Upravo jedan takav lažni mesija se i pojavio u Izmiru 1665. podržan od strane rabina iz Gaze, Šabataj Cvi se proglasio Izaslanikom Božijim i spasiteljem ljudskog roda. Datum je bio više nego pogodan. U jevrejskom narodu još uvek gorko sećanje proterivanja iz Španije od strane inkvizicije i političke i ekonomske prilike u svetu su doprinele da Jevreji, inače vrlo sumnjičavi kada je u pitanju pojava mesije, prihvate ovog . Šabataj Cvi, genije ili ludak, ili samo šizofrena osoba, u nastupu samouverenosti u svoju Božiju misiju, kreće pravo u Carigrad ne bi li samog sultana preobratio u judaizam ili ga svrgao sa prestola. Stvari se, naravno, odvijaju sasvim drugačije i sultan ga, znajući za veliki uticaj koji Šabataj Cvi ima među Jevrejima, ne ubija i na taj način ne pravi od njega mučenika, već ga natera da pređe u islam. Na užas svih svojih sledbenika, Šabataj Cvi, "Božiji izaslanik", stavlja na glavu turbe i postaje Mehmed efendija. Elem, Mehmed Efendija uskoro biva proteran u daleki Ulcinj da provede tamo svoje poslednje pokajničke godine, zaboravljen od strane svojih sledbenika.

2012. godine, grupa izraelskih muzičara kreće na turneju po Hrvatskoj. Dok su boravili u Dubrovniku, njihov vođa puta im je predložio da posete Ulcinj i odu na grob lažnog mesije. Svi su rado prihvatili izlet i časove istorije koji im je on održao. Posle nekoliko sati vožnje u sporom i vrelom autobusu, stižu u Ulcinj gde ih dočekuje lokalni vodič koji ih odvodi do kuće iza koje se nalazi grob, sarkofag Šabataj Cvia, odnosno, Mehmed efendije. Tu zatiču neku babu u šalvarama koja čisti dvorište, kokoške na slobodi setaju i čeprkaju i ponovo raznose očišćene gomilice smeća. Izraelski vodič stavlja babi 50 eura u ruke i objašnjava joj da su došli iz daleka i da žele da vide sarkofag Mehmed efendije. Baba ih gleda ispod oka, 50 eura gura duboko u šalvare i pokazuje turistima na neku kapiju. Ima na toj kapiji neka rupa, mogu kroz tu rupu da vide turbe. Izraelci joj objašnjavaju da su došli iz daleka, da neće praviti nikakav nered samo žele da priđu bliže i pogledaju, da su spremni da joj daju još novaca. Ne vredi - ne da baba, samo kroz rupu na kapiji. U jednom trenutku neko prilazi toj kapiji a baba, verujući da žele da je otvore, počne da doziva sinove. Sledila je rasprava, guranje posetilaca napolje, psovke na albanskom, na kraju je i baba digla metlu i krenula na turiste. Muzičari se iznandiše takvom dočeku, pokunjiše se i napustiše dvorište i Ulcinj sa osećanjem da sultan nije pogrešio kada je proterao lažnog mesiju i preobraćenika baš tu.