштајна. 571. Лички кајмак он је доносио 572. и Алберт се њиме поносио. 573. Милева је необична била, 574. све послове сама је радила. 575. Са Ајнштајном троје деце стекла. 576. Првог маја двадесетог вјека 577. Ајнштај позва Милеву на излет, 578. на језеро Комо на граници, 579. на граници према Италији. 580. Још у браку они нису били, 581. неколико дана су провели, 582. за Милеву то су кобни дани, 583. у другоме стању је остала. 584. Прво дете Милева родила 585. родила је на Светога Саву, 586. рођење је за све била тајна, 587. једино су родитељи знали 588. и тајну су цио вјек чували. 589. Родила је лепу девојчицу, 590. Лисерли јој име Ајнштајн даје, 591. ил' Љубица српски преведено, 592. а од миља Лиза су је звали. 593. Са Љубицом шта се догодило, 594. девојчицом која је нестала, 595. ни до данас није се сазнало, 596. вјероватно била усвојена, 597. шарлах болу тешку боловала. 598. Албарт пише Милеви из Берна, 599. жао ми је због наше Лизерли 600. да јој болест не остави трага, 601. само да је шарлах болест прође, 602. да папири буду потписани, 603. да би Лиза без проблема била. 604. Већ су прошле три и по недеље 605. како си ти мужа оставила, 606. све су ствари добро сачуване, 607. брзо ћеш их моћи поспремити. 608. Деценија још је једна прошла, 609. сина Ханса Алберту родила, Милева са сином Хансом 610. од миља су њега Буја звали, 611. за примјер је ученик постао, 612. све судове сам је доносио, 613. промишљено одговоре дав´о, 614. од циљева није одустај'о, 615. Алберт никад сретни није био 616. као Ханса када је добио. 617. Научни су радови кренули, 618. у Лајпцигу одмах објављени, 619. светску славу Алберту донијели 620. плодни били једно кратко доба, 621. кратко доба његовог живота. 622. Алтер его – његова Милева 623. све рачунске проблеме решава. 624. Ајнштајнове белешке гледала, 625. до по ноћи листове листала, 626. Рукописи брзо су нестали 627. да се не би аутори знали. 628. Ајнштајну су били приписани. 629. Све радове Милева прегледа, 630. рецензира и грешке открива. 631. Све рачунски она провјерава 632. и кад каже велико је дјело, 633. оно може у штампу да иде 634. али своје име не спомиње. 635. Сада иду до Новога Сада 636. да посјете Шајкаш и родбину, 637. да упозна родбину са зетом, 638. Мацини су зета упознали 639. и унуку јако радовали. Брачни пар Ајнштајн са сином Хансом (1904) 640. Милева се хвали радовима 641. Посетили Тител и Ружиће 642. и у Каћу Мицине Мариће. 643. У Нови Сад кад су одлазили, 644. Марићеву кућу посетили 645. насред Трга Марије Трандафиле, 646. У Новоме Саду на Дунаву. 647. Мали Ханс је Дунав посматрао 648. и на њему свој мост је видио. 649. Нашим зетом сви су њега звали 650. леп утисак, мирис Паноније, 651. Албертови носе са поносом. 652. Сада раде на термо-техници. 653. Професор је Ленард објаснио 654. растојања и средње брзине, 655. молекуле на њеноме путу, 656. на њеноме путу у простору, 657. у простору при датом времену. 658. Брауново кретање га мучи, 659. теорије топлоте проучи, 660. динамика тела у простору 661. у простору а и у времену, 662. релативност њиховог кретања. 663. Ајнштај нову теорију даје 664. Милева је од срца признаје 665. и рачунске темеље постави 666. и научне радове објави, 667. све радове Ајнштајн потписује, 668. Милевино име не спомиње. 669. Сад је Ајнштај свима био познат 670. био познат и у свету признат 671. Професорку физичких наука 672. од рођења пратила је мука, 673. храмала је физику учила, 674. цео живот она је провела 675. сјетујући Алберта Ајнштајна. 676. Физичарка прва српска била 677. Милена је ` вако говорила: 678. „Брзина се светлости не мења 679. без разлике брзине система. 680. независно од кога долази 681. да л' од звезде ил' од наше свјеће, 682. једино је она апсолутна 683. док се врјеме у систему мења, 684. није исто у свим системима 685. и дужина некога предмета 686. зависна је како оно лета. 687. Размотримо ова два случаја 688. релативних брзина кретања, 689. два система разније брзина, 690. један спорији други много бржи. 691. У односу једног на другога 692. једино се светлост тако влада 693. да разлика не утиче тада. 694. На брзину кретања светлодти. 695. Док дужина није увек иста 696. ни у једном њезином мерилу 697. и у једном и другом систему. 