Prošavši put kroz vekove, mumija sveštenika Nesmina je daleke 1888.godine stigla u Beograd a trebalo je da prođe vek i po pa  da “Beogradska mumija” konačno bude na pravi način smeštena.

Da li usled nedostatka svesti o potrebi zaštite jednog dragocenog predmeta staroegipatske kulture kao i njenom očuvanju za buduće generacije, ili usled nemarnosti,  prašnjava, odbačena i zaboravljena mumija je decenijama „ćutala kao zalivena“, čuvajući tajnu piramide vlasti u deponijama muzeja.

Beogradska mumija je posle mnogo decenija dobila adekvatnu vitrinu, čime su se stekli uslovi da u okviru „Dana evropske baštine” tokom naredna dva vikenda u Arheološkoj zbirci Filozofskog  fakulteta, ponovo bude izložena.

Sa obale Nila, drveni kovčeg sa mumijom je pre 124 godina doneo naš filantrop Hadži Pavle Riđički iz Sombora. Kako se navodi u istorijskim spisima, on je tokom putovanja u egipatski Luksor kupio mumiju i poklonio je Narodnom muzeju u Beogradu sa ciljem da se naš narod pouči o običaju drevnih mislilaca, da može da čita njihove reči, pa čak i dotakne telo.

Mumiju je bilo moguće videti samo od 1893. godine do početka Prvog svetskog rata, kada je zgrada Narodnog muzeja bila pogođena austrougarskom granatom, pri čemu je razbijena staklena vitrina u kojoj se nalazila. Kovčeg je tada zatvoren, i premeštan u novu zgradu Narodnog muzeja gde opet biva oštećen usled bombardovanja Beograda 1941.godine. Ponovo je izložen u postavci otvorenoj 1952.godine ali u uspravnom položaju, što je za krhke i već oštećene mumifikovane ljudske ostatke bio faktor dodatnog oštećenja.  Ne samo jedini u našoj zemlji, već i jedinstven u svetu, ovaj eksponat je 1962.godine  bio skinut iz stalne postavke muzeja i prebačen u depo. Ubrzo nakon toga, 1968.godine mumija se prilično nestručno transportuje do Galerije umetnosti nesvrstanih zemalja u Titogradu (današnja Podgorica) gde se takođe nije uklapala u postavku, te je još tridesetak godina ležala u depou.

Više od jednog veka sa mumijom nije urađeno ništa kako u smislu zaštite ovako osetljivog predmeta čiji uslovi čuvanja nisu bili odgovarajući, tako ni u smislu proučavanja oslikanog kovčega, mumifikovanih ostataka i papirusa starih 23 veka.

Narodni muzej ustupa mumiju Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta u Beogradu 1991.godine, na inicijativu prof.dr Branislava Anđelkovića. Od tada je predmet njegove brige i istraživanja.

Želeći da joj da bar nekakav identitet dok se ne utvrdi njeno pravo ime, profesor ju je nazvao Beogradskom mumijom.  Od tada je otkriveno obilje dragocenih i neočekivanih podataka i nalaza koji su, kako tvrdi prof. Anđelković, prevazišli i najsmelija očekivanja.

Ime mumifikovane osobe je Nesmin, što bi prevedeno sa staroegipatskog značilo onaj koji pripada bogu plodnosti Minu. Pretpostavlja se da je imao pedesetak godina kada je umro a na osnovu toga kako je mumifikovan oko 300. godine pre nove ere, očigledno je da je pripadao eliti u starom Egiptu.

Beogradska mumija je prošle godine dobila i lice. Zahvaljujući digitalnoj 3D rekonstrukciji, sada znamo kako je za života izgledao staroegipatski sveštenik Nesmin, rođen oko 350. godine pre nove ere. Ovo je tek druga ovakva rekonstrukcija glave mumije u svetu.

Otkriveni su amuleti ili amajlije koje se stavljaju na mumiju kao magijska zaštita i neophodna pomoć u zagrobnom svetu i pozlaćeni natpis na kovčegu koji je zapravo citat iz izuzetno retkog 191 poglavlja Knjige mrtvih, koji govori o magijskoj formuli "Za povratak duše u telo".

Nesmin u ruci, blizu srca drži svitak papirusa baš na mestu gde su ga izvorno postavili balsamer i sveštenik, što ovu mumiju karakteriše kao jedinstvenu u svetu. Veruje se da je reč o najobimnijoj verziji ikada nađenog  svojevrsnog vodiča po drugom svetu, “Knjige mrtvih”. Vađenje papirusa, razmotavanje kao i konzervacija još nije urađena zbog nedostatka sredstava.

Stara egipatska mudrost kaže: “Puno je malih stvari koje su vredne poštovanja. Malo je velikih stvari koje su vredne divljenja.”

Trebalo je da prođe 124 godine da ovaj eksponat dobije specijalnu zaštitnu vitrinu u vidu svog doma, nadajmo se da neće proći još toliko da svitak papirusa, koji Nesmin nosi pod rukom, bude razmotan i izložen kao neprocenjiva kulturna vrednost Srbije.