„Ovo sam ja napisao!” - uzvikne skoro svakodnevno neko iz redakcije ΜΕΔΙΑΣ-a kada ugleda svoj tekst zatrpan u brlogu stvarnih i izmišljenih vesti, svežih informacija sa rijaliti smetlišta i opsežnih izveštaja iz života onih koji nemaju ni zvanje ni znanje. Videti svoj članak, ukraden, sa prilepljenim nakaradnim vašarsko-senzacionalističkim naslovom i potpisan tuđim imenom je zabavno, ali samo kad vam se desi prvi put.
Dugo smo ignorisali problem, a onda je jedan detalj počeo da nam dobuje po mozgovima. Kada se naš tekst nađe na forumima, ličnim blogovima i sličnim privatnim i neprofitnim platformama, gotovo po pravilu je pristojno potpisan i linkovan do izvora. To znači samo jedno - široka populacija zna šta je intelektualna svojina i šta je elementarna pristojnost, čak i ako nije upoznata sa odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012).
Nažalost, njega ne poštuju i ne praktikuju profitabilni mediji. Javni medijski servisi, oni najveći, i štampani mediji, oni najtiražniji, svesno i bahato su usvojili praksu doslovnog kopiranja članaka sa našeg sajta, pretpostavljamo i sa drugih portala na kojima je moguće naći tekstove željenog kvaliteta. Nakon opomena koje povremeno pošaljemo, beskičmene uredničke glave upute izvinjenje koje je po svom sadržaju ogledalo medijske slike Srbije. Gotovo po pravilu, dobijamo odgovore da je „novinar saradnik postavio tekst bez znanja urednika i da će snositi sankcije”, a da će „tekst naknadno potpisati”. Tada ga potpišu, uglavnom pogrešno (iz revolta?) i najčešće bez linka ka izvoru.
Oseti se čovek kao budala pred ovom gadnom manipulacijom. Iz mnogo razloga. Jer, on, urednik velikomučenik, ne može da stigne da proveri baš sve članke svojih saradnika, a ti si, sebični ΜΕΔΙΑΣ-e, upravo uzdrmao temelje jedne mlade novinarske karijere koja će sad morati da vrati honorar dobijen za ukraden članak. Ali eto, potpisaće te, ako ti je baš toliko stalo da na tekstu koji su do sad svi zaboravili stoji da je tvoj.
Tako nam „Đura oprašta što nas je tukao”. Iz dana u dan.
Zbog čega ova praksa opstaje? Prosto i jednostavno - može im se. Svaka nova medijska kuća se veoma brzo i komforno uklopi u taj referentni bezobrazluk, gde se tri ista članka svakoga dana vrte po svim pisanim medijima, sa šablonskim svetim trojstvom u naslovima Nećete verovati - Nikada ne biste očekivali - Šokantno! Kada želite, možete i pokušate drugačije, shvatićete da radite za druge, koji umesto u kvalitetan novinarski kadar ulažu sredstva u komjuniti menadžere i samoreklamiranje, jer danas je vidljivost na društvenim mrežama prioritet i ključ uspeha. Dobar tekst će već negde pronaći, nalepiti i potpisati svojim imenom.
Nije to ni vrh sante leda. U vremenu kada je za nekoliko minuta besplatnim alatkama moguće proveriti bilo koji tekst na plagijat, jedan genije domišljatosti je od feljtona magazina ΜΕΔΙΑΣ, Velike ljubavi velikih ljudi, sastavio e-knjigu. I objavio je. Fascinirani smo. Naročito činjenicom da se nije potrudio ni da ispravi par grešaka u kucanju koje su nama promakle.
Hoćemo li nešto preduzeti? Videćemo. Predugo je satisfakcija time što radimo pošteno i kvalitetno bila dovoljna. Počinje da gubi kondiciju. Možda je krajnje vreme da se sistemski zatalasa „novinarski” mulj.
Do tada, ko prepiše - magarac!
Sopček Đura, 21 Jan 2016
Naravno da je krajnje vreme da se zatalasa novinarski mulj! I to jasno i glasno, sve po slovu Zakona... P.S. Ukoliko moje sive ćelije još uvek nešto vrede, da li sam dobro uklavirio da Vam Đura oprašta što Vas je tukao. Iz dana u dan? Ukoliko ne zgreših, naravno da Vam opraštam i da će, nakon ovog što pročitah, moje srce još žešće kucati s Vašim i mojim MEDIA(kako da napišem sigmu?)! Da ću i daljem da Vas tučem, ne brigajte...jer me je život u Majci Prirodi preplavio pozitivnim emocijama! Voli Vas mali paor Đura iz banatskog sela POTPORANJ, podno vršačkih bregova...
Odgovori