698. И време се у њима промјене 699. па старење у оба системе 700. није исто него различито, 701. У бржему стари се спорије, 702. а и тјело бива масовније“. 703. У шали је Ајнштајн говорио: 704. „Кад почеше моју теорију 705. да обраде рачунским радњама 706. виш` је ни ја разумјет не могу, 707. они тврде, а ја у то сумњам, 708. око појма кретања етера 709. простиирање светлости кроз тјела 710. кроз прозирна тјела и етера. 711. раздвајања етра – материје 712. релативног стања у физици“. 713. Кад је стиг`о из Новога Сада, 714. један рад је у штампу послао 715. и у њему славну једначину, 716. по његовом имену познату, 717. у физици раније описану. 718. Потенцијална енергија тјела 719. једнакака је производу масе 720. и квадрата њезине брзине, 721. а кад квадрат његове брзине, 722. пређе пола светлосне брзине 723. физичка се величина мења 724. релативно постаје мерљиво. Ајнштајнова формула 725. То је Ајнштајн мудро проучио 726. и брзину са ц (с) биљежио, 727. енергију и масу повез`о, 728. са константном брзином свјетлости. 729. Енергију ствар`о је од масе, 730. нуклеарну данас добро знану. 731. У хиљаду деветој стотини 732. и у првој десетој години, 733. другог сина Милева родила 734. и Едвард му име наумила. 735. Од миља су њега Тети звали, 736. нестабилно здравље је имао, 737. заушњаци њега су болили 738. и цијелу главу заробили, 739. депресију сваку је имао 740. и пометњу у дечијој души, 741. што прочита одмах и упамти, 742. чињенице није повезивао 743. већ дословно све је рецитов`о. 744. Поштујући свог мужа и децу 745. сад се више кући посветила, 746. Ајнштајнове радове ценила, 747. срцем, умом и снагом бранила, 748. предавања његова слушала 749. и примједбе увек му давала. 750. Када су се у Цирих вратили Милева и Алберт у Цириху 1911. године 751. Милева је најсрећнија била. 752. Остала је верна му до смрти, 753. позоришта радо посјећала 754. с предавања Алберта чекала 755. и сендвич му за ручак донијела. 756. Пред свима је Ајнштај сендвич јео, 757. и с устима пуним говорио 758. а низ браду комаде котрљао, 759. одјело је све згужвано било 760. и обично кредом окречено. 761. Уштирканој средини то смета 762. па направи штелу за Ајнштајна, 763. да он иде до старога Прага 764. и да буде професор у Прагу, 765. најстаријој школи у Европи. 766. Понуду је Ајнштајн прихватио, 767. Милева се томе противила. 768. Оставила слободу је мужу 769. и позвала своју стару мајку 770. да помогне децу уздизати 771. да их чува кад иде Алберту. 772. Алберт прима професорску плату 773. а познати научник на гласу 774. предавања многа је држао 775. и лијепе је паре зарадио. 776. Сад Милева не зна шта да ради, 777. како сама децу школовати. 778. Ханс напуни године за школу, 779. Едвард нема ни годину дана. 780. Крајем матра, Милева се сели 781. из Цириха до старога Прага. 782. Неслагања у браку насташе, 783. свекрва је свему крива била, 784. мада језик није разумјела. 785. Родбина се његова умеша, 786. о Милеви све најгоре кажу. 787. Драматични тренуци живота 788. за Милеву настадоше тада 789. она иде до Цириха града, 790. из Штајна на реци Рајини 791. на швајцарско-немачкој граници, 792. Алберт иде на годишњи одмор, 793. летовати са мајком и сестром, 794. Милева је све то осјећала 795. и о себи не води рачуна, 796. повлачи се у своје ћутање. 797. То ћутање Алберту засмета, 798. самоћа се подносити може 799. до границе нечим одређене. 800. Различите природе су били, 801. срећан брак су ипак остварили. 802. Непозната сличност међу њима 803. анђео чувар у браку је била, 804. чувала је дјела и стварања 805. у науку она веровала: 806. браћу Хабихт у госте позваше, 807. Милева је ручак припремила 808. са бијелим и црвеним луком 809. Алберту је јако засметало 810. Срдито је Милеву питао 811. зашто јело није пристојније. 812. Милева се стиди пријатеља 813. и вели му да је ко раније, 814. Црни лук му због косе спремила. 815. Са Милевом Ајнштај не говори, 816. То Милеву почело да боли, 817. то су дјеца добро осјећала 818. и Милеви више припадала. 819. Неки проблем Ајнштајну се јави, 820. обрати се пријатељу своме 821. по имену Марселу Гросману 822. Професор се њему одазвао 823. са Милевом проблем је решио 824. и обоје опет приближио. 