U feljtonu „Najveći prevaranti u nauci“ predstavićemo vam neke od najpoznatijih istraživača koji su uspeli da obmanu ceo svet, a nakon što su otkriveni da ozbiljno uzdrmaju integritet svetske naučne misli.
Naučnike smatramo za odgovorne ličnosti sa visokim etičkim i profesionalnim standardima. To su ljudi koji pronalaze lekove za najteže bolesti, svojim dostignućima podižu kvalitet života i ugled ljudskog roda. Ali, poslovica kaže „u svakom žitu ima kukolja“.
dr Vilijam Samerlin
Ako ste ikada pročitali neko naučno štivo o transplantacijama, ili kao potpuni laici shvatili ozbiljnost ove metode gledajući čuveno „Nepokoreno srce“ sa Kristijanom Slejterom, onda vam je jasno da se radi o izuzetno komplikovanoj medicinskoj proceduri. Čak i ukoliko sama operacija i postoperativni tok proteknu bez problema, pacijenti doživotno ostaju na terapiji koja sprečava odbacivanje presađenog organa i brojne prateće komplikacije. Rešenje za ovaj problem ponudio je 1970-tih godina „mladi i perspektivni“ istraživač sa Sloun-Ketering instituta za rak u Njujorku.
Igrajući se sa nadama ljudi koji su ovoj intervenciji videli spas svog života, ili života svojih bližnjih, dermatolog Vilijam Samerlin, zaposlen u timu imunologa Roberta Guda, objavio je zapanjujuću studiju u kojoj je navodno dokazao da se pomoću specifične metode kultivisanja ćelija može uspešno transplantirati koža sa jedne genetski slične vrste na drugu. Slike njegovih belih miševa kojima je transplantirana koža crnih miševa su obišle svet koji je ostao zapanjen nad „sivom površinom“ nastalom, navodno, kao rezultat prirodnog mešanja dve vrste ćelija koje se dešava u uspešnom postoperativnom periodu nakon primene Samerlinove metode.
Naučna zajednica je sa nestrpljenjem očekivala razvoj ovih istraživanja, sve dok tehničar u laboratoriji slučajno nije otkrio prevaru neposredno nakon jedne od Samerlinovih naučnih prezentacija 1974. godine. Kada je uhvatio miša sa „uspešno transplantiranom kožom“ na rukama koje su bile vlažne od medicinskog alkohola su mu ostali tragovi crne boje. Kada kažemo boje, shvatite to uslovno, jer se Samerlin nije potrudio ni da ofarba miševe pravom bojom, već je koristio flomaster. Obmanu koju je izveo pokušao je da opravda stresom izazvanim prevelikim očekivanjima koja je pred njega stavila naučna zajednica. Sasvim logično, kad su pod stresom - ljudi flomasterom boje miševe.
Iako deluje kao autentična ideja, farbanje životinja u cilju lažnog dokazivanja naučnih teorija nije bilo novina koju je doneo Samerlin. Pola veka pre njega, austrijski genetičar Pol Kamarer je ofarbao nogu žabe da bi dokazao Lamarkijanovu teoriju prenošenja stečenih osobina.
