„Četvrtog januara 1934. godine jedan mladić je dostavio izveštaj Kongresu SAD koji i posle 80 godina oblikuje živote svih danas ovde prisutnih, kao i živote svih na ovoj planeti. Taj mladić nije bio političar, niti biznismen, ni aktivista za građanska prava, ni verski vođa. Bio je najneupadljiviji od svih junaka, bio je ekonomista. Zvao se Sajmon Kuznets, a izveštaj koji je dao nazvan je Nacionalni dohodak, 1929-1932.”
Ovim rečima je Majkl Grin, predsednik organizacije Social Progress Imperative i ko-autor knjige Filantrokapitalizm, započeo priču o iluziji prosperiteta jedne države koji prikazuje po njemu zastareli koncept svetog grala ekonomije - bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Uzimajući u obzir samo BDP, koji prikazuje ukupnu godišnju proizvodnju roba i usluga jedne države prevedenu na jezik brojeva, od drveća ne vidimo šumu. Ukoliko sto najbogatijih stanovnika jedne države tokom godine postane još bogatije, BDP će rasti. Ali šta je sa onim građanima kojima je ta godina ekonomski bila loša kao i svaka druga?
Iz tog razloga, Grinov tim je 2014. godine je ustanovio skup parametara koji čine Indeks društvenog napretka i određuju šta jedno društvo čini dobrim za život u skladu sa tri dimenzije:
- Osnovne ljudske potrebe (hrana, voda, smeštaj, bezbednost)
- Osnove blagostanja (bazično obrazovanje, pristup informacijama, zdravlje i održivi razvoj)
- Mogućnosti (lična prava, sloboda izbora, tolerancija i inkluzija, i pristup visokom obrazovanju)
Predstavljenih 12 komponenti čine okvir Indeksa društvenog napretka, a on sliku sveta vidi na ovaj način:
„Pitajte Novi Zeland zašto je IDN bitan”
Ovim rečima Grin objašnjava značaj šire analize blagostanja u određenoj državi. Kada bi se posmatrao samo bruto domaći proizvod, Novi Zeland bi se sa duplo manjom ekonomskom moći našao daleko ispod Norveške. Analiza Indeksa društvenog napretka je pokazala da je, zapravo, razlika u kvalitetu života između ove dve države minimalna, te da su neki od značajnih parametara čak veći na Novom Zelandu.
Takođe, ističe i da se neke zemlje sa visokim BDP, poput Kuvajta ili Angole, po društvenom napretku nalaze daleko ispod država sa mnogo manjim BDP iz razloga što uskraćivanje osnovnih ljudskih potreba i mogućnosti odražava na kvalitet života i bezbednost građana tih država.
Ono što nas poziva da učinimo, je da postavimo sebi pitanja zasnovana na realnim stvarima, koje su važne realnim ljudima: Da li imam dovoljno da jedem? Da li umem da čitam i pišem? Da li sam bezbedan? Da li imam prava? Da li živim u društvu u kom nisam diskriminisan? Da li je moja i budućnost moje dece zaštićena od ekološkog uništavanja? Po Grinovim rečima, to su pitanja na koja BDP ne može da odgovori.
„BDP nije poslat od Boga”
I nije urezan u kamenu, ističe Grin. To je prosto merni instrument napravljen u XX veku, i po meri XX veka. Danas je protok dobara tako dinamičan da se mapa sveta zasnovana na BDP-u menja iz časa u čas, što je čini nedovoljno pouzdanom i prevaziđenom. Izazovi XXI veka traže nova rešenja, sposobna da se uhvate u koštac sa modernim problemima - stalnim rastom starosti populacije, oboljenjima novog doba, klimatskim promenama i uvedu novi način merenja i vrednovanja napretka država.
(napomena: za gledanje TED prezentacije Majkla Grina na svom jeziku odaberite titl na videu)