825. Милева се са свим помирила, 826. жеља јој се за Цирих јавила. 827. Њезина се жеља испунила 828. у Цирих се са срећом вретила. 829. К,о професор Ајнштај је радио, 830. брачни живот подношљив је био 831. са децом су у планине ишли 832. и шумске су печурке скупљали. 833. У септембру Милева одлучи 834. да са децом иде до родбине 835. и да децу крсти пред олтаром, 836. пред олтаром православне цркве, 837. новосадског хама Светог Николаја. 838. Кум је био Лаза Марковићу, 839. а крстио Тодоре Милићу. 840. Када се је у Цирих вратила, 841. Ајнштајну је лепо објаснила, 842. на то Ајнштај није реагово, 843. мени свеједно тако је рекао. 844. Сад Алберту нови посћо нуде 845. нове место редовнога члана 846. Краљевске науке и знања, 847. у Берлину, у старој Немачкој. 848. Нови пос,о Алберт прихватио, 849. с породицом у Берлин кренуо. 850. Милева се бринула о кући, 851. град и земља били су јој мрски. 852. Пријатеље ту није имала, 853. Елзину везу прокужила, 854. јер је Елза живјела ту близу, 855. за његове везе са рођаком 856. никад није ни сама слутила. 857. брак је уш,о у најтежу кризу. 858. Алберт жени даје заповјести, 859. одговарај само кад те питам, 860. кад ти кажем, из собе изађи. 861. У стопу је пратила Алберта, 862. сваким даном криза је све веће, 863. школа деци крута је постала, 864. све Милева добро је то знала. 865. Њихов отац то је добро знао, 866. из искуства свога школовања, 867. у Њемачкој у старом Минхену. 868. Кад се школска година заврши, 869. Милева се са децом одсели, 870. да проведе распуст у Цириху. 871. Док је Алберт у Берлин, остао, 872. с рођацима распуст је провео. 873. За Милеву тај круг није био. 874. Први светски рат је тад избио 875. и Милеви повратак спречио, 876. да се врети до Берлина града. 877. Алберт није повратак жалио. 878. За намере није ни питао, 879. писао јој да тамо остане, 880. да васпита децу у слободи, 881. а да посо оставит не може, 882. ратно стање да њему не смеета, 883. јер никада војник није био. 884. Милева је њега послушала 885. у Цириху са децом остала, 886. гладујући децу је хранила. 887. нудећи им све што је имала, 888. приватне је часове држала, 889. и свирању клавира учила, 890. од Алберта није зависила. 891. Једног дана Алберт је дошао, 892. са децом је Цирихом шетао, 893. без Милеве најчешће ишао. 894. Сад Милева још тегоба има 895. мајка јој се тешко разболила 896. а брат Милош на Рускоме фронту 897. и о њему ни трага ни гласа. 898. Алберт сада за Берлин се спрема, 899. па одлази до рођаке Елзе 900. пет година од њега старијој 901. удовице у родству познате 902. у двоструком сродству са Албертом 903. очеви су браћа од стричева 904. а мајке су мале сестре биле 905. и њезине двоје дјевојчице. 906. Милеви је оставио писмо 907. у којеме развод јој понуди 908. и заврши речима утехе 909. да ће бити и остати веран 910. на свој начин до краја живота. 911. на тај корак да се одлучио 912. да би неку награду добио 913. Милеви би паре поклонио 914. а он славнији у свету постао 915. Ајнштајн вели развод је решење 916. и да деца буду код Милеве 917. То је писмо деци показала 918. а деца су за то припремљена. 919. То Милеву није утјешило 920. огорчена на Елзу је била 921. што је тако она учинила. 922. На развод се она одлучила 923. и писмено њему потврдила 924. и по том се она разболила 925. синове је дала избјеглици 926. избјеглици из земље Србије. 927. по имену породици Савић 928. три недеље са њима су били 929. Срчане је тегобе имала. 930. Три недеље у тузи је била, 931. сматрала је крај свога живота, 932. и љекари кад су потврдили 933. да су дани код ње у питању, 934. Милева се тргла из очаја 935. сетила се за два своја сина, 936. збацила је сву бригу са себе, 937. позвала је децу да се врате, 938. ал´ болест је своје учинила, 939. и Милева мора у болницу. 940. Пријатељи Ајнштајну јављају 941. ал´ се Ајнштај на то оглушава 942. Милева је месец дана била 943. и кући се болесна вратила. Милева са собним биљем 944. Поручује мајци да јој дође, 945. али мајка, и сама болесна, 946. очекује сина са ратишта, 947. посла Зорку сестру Милевину. 948. Кад је стигла Зорка до Цириха, 949. факултет је она наставила, 950. биолошке науке учила. 