Južna Amerika je kontinent bogat ugašenim vulkanima, koji su za vreme svojih nekadašnjih aktivnosti obilno zatrpavali okolinu materijalom iz svoje unutrašnjosti. Ništa čudno, naravno. Južnoameričke kamene pustinje, ‘’pampe’’, su pune tog crnog vulkanskog kamenja. Ali, čudno je kad na jednom mestu, površine od oko 500 kvadratnih kilometara, šetajući se kao turista recimo, nađete 15cm široku traku bele površine koja se prostire u nedogled. Ili na belu podlogu široku čak 300 metara, kojoj se takođe ne može videti kraj. Neko je sklonio crni kamen da bi došao do bele podloge ispod njega.
Ako se osvrnete okolo, nećete primetiti razlog ovoj ljudskoj delatnosti. Slegnućete ramenima i reći da naši preci nisu imali pametnijeg posla nego premeštati kamenje po okolini. Pa i u našoj skorijoj istoriji se to isto radilo i na Golom otoku, ništa čudno. Ali ako se popnete na samo 200 metara visine, ostaćete bez reči kada ponovo bacite pogled na te iste linije. Ugledaćete neverovatan sklop crteža nastalih uklanjanjem crnog kamenja sa bele kamene podloge ispod njega. Videćete fascinantne ‘’Linije iz Naska’’ (Nazca).
Narod koji je živeo na ovim prostorima, 460 km južno od Lime, glavnog grada Perua, poznat pod imenom Naske (Nazca; 2300.-1200. god.pne.) zaslužan je za stvaranje ovih misterioznih crteža. Pored 5 velikih pravolinijskih linija, moći ćete da vidite i preko 300 figura veličine od 25 pa do 275 metara, napravljenih od velikih kamenih blokova težine od 200 do 1500 tona. Među figurama dominiraju trouglovi, trapezoidi, cik-cak linije, ali najuzbudljivije su figure ljudi, životinja, riba i biljaka, njih oko 70-tak. Najpoznatije među njima su kit, pauk, gušter, majmun, zmija, 18 cvetova i po Denikenu (Erich von Däniken, nemački pisac i misteriolog) čak jedan astronaut. I sve te figure su vidljive samo i isključivo iz vazduha.
Način stvaranja ovih crteža je i dan danas kamen spoticanja mnogih naučnika. Linije su se lako mogle napraviti, razvucite dovoljno dug kanap i samo sklonite kamenje ispod njega. Ali, za pravilan oblik živih bića... tu prestaju logična objašnjenja i počinju nagađanja. Stojeći na zemlji ne postoji način da se kontroliše pravljenje figura u željenom obliku. Na stranu težina nekih blokova, koje je i dan danas teško podići bez odgovarajućih kranova, mada je to uspelo Egipćanima, Majama, Inkama i Astecima prilikom pravljenja svojih građevina.
Postoje mnoge teorije i čemu su služili ovi crteži. Najviše pristalica imaju religijsko objašnjenje da su time Naske htele da odobrovolje svoje bogove, pa preko objašnjenja da su crteži bili piste za sletanje vanzemaljaca, do onog koja je kombinacija prethodna dva, Naske su njima htele da odobrovolje svoje božanske posetooce iz svemira. Peruanski arheolog Džoni Islas (Johny Islas) i njegov nemački kolega Markus Rajndel (Marcus Reindel) su već par godina na terenu i jedino što su do sada uspeli je da pronađu još tajantvenih crteža, ali ne i razlog njihovog postojanja. Pojedini novootkriveni crteži se vide u samo određenom delu dana, u zavisnosti od pada sunčevih zraka na njih.
Bilo kako bilo, crteži iz Naske, ostaće još jedno izvesno vreme misterija i dobra turistička atrakcija koju svakako vredi videti ako vas put nanese u te krajeve.
