Profesor Kosta Vujić rođen je 1. maja 1829. u Zemunu gde je završio srpsku i nemačku školu. Prvih pet razreda gimnazije je pohađao u Sremskim Karlovcima, a šesti u Prvoj muškoj gimnaziji u Beogradu, gde je kasnije izveo na put razred koji je ostao upamćen za sva vremena. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu.

Bio je beogradski boem koji se kao veliki gurman striktno držao pravila prilikom ručavanja: supa kod Ruskog cara, govedina u Kolarcu, varivo u Balkanu, a pečenje uz obaveznu čašu vina u Parizu.

Briljantne učenike „koji ne znaju sve, ali znaju da misle“, a po kojima danas nose imena ulica Beograda, u poslednjoj generaciji profesora Koste Vujića su činili: Mihailo Petrović Alas, Jovan Cvijić, Jakov Prodanović, Milorad Mitrović, Pavle Popović, Ljubomir Stojanović i drugi.

Na osnovu istinite priče o dobroćudnom osobenjaku i hedonisti, ali pre svega izvrsnom pedagogu, Milovan Vitezović je 1983. prvo objavio roman Šešir profesora Koste Vujića, a potom je realizovan i TV film premijerno predstavljen 24. februara 1972. koji je publika toliko zavolela da je kao najgledanija drama iste godine repriziran čak šest puta, čime je zauzeo mesto u Antologiji televizijske drame (1974).

Lik profesora Vujića u TV drami koja je do danas zadržala titulu najgledanije u istoriji domaće televizije tumačio je Pavle Vujisić, a potom je snimljen i film u režiji Zdravka Šotre u kome lik omiljenog profesora tumači Aleksandar Berček, dok učenike nesvakidašnje mladalačke energije razreda za sva vremena tumače: Miloš Biković, Ljubomir Bulajić, Aleksandar Radojičić, Mateja Popović, Uroš Jakovljević, Nikola Ranđelović, Davor Perunović i Mladen Sovilj.

Čitajući tekst akademika Mihaila Petrovića – Mike Alasa, koji je povodom stogodišnjice Prve muške gimnazije objavio Jež 1938. godine, Milovan Vitezović se upustio u istraživanje te slavne generacije. „Oni su generacija slobode i tako su se i ponašali. Oni su, bez obzira na lična i naučna opredeljenja, bili u biti pesnici. Oni su naš razred živih pesnika. Oni su se spremali za vek koji će nastati. Spremali su se da srpstvo oslobode svojim postignućima. Oni su umom menjali svet”, rekao je Vitezović.

"Slušaj ti, mangupe Petroviću, dabogda ti meni, jednom, postao akademik, pa morao svaku svoju reč nekoliko puta da vagaš, pre nego što li je izgovoriš. Molim!"

(prof. Vujić Mihailu Petroviću)

Samo pedagog posebne vrste kao što je bio profesor Vujić, mogao je da ovaj vragolast razred budućih velikana, prepozna, zaštiti i pomogne im da nastave svoj put štiteći ih od razgoropađene vlasti. Hedonista u duši, on uspeva da spreči tadašnjeg direktora da zbog pevanja serenade ispod prozora ćerke ministra unutrašnjih poslova, izbaci iz škole zafrkanta sjajnog uma, budućeg diplomca Sorbone, akademika Alasa i budućeg velikog pesnika i buntovnika Mitrovića. Ekscentrični profesor je imao hrabrosti i da se založi za budućeg političara Jakova Prodanovića, koji se usudio da u to vreme postavi pitanje: “Zašto u istoriji pored vladara nema naroda?”

Filmska priča o profesoru Kosti Vujiću, najoriginalnijem profesoru 19. veka, u čijem razredu se našla neponovljiva družina maturanata Prve muške gimnazije, osvojila je Nagradu publike na Festivalu novog balkanskog filma BaNeFF 2013 u Švedskoj.

Uživajući u svom profesorsko boemskom životu, profesor Kosta Vujić se nije oženio i nema direktnih potomaka. Sahranjen je na Novom groblju u grobnici koju je za života sam sebi podigao, a kojoj se danas gubi svaki trag. Napustio nas je 26. marta 1909. ostavivši za sobom razred kakav nije postojao ni pre ni posle i koji je ostao zabeležen u istoriji kao generacija koja je u život ušla korakom kojim se meri vreme.

Sve mi se čini da ćemo mi u budućnosti biti poznati samo po tome što smo bili njihovi profesori.

prof. Kosta Vujić