Zatvor Bastoj (Bastøy) je osnovan kao eksperimentalna ustanova za izdržavanje zatvorskih sankcija i više od tri decenije predstavlja primer dobre prakse, gde je procenat povratnika u zločin izuzetno nizak. Evropski prosek od 70% ponovljenih zločina u Norveškoj je inače daleko niži, samo 20%, a zatvorenici koji prođu kroz zatvor Bastoj u samo 16% ponove kršenje zakona u budućnosti. Ključ je, tvrde zagovornici ovog pristupa, u humanom odnosu prema zatvorenicima koji pomaže u izgradnji svesnije i odgovornije ličnosti.

Ostrvo na kome je smešten Bastoj nema klasično zatvorsko obezbeđenje poput visokih zidova i bodljikave žice. Ne čuvaju ga naoružani stražari u pratnji opasnih pasa, niti je u formi velike, tumorne zatvorske zgrade. Čuvari pomažu zatvorenicima u obavljanju svakodnevnih poslova tokom dnevnog radnog vremena, a popodne se ukrcavaju na trajekt i odlaze. Na ostrvu ih ostaje samo 5, koji brinu o redu i miru.

Zatvorenici su smešteni u jarko okrečenim drvenim kolibama, a njihove radne obaveze podrazumevaju uzgoj stoke i useva, obradu drveta i održavanje ustanove. Radno vreme je od 8:30 do 15:30, kada završavaju radne ili školske obaveze. Nakon toga, na raspolaganju su im brojne sportske i zabavne aktivnosti poput tenisa, jahanja, pecanja i sl.

Zatvorenicima se služi samo jedan zajednički obrok, a na meniju je obilje dobre i kvalitetne hrane kakva se može naći u ponudi klasičnih restorana. Ostala dva obroka zatvorenici pripremaju sami, u kuhinjama koje su zajedničke za jedan bungalov, a za čiju pripremu dobijaju mesečni budžet. U jednom bungalovu živi do 6 ljudi i svaki je smešten u zasebnoj sobi. Oni su, takođe, skromno plaćeni i za rad na zatvorskom imanju, dnevnicom od 10 €. Na raspolaganju im je dobro snabdeven mini-market gde mogu da pazare svojim novcem.

Po rečima Arnea Kvernvika Nilsena, nekadašnjeg upravnika zatvora Bastoj, ključ uspeha ove ustanove je u odnosu prema ljudima, obostranom poštovanju i ličnoj samospoznaji:

„Jedini način da promenimo ljude je da ih stavimo u situacije gde mogu početi da se menjaju iznutra. Dobar početak toga je da im dozvolimo da sebe vide kao nekog ko se popravlja, a ne nekog ko je propalica.”

Svi zatvorenici u norveškim zatvorima, pa i oni osuđeni za najteže zločine, mogu podneti zahtev za transfer u Bastoj kada im ostane najviše 5 godina do isteka kazne. On na neki način predstavlja prelaznu fazu između klasičnog zatvora i slobode za zatvorenike za koje se proceni da su dobri kandidati za buduće uzorne građane. Po Nilsenovim rečima, rečenica koju je mnogo puta čuo od zatvorenika smeštenih ovde je:

„Vreme koje sam proveo ovde učinilo je da shvatim da ja u suštini nisam loš čovek. Ovde sam odlučio da promenim svoj način života.”

Zatvor Bastoj je nekada bio surov popravni dom za omladinu pod rukovodstvom norveške armije gde su korišćene brutalne metode prevaspitavanja. Vlada Norveške je preuzela ustanovu 1953. godine i zatvorila je 1970. godine. Danas je ovo najliberalniji zatvor na svetu.