951. Убрзо јој здравље попустило, 952. нервни слом је она доживјела, 953. две године у лудници била, 954. па Милева свога оца зове 955. да би Зорку кући повратио. 956. Кад је отац у Цирих дошао, 957. Зоркину је болест испричала, 958. своје јаде није спомињала, 959. потом Ајнштај у Цирих долази 960. да би држо јавна предавања 961. и Милеви развод потписао. 962. За Ајнштајна то је била згода, 963. суд написа „неслагање природа“. 964. Кад је Тесла за ово сазнао 965. са „лудом“ је Ајнштајна назво, 966. теорију његову негиро, 967. закривљеност простора негира. 968. Тесла своју теорију даје 969. искључује питање простора 970. каже да је само у питању 971. закривљеност Ајнштајновог ума. 972. Кад се Алберт у Берлин вратио 973. са Елзом се званично венчао. 974. Помрачење Сунца се десило, 975. савијање светлости доказа 976. да учење није била фраза 977. светску славу Ајнштајну донесе. 978. Поново је Цирих посетио 979. и Милилеви пре дјецом рекао, 980. да је с Елзом нови брак засново. 981. Непријатан тренутак је био 982. више дјеци него самој мајци. 983. Старији син је оцу саопштио 984. да ће ићи инжењер да бубе. 985. то му отац није одобраво, 986. већ је хтио научник да буде, 987. али син га није послушао. 988. Милева је страсти смиривала 989. и од деце поштовање тражи 990. према оцу било шта да каже. 991. Милева је дјецу сјетовала, 992. култ оца је код њих развијала, 993. по многоме, он је чудан човек, 994. према вама добар је и нежан. 995. Сарадња је била међу њима, 996. рукописе своје доносио 997. и Милеву поново молио, 998. да их чита и критике даје. 999. Милева је у том уживала 1000. рукописе док је сређивала. 1001. Духовну је блискост осећала, 1002. поверење увек је имала 1003. за подвале она није знала. 1004. Сад Милеву родбина позива 1005. па да дође до Новога Сада, 1006. да би сестру Зорку умирила, 1007. Њезина је нарав превршила, 1008. само мачке она је волила, 1009. према мајци дрска је и груба, 1010. небиране речи оцу шаље, 1011. све је ређе ишао из куће, 1012. проводио дане на салашу, 1013. на салашу у родноме Каћу. 1014. Једног дана, шибицу узела, 1015. са шибицом новац запалила. 1016. Кад је Мица кућу посјетила, 1017. Зоркина се сила умирила. 1018. Кад се Мица у Цирих вратила 1019. Зоркина се сила повратила. 1020. Алберт Ханс брзо се ожени 1021. са старијом девојком од себе, 1022. по имену Фреде из познате 1023. Кнехт породице знане. 1024. Милева је свекрва постала, 1025. али са свадбом није сретна била. 1026. Поред тога, све је отац знао, 1027. старост му је била загорчана, 1028. невоље га снашле са свих страна, 1029. неизвесност синове судбине, 1030. обољење млађе кћерке Зорке, 1031. брачно стање старије Милеве 1032. и године његове супруге. 1033. Мождани је удар дожовио, 1034. попио је ракије буради, 1035. а умро је од мождане капи. 1036. Сахрањен је на Алмашком гробљу, 1037. у Новоме саду на Дунаву, 1038. у хиљаду деветој стотини, 1039. и двадесет и другој години, 1040. двајест шестог другога мјесеца. 1041. Смрт очева тешко јој је пала, 1042. Милева је мајци похитала, 1043. Кад је стигла, вјест се проширила, 1044. да се Милош враћа својој кући, 1045. умрла је мајка чекајући, 1046. једно писмо од њега је дошло 1047. да он кући никад неће доћи. 1048. Милева се у Цирих вратила 1049. и Тетовој школи посветила. 1050. Тете своју школу завршава, 1051. здравствено се стање погоршава. 1052. Први светски рат се завршава 1053. и Њемачка бива поражена, 1054. мржњу своју сад је појачала 1055. према сваком Јевреју на свету. 1056. Милева се тог увјек бојала, 1057. кад се Ајнштајн у Немачку враћо, 1058. По бијелом свету је путово, 1059. Ловентали Елза га пратила, 1060. волела је и славу и раскош, 1061. крај Ајнштајна имала напретек. 1062. Кад су Јапан они посетили, 1063. из Осла су поруку примили 1064. да је Ајштај добитник награде 1065. Нобелове у свету познате. 1066. За заслуге на пољу физике 1067. нарочито фотоелектрике. 1068. На додели Ајнштај није био 1069. амбасадор шветски је примио 1070. и Ајншталну лично уручио. 1071. Примио је и признања многа 1072. Примио је новчану награду, 1073. У Цирих је одмах отпутово 1074. пола пара Милеви је дао 1075. пола дао а пола слагао 1076. Ал´ Швајцарци паре јој не дају, 1077. док поново не узме презиме 1078. бивш

